Romi-izmedju diskriminacije i integracije октобар 31, 2009

http://www.danas.rs/konf2009/romi.624.html

Romi u Srbiji-Između diskriminacije i integracije

Akreditacija učesnika: Akreditacije se mogu podići na akreditacionom desku ispred sale Kristal Hotela Hajat, na dan konferencije, počevši od 9.15h.

Akreditacija medija: Elektronski i štampani mediji mogu akreditovati svoje izveštače, snimatelje i tehničko osoblje najkasnije do četvrtka 5. novembra u 16h, slanjem mejla na conferences@danas.rs

09:30 Uvodni pozdrav: Željko Pantić, izvršni direktor Dan Graf d.o.o.

09:35 Video najava Panel diskusije

09:40-11:40 Panel diskusija: Romi u Srbiji – Između diskriminacije i integracije

Key note izlaganje: Svetozar Čiplić, Ministar za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije; biografija;

• Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda; 
• Eduardo Arboleda, šef Predstavništva UNHCR za Srbiju; biografija;
• Erik Kolings, službenik Političkog odeljenja Ambasade SAD; biografija;
• Milica Simić, direktorka Dečjeg romskog centra; biografija;
• Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma; biografija;
• Danica Vučenić, autor i urednik emisije „Kažiprst“ RTV B92;
• Srđan Radulović, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN.

11:40 -12:20 Media briefing

Ima li država održivu strategiju društvene integracije Roma u Srbiji? Koji pozitivni primeri iz Evrope mogu biti od koristi u primeni mera integracije Roma u društvo Srbije? Koji udeo u integraciji Roma ima rad nevladinog sektrora i koliko zloupotrebe u tom sektoru otežavaju ceo process podrške ranjivim slojevima stanovništva među Romima? Koliko je rasizam i ekstremni nacionalizam pretnja Romima u Srbiji? Da li se u medijskom izveštavanju previđa činjenica da desetine hiljada Roma žive potpuno integrisan i društveno produktivan život i koji pozitivni lični primeri mogu biti poučni? Koji modeli rešavanja problema nehigijenskih naselja postoje u Evropi i kako rešiti taj problem u Srbiji? Da li postojeći obrazovni sistem ignoriše probleme romske dece i faktički dovodi neformalnog, ali faktičkog stanja rasnog odvajanja školske dece? Kako do obrazovnog modela koji će na bolji način integrisati romsku decu?

——————————————————————–

moja prva reakcija  je bila super zanimljivo, kome da se javim da prisustvujem…i onda vidim kotizacija 225e!

ovaj, malo sam se zagrcnula, sta rece covek? iskorak, jedna ne ekonomska nego drustvena tema, nekomercijalna tema…a oni ce da nakace po 225e po osobi….da afirmisu pricu….zanimljivo…

Tribina:Autonomija Univerziteta октобар 25, 2009

Mozes skinuti audio fajl >vidi pod linkovima

Vladajuca politika u drzavi je prosle nedelje nogom otvorila vrata Filozofskog fakulteta ukljucivsi se u izbore za studentski parlament klasicnim arsenalom: standovi ispred fakulteta sa kojih je vodjena negativna kampanja bazirana na lazima i klevetama o drugim kandidatima, flajeri gde se poimence prozivaju studentski predstavnici za stvari za koje nisu ni formalno odgovorni, primenjivani su razni vidovi uznemiravanja i “zaskakanja” studenata, pa i negativne sms kampanje. Svemu ovome su, razume se, prethodili pritisci od strane same Partije na studentske predstavnike da se izbori sprovedu na “odredjeni” nacin, bez svesti da je u pitanju grubo mesanje politike u autonomiju univerziteta. Opste je poznato da su stranacki funkcioneri na celnim pozicijama u studentskoj politici na Univerzitetu poslednjih dve godine. Za to vreme studentske sindikalne potrebe – dostupno visoko obrazovanje, tj. ukidanje skolarina, ukidanje raznih taksi koje fakulteti naplacuju, dostupnost zdravstvene zastite, izjednacavanje diplomiranih i mastera, primena Bolonje – bivaju grubo zanemarene. Isto tako, na strani profesora, rektor Beogradskog univerziteta ucestvuje u reklamnom spotu Demokratske stranke u okviru predizborne kampanje za poslednje republicke izbore. Toliko!

Upravo o oceni trenutnog stanja stvari po ovom pitanju na univerzitetima u Srbiji, o nezavisnosti univerziteta od drzave kao civilizacijskoj tekovini, kao i mogucim odgovorima na politizaciju koja je u toku govore:

dr Srbijanka Turajlic, profesorka Elektrotehnickog fakulteta, dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“

dr Ljubisa Rajic, profesor Filoloskog fakulteta, inostrani clan Norveske akademije nauka

dr Stasa Babic, profesorka Filozofskog fakulteta, odeljenje za arheologiju, AAOM

dr Slobodan Antonic, profesor Filozofskog fakulteta, urednik casopisa „Nova srpska politicka misao“

Moderira: Arandjel Bojanovic, bivsi student prodekan Filozofskog fakulteta

22. 10. 2009, 16h, Filozofski fakultet, sala 103

Tribina:Fasizam, juce, danas- ne i sutra октобар 25, 2009

mozes skinuti audio fajl >vidi pod linkovima

FAŠIZAM, JUČE, DANAS – NE I SUTRA

O opasnosti istorijskog revizionizma, o fašističkim pojavama u savremenom društvu, o načinima na koje društvo mora solidarno da pruži odgovor… O klerofašističkim pretnjama upućenim manjinskim društvenim grupama i o nepristajanju građanki i građana na povlačanje…

Govore:
Dr Vladimir Ilić, sociolog
Boris Dežulović, novinar
Jelena Savić, andragoškinja

Tribina će se održati u četvrtak, 15. oktobra 2009, u Svečanoj sali Filozofskog fakulteta (Sala 108 na prvom spratu), sa početkom u 15 časova.

Antifašistkinje i antifašisti u akciji

Muzej romske kulture – Djilas, go home! октобар 24, 2009

 

https://xs4.b92.net/info/vesti/index.php?nav_id=387878&dd=21&mm=10&yyyy=2009 Prvi muzej romske kulture u Evropi

21. oktobar 2009. | 12:09 | Izvor: B92

Beograd — Otvaranjem izložbe romske pisane kulture pod nazivom „Alav e romengo“ danas će u Beogradu biti otvoren prvi muzej romske kulture u Evropi.Muzej će biti smešten u zdanju u Ruzveltovoj ulici broj 41-43, a u njemu će se smenjivati različite postavke koje predstavljaju raznovrsnu kulturu Roma. Fotografija „Zlatna svadba“ nastala daleke 1907. u Knjaževcu deo je vredne postavke, prvog Muzeja romske kulture u Evropi koji dobija Beograd. Iako na svega 75 kvadrata, uz pomoć savremenih pomagala, predstaviće spomenike romske pismenosti, od poznog srednjeg veka do savremenog književnog stvaralaštvom na romskom jeziku. „Muzej će biti mesto za razbijanje predrasuda, jer ako kažete da Romi nemaju svoj jezik, a u Muzeju vidite dvadesetak rečnika, gramatika, onda ćete shvatiti da Romi imaju svoj jezik“, kaže direktor muzeja Dragoljub Acković. Prvu izložbenu postavku čine najstariji tekst na romskom jeziku – petnaest rečenica objavljenih 1537. godine u Engleskoj, prva knjiga romskog proznog stvaralaštva na ovim prostorima iz 1803. godine, desetak Biblija, romski list koji je 1935. godine izlazio u Beogradu. “Pronađeno je mnogo toga, od rukopisa do najsavremenijih izdanja. Možemo s ponosom da kažemo da imamo i primerke romske Biblije, romskih časopisa i listova, rečnik koji je nastao 1942. u nemačkom logoru” ,dodaje Acković. Na prostoru zapadnog Balkana danas živi dve trećine Roma u svetu. U Srbiji živi oko 600 000 njih, u Beogradu oko 105 000 Roma. Osnivač Muzeja je Roma komjuniti centar “8. april“, dok je finansijska sredstva obezbedio Grad Beograd. Izložba „Alav e romengo“ traje do marta, a muzej će biti otvoren radnim danima od 10 do 20 časova. ……………………………………………………………………………………………………………….. povodom ovog desavanja organizovan je protest, evo saopstenja protestanata.kinja “Ujedinjen komšiluk u borbi protiv fašizma” je samoorganizovana  grupa  komšija I komšinica, tj.  pedera, lezbejki, Roma I Romkinja, radnika I radnica, umetnika i umetnica, studenata I studentkinja, roditelja, dece,  drugim rečima  antifašista I antifašistkinja.  Akcija “ĐILAS – GO HOME! “ ima za cilj da pozove na prestanak licemernog  i  beskrupuloznog marketinga gospodina Djilasa kao osobe koja navodno brine I  želi da pomogne svim našim sugrađanima I sugrađankama.  Gospodin Đilas  tako govori o “lepoj slici  o Beogradu” , dok u isto vreme  krši  dostojanstvo naših sugrađana I sugrađanki romske nacionalnosti podižući ogradu oko romskog naselja kraj Belvila. On takođe šalje poruke  da siromašni Romi koji prose nisu deo ovog  društva,  da biti siromašan znači biti nenormalan I nemoralan, da upravo siromaštvo ruži Beograd.  Otuda ne čudi što za njega sprovodjenje zakona jesu  buldožeri, žica I prinudno raseljavanje.  Isto tako gospodin Đilas poziva da se različitosti građana i građanki  manifestuju u četri zida, jer je to nešto tobož privatno, uprkos činjenici da Ustav i Zakon garantuju slobodu izražavanja. U tom smislu mi Đilasu kao gradonačelniku poručujemo: „ĐILAS – GO HOME!“ Drugim rečima, ovim pozivamo gospodina Djilasa da ode kući I prestane da na račun građana I građanki koji žive u teškim životnim uslovima I stanju višestruke diskriminacije  širi lažnu medijsku sliku o sebi kao odgovornom gradonačelniku.  “UJEDINJEN KOMŠILUK U BORBI PROTIV FAŠIZMA”  ………………………………………………………………………………………………………… nakon ovog usledio je izvestavanje od strane ALO i e-novina http://www.e-novine.com/kultura/kultura-sa-lica-mesta/31312-Otvoren-prvi-muzej-romske-kulture.html Uz romsku muziku, slavski kolač, pravoslavnog sveštenika i gradonačelnika Beograda otvoren je Prvi muzej romske kulture u Beogradu .* Ispred muzeja Đilasa je sačekala grupa od dvadesetak građana, antifašista i antifašistkinja, koji su protestvovali zbog toga što gradonačelnik „širi lažnu medijsku sliku o sebi, dok drugima, a posebno Romima, ukida osnovna ljudska prava“ Prvi muzej romske kulture u jugoistočnoj Evropi otvoren je 20. oktobra u prizemlju zgrade Ruzveltove ulice br. 41 do 43, u Beogradu. Posetioci ovog dugo očekivanog događaja pogledali su postavku pod nazivom „Pisana kultura Roma“, koja će biti otvorena za sve znatiželjnike i ljubitelje kulture narednih šest meseci. Uz zvuke pesme „Đelem, đelem”, dobro raspoloženje zvanica te predstavnika svih verskih zajednica u Srbiji, među kojima se isticao sveštenik SPC Ilija Đurić koji je i osveštao prostorije, svečanom ceremonijom otvoren je Muzej. Među knjigama i spisima, te prevodima Biblije na romski jezik, izloženi su i delovi iz najstarijeg romskog teksta objavljenog 1537. godine u Prvoj knjizi predstavljanja znanja. Dok su jedni prelamali preko jezika neke od najjednostavnijih reči, drugi gosti su zastajali kraj biografije prve romske pesnikinje Gine Ramičić i uz mnoštvo knjiga i spisa na nekoliko kompjutera, upoznavali se sa bogatom kulturnom baštinom ovog neretko etiketiranog naroda. Na slavskom kolaču, belim slovima stajalo je ispisano „Muzej romske kulture“, a posle osveštavanja prostorije i uz prisustvo gradonačelnika Dragana Đilasa i gradskog sekretara za obrazovanje Vladimira Dodića, direktor muzeja Dragoljub Acković izrazio je veliko zadovoljstvo povodom dugo očekivanog otvaranja jedne za grad značajne ustanove i zahvalio se Skupštini grada na pomoći oko realizovanja procesa institucionalizacije sadržaja romske kulture na ovim prostorima. „Trudićemo se da što više ljudi upoznamo sa elementima romske kulture.  Na jednom mestu kroz izložbe i o radionice prikazaćemo istoriju i kulturu naroda sa dugom tradicijom. Otvaranje ovog muzeja vidim kao početak jedne lepše budućnosti za Rome”, rekao je  Acković. Ispred zdanja Muzeja drugačija slika. Otvaranje Muzeja popratilo je i dvadesetak mladića i devojaka koji su ispratili gradonačelnika Beograda sa povicima „fašisto” i uz zvižduke, a na transparentima koji su držali predstavnici „Ujedinjenog komšiluka u borbi protiv fašizma”, kako sebe nazivaju, pisalo je crvenim slovima, „Đilas, go home”. U saopštenju koje su delili posetiocima i prolaznicima, između ostalog se navodi „da Đilas govori o ‘lepoj slici Beograda’ dok u isto vreme krši dostojanstvo naših sugrađana i sugrađanki romske nacionalnsoti podižući ogradu oko romskog naselja Belvil” „Gospodin Đilas poziva da se različitosti građana i građanki manifestuju u četiri zida, jer je to nešto tobož privatno, uprkos činjenici da Ustav i Zakon garantuju slobodu izražavanja. U tom smislu mi Đilasu kao gradonačelniku poručujemo ‘Đilas – go home!’ Drugim rečima, ovim pozivamo gospodina Đilasa da ode kući i prestane da na račun građana i građanki koji žive u teškim životnim uslovima i stanju višestruke diskriminacije širi lažnu medijsku sliku o sebi kao odgovornom gradonačelniku.” http://www.alo.rs/vesti/20577/Otvoren_Muzej_romske_kulture Otvoren Muzej romske kulture Četvrtak – 22.10.2009 Prvi Muzej romske kulture otvoren je sinoć u Ruzveltovoj ulici u Beogradu.  U postavci muzeja može se videti najstariji tekst na romskom jeziku, objavljen 1537. godine u Engleskoj, zatim prva knjiga romskog proznog stvaralaštva iz 1803. i romski list koji je 1935. godine izlazio u Beogradu. Na ceremoniju otvaranja došao je i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, kao i svi viđeniji Romi. Gradonačelnik je dočekan romskim pozdravom, ali po srpskoj tradiciji – hlebom i solju. Novim muzejem vladalo je neskriveno oduševljenje među prisutnim posetiocima najrazličitijih nacionalnosti. Đilas je podsetio na napore sadašnje gradske vlasti da poboljša položaj romske zajednice u Beogradu. - Trudićemo se da poboljšamo položaj svih manjina. Prvo što je učinjeno je knjiga o Romima u Beogradu. Lično ću se založiti da deo eksponata bude izložen i u Skupštini grada – rekao je Đilas.  „Đilas, go home!“ Ni ovo svečano otvaranje nije prošlo bez incidenata, pa je tako grupa demonstranata pod imenom „Ujedinjen komšiluk u borbi protiv fašizma“ dočekala gradonačelnika povicima „rasisto“. Oni su uz adekvatne transparente prozvali Đilasa da širi lažnu medijsku sliku o sebi kao odgovornom gradonačelniku dok Romi u Beogradu žive u teškim uslovima i stanju višestruke diskriminacije. …………………………………………………………………….. Bilo je jos izvestaja sa desavanja , u Blicu se u stampanoj verziji pojavljuje vest o protestu, svi ostali cute. U cemu je stvar? U mom blazenom neznanju sudarila sam se sa koncept nezvisnog novinarstva u Srbiji, evo kako to izgleda. Postoje medijske agencije koje oskrbljuju novine klijentim koji se reklamiraju u novinama, od cega veci deo novina zapravo prezivljava…i to je onda dovoljno….   http://www.directmedia.rs/pregled/strana/sr_latin/6/_/Mi-smo Velika medijska agencija sa klijentima  http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Public/Enterprise/Founder.aspx?BusinessEntityId=1022265&RegistryCode=17337785&rnd=1358877741  Evo ko poseduje  i ko je najveci vlasnik >MULTIKOM GROUP  http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Public/Enterprise/Founder.aspx?BusinessEntityId=1110760&RegistryCode=17587510&rnd=609735048  Evo ko poseduje Multikom… i tako…..mozete da idete na necije kuce bagerima, da ih tretirate kao svinje na vasoj livadi, da ih ogradjujete zicom i sakrivate od pogleda stranaca, mozete da govorite budalastine, da vredjate i ponizavate ljude u medijima, da smatrate da je sasvim u redu da -pomognete-tako sto cete ih prisilno raseliti , razbiti i smestiti u kontejner 6×2, a onda pomoci izdavanje jedne knjige i pokloniti 5 racunara, i slikati se, slikati se, slikati se i govoriti da ste veliki dusebriznik….a mediji ce svesrdno -pomoci -gradjanstvu da stekne -pravu – sliku o vama… Dodatno pitanje je uloga RNVO u svemu ovome….svako ima svoj intres kaze Ackovic u razgovoru, i Djilasa su pogresno savetovali, a on mu je licno rekao da gresi povodom Gazele i bloka 67….i onda po pravoslavnom obicaju sa kolacem i vinom proslavlja sa Djilasom…i pitanja se nizu…o partikularnim intresima i recimo o tome da li ima onih Roma.kinja koji nisu pravoslavni, i da li ce se u tom muzeju naci slike rusenja bagerima i slike ogradjenog naselja i slike zivota u starim kontejnerima…prilicno je cudnovato  to misliti kad ste mladi i obrazovani Rom ili Romkinja i pokusavate da razumete strategije borbe za prava Roma.kinja….

Monstruozni jebači mozga октобар 7, 2009

Reži kučka, reži, kezi zube, velike i špicaste, gleda direktno u oči. Fascinantno. Uvek je to nekako fascinantno, jer je kučka, jer je ženka i gleda u oči i kezi svoje špicaste sjajne zube. Obožavam je tako konačno razbesnelu i spremnu da kida. Jer to može biti božanstvo , jer nije svakondnevica, već samo fascinantna slika koja odlazi u mitologiju, nešto slično bajkovitim prikazima između nejasnih tragova stvarnosti i šumskih površinskih slojeva lišća podignutih vetrom sa zemljom i prašinom. Tako ona spusti svoje šake na muško telo i spušta ga kao da je od plastelina. Smiruje ga,utišava ga, nema slika, umiruje ga i utemeljuje. Mala ruka i ubitačni hladni pogled koji je druga linija teškog pritiska na muško telo.

Neki ljudi imaju jebeno čudne i paklene načine komunikacije, sadističke. Imaju motorne testere od mozga , na telu i na jeziku i pokušavaju da oblikuju, pokušavaju da iseku tvoje delove tela, tvoju volju , tvoje grance, tvoje stavove, tvoje mišljenje, tvoje emocije, tvoje vreme, tvoj prostor, tvoj ponos, tvoje , sve što je tvoje. Oni besomučno mrve kao cunami ako im otvoriš vrata, oni jure svojim talasima i seku ti ruke, noge, bokove, glavu , obraze, uši, nožni palac. I time se hrane , oni su gladni, gladni njihovo ždrelo izaziva mučninu i primordijalni strah i umrtvljenost.

Oni parališu svojom beskompromisnošću i doslednošću u svakom postupku, to je jedan veliki algoritam sa jednom bazično nepromenljivom osnovom koji zauzima svaki pixel na ekranu. Pojede i Start liniju.

Oni su vrtložni hazardni procesori koji su krvavo zabijeni u njihove telesne delove, zasečeni i srasli vire metalne ploče i šiljci iz monstruozno srasle kože i organa, iz svih delova tela , deformisani, sa kubističkim očima na obrazima, sa metalnim trakama iskrivljenim koje do pola izviru iz udova, oni se kreću. Oni su čuli da postoje čudovišta, oličenja najdubljih ljudskih strahova, i kad bi se ugledali u ogledalu oni bi pali u katatoničnu komu, mozak bi im ostao preplavljen supstancama koje luče njihovi biloški krvavi delovi , izgorele bi matične ploče.

Ali oni se nikad, jebeno nikad ne vide u ogledalu. Govore sasvim prihvatljive rečenice koje ne paraju uši,voze se autobusom, imaju demokratsku orjentaciju , zalažu se za prava manjina i društvo ih smatra sasvim prihvatljivim mladim običnim građanima.kama , iako su užasno, užasno površni u tome, (jer se sve vreme zapravo bave sisanjem tuđeg bilo čega u beznan i zapravo se bave preživljavanjem),a muškarci ili žene vide ih kao poželjne partnere, ne sluteći šta se dešava onim osobama koje postanu dostupne sa svojim resursima i svojim bilo čim što stave na raspolaganje.

Možda su to bića zaista sa druge planete koja pokušavaju da se hrane ljudskom vrstom i da prežive neku katastrofu na njihovoj planeti, a uspeli su da se tako infiltriraju. Morbidno. Za Kinga, svega mi.Monstruozni jebači mozga.

Cigane moj, sviraj mi ti… септембар 14, 2009

Летња школа

“РОМИ – ПРАВНО-ПОЛИТИЧКА ДИМЕНЗИЈА”

21. - 27. септембар 2009. године

(конференцијска сала Правног факултета Универзитета у Београду)

A Г Е Н Д А  

ПРВИ ДАН – Понедељак, 21. септембар 2009.

 09.00-09.50    Регистрација учесника

 10.00-11.15    Поздравна слова

 Проф. др Мирко Васиљевић, декан Правног факултета Универзитета у Београду

 Мр Божидар Ђелић, потпредседник Владе Републике Србије и министар за науку и технолошки развој  (tbc)

 Др Светозар Чиплић, министар за људска и мањинска права

 Амбасадор ОЕБС у Србији (tbc)

 Др Јадранка Јелинчић, извршна директорка Фонда за отворено друштво

 Проф. др Драгица Вујадиновић, управница Летње школе

 11.15 – 12.00  Свечано отварање летње школе – коктел

 Прва сесија – Социо-политичка позиција Рома у савремености

Модератор: Доц. др Војислав Станимировић

 12.00 – 14.00

     Проф. др Marcel Courthiade – Роми у Европи, историја, географија и геополитика (tbc)

 Др Рајко Ђурић, саветник Заштитника грађана – Историја и савременост Рома

 Осман Балић, координатор Лиге за декаду Рома – Историја политичке партиципације Рома

 Доц. др Слободан Наумовић, Филозофски факултет у Београду – Стереотипи и предрасуде о Ромима

 Др Божидар Јакшић, Институт за филозофију и друштвену теорију – Роми и политика

                     14.00 – 15.00 Пауза за ручак

Друга сесија – Међународни и европски стандарди заштите Рома

Модератор: Проф. др Драгица Вујадиновић

15.30 – 16.30

Проф. др Лидија Баста Флајнер, Факултет политичких наука Универзитета у Београду – Савет Европе и мањинска права (с посебним освртом на заштиту Рома)

Доц. др Бранко Ракић, Правни факултет – Јуриспруденција Европског суда за људкса права

Доц. др Ивана Крстић, Правни факултет – Међународни стандарди заштите Рома, с посебним освртом на праксу Комитета против тортуре

16.30 – 17.00 Дискусија

17.00 – 17.30 Пауза за кафу

Наставак друге сесије

mодератор: Асс. мр Маја Лукић

 17.30 – 18.30  Студије случаја у Србији – искуства НВО “Праксис”

 Јелена Милоњић, правна саветница, Праxис – Правно невидљива лица

 Ивана Димић, правна саветница, Праxис – Право на држављанство, пребивалиште и боравиште

 ДРУГИ ДАН – Уторак, 22. септембар 2009.

 Трећа сесија – предавања: Правно-политички положај Рома / Шта је дискриминација?

mодератор: Проф. др Драгица Вујадиновић

 10.00 – 11.00

 Проф. др Војислав Становчић, Српска академија наука и уметности – Мањинска права и специфичност мањинске заштите Рома

 Доц. др Танасије Маринковић, Правни факултет – Уставноправни оквири заштите мањинских права у Србији

 11.00 – 11.30 Дискусија

 11.30 -12.00   Пауза за кафу

 Наставак треће сесије

mодератор: Проф. др Драгица Вујадиновић

 12.00 – 13.00

 Љубица Милутиновић, судија, заменик председника Врховног суда Србије – Дискиминација Рома у домаћој судској пракси

 Марко Караџић, државни секретар, Министарство за људска и мањинска права – Дискриминација Рома  

 13.00 – 13.30 Дискусија

 13.30 – 14.30 Пауза за ручак

 14.30 – 16.00 Послеподневна сесија

mодератор: Доц. др Танасије Маринковић

 Радионица – Шта ме формира као грађанина? Доц. др Ивана Крстић, Правни факултет

cиљ вежбе – анализа фактора који утичу на формирање грађанина и његово понашање кроз рад у малим групама, извештавање о факторима који нас одређују и групна анализа тих фактора.

 16.00 – 16.30 Пауза за кафу

 Радионица: Идентитет Рома кроз уметност – инклузија или ексклузија

Модератор: Доц. др Танасије Маринковић

 16.30 – 18.00

 Мр Зоран Таировић, академски сликар – Невидљиви Роми (tbc)

 Ана Банић Грубишић, дипломирани етнолог и антрополог – Зачарани круг идентитета, ромски хип хоп у Србији, између ексклузије и инклузије

 ТРЕЋИ ДАН – Среда, 23. септембар 2009.

 Четврта сесија – Држава и цивилно друштво у борби против дискриминације Рома

Модератор: Проф. др Миодраг Јовановић

 10.00 – 11.00

       Др Јадранка Јелинчић, извршна директорка Фонда за отворено друштво – Улога невладиног сектора у борби против дискриминације Рома (tbc)

 Љуан Кока, шеф Канцеларије за спровођење националне стратегије за Роме, Министарство за људска и мањинска права Републике Србије – Стратешки документи за заштиту и унапређивање  мањинских права Рома и препреке у примени

 11.00 – 11.30 Дискусија

 11.30 -12.00   Пауза за кафу

 Пета сесија – Национални правни и стратешки оквир за заштиту Рома (област образовања, запошљавања, здравства и становања)

Модератор: Проф. др Миодраг Јовановић

 12.00- 13.00

 Љиљана Лучић, Државни секретар, Министарство за рад и социјалну политику Републике Србије – Социјални и економски аспекти борбе против дискриминације Рома

 Др Тинде Ковач-Церовић, Државни секретар, Министарство просвете Републике Србије – Развој људског капиталаи и образовна интеграција Рома: баријере и могућности

 13.00 – 13.30 Дискусија

 13.30 – 14.30 Пауза за ручак        

 Наставак пете сесије

модератор: Доц. др Бранко Ракић

 14.30 – 15.30

 Петар Антић, помоћник министра, Министарство за људска и мањинска права – Повреде права Рома и механизми за њихову заштиту и унапређивање

 Др Дубравка Шарановић Рачић, Министарство здравља  – Унапређење здравствене заштите Рома – постигнућа и изазови (tbc)

 15.30 – 16.00 Дискусија

 16.00 – 16.30 Пауза за кафу

 Шеста сесија – Посебни аспекти ромске проблематике

Модератор: Доц. др Бранко Ракић

 16.30 – 17.30

 Проф. др Свенка Савић, Филозофски факултет у Новом Саду – Образовање ромских елита

 Проф. др Владимир Мацура, потпредседник Друштва за унапређивање ромских насеља – Урбанистички аспекти обнове ромских насеља

 17.30 – 18.00 Дискусија

 ЧЕТВРТИ ДАН – Четвртак, 24. септембар 2009.

 Седма сесија – Дискриминација Рома у пракси - злоупотреба жена и деце

Модератор: Јелена Јокановић, ОЕБС

 10.00 – 11.00

 Др Зорица Мршевић, заменица Заштитника грађана за родну равноправност и права особа са инвалидитетом – Ромкиње – прича вишеструке дискриминације

 Проф. др Милан Жарковић, Криминалистичко-полицијска академија – Sex-trafficking, просјачање – Злоупотреба Рома

 11.00 – 11.30 Дискусија

 11.30 -12.00 Пауза за кафу

 Осма сесија - Дискриминација Рома у пракси – проблеми реадмисије и интерно расељених лица

модератор: Јелена Јокановић, ОЕБС

 12.00 – 13.00

 Бојан Анђелковић, помоћник министра за КиМ у Влади Републике Србије – Положај интерно расељених лица ромске националности са КиМ

 Зоран Симић, шеф службе за реадмисију, аеродром “Никола Тесла” – Уговори о реадмисији –  повратак Рома из земаља ЕУ и проблеми са којима се суочавају

 13.00 – 13.30 Дискусија

 13.30 – 14.30 Пауза за ручак

 Радионица: Студије случаја у Србији

Модератор: Асс. мр Маја Лукић

 14.30 – 15.30

      Давор Рако, службеник за националну правну заштиту (УНХЦР) у Београду – Роми и апатридија у Србији

 Инес Церовић, консултант у Министарству правде Републике Србије – Стратегије за  заштиту ромске деце и  проблеми (tbc)

 15.30 – 16.00 Дискусија

 16.00 -16.30 Пауза за кафу

 16.30 – 18.00 Филмска радионица – “Кенеди се враћа кући“, филм Желимира Жилника

 - приказивање и разговор о филму

 ПЕТИ ДАН – Петак, 25. септембар 2009.

Девета сесија – Примери из праксе домаћих и међународних тела

Модератор: Проф. др Драгица Вујадиновић

10.00 – 11.00

Доц. др Catherine Chassin, Правни факултет Универзитета из Каен-а (Caen) у Нормандији, Француска – Француско право и заштита Рома

Sebastien Botreau-Bonneterre, директор Међународног института за људска права и мир (2IDHP) из Каен-а (Caen) у Нормандији, Француска – Комитет за људска права УН и заштита Рома

11.00 – 11.30 Дискусија

11.30 -12.00   Пауза за кафу

Радионице: Радионица медијских порука:  Стереотипи и предрасуде – откривање дискриминације – анализа новинских чланака о Ромима

12.00 – 13.30

Др Зорица Мршевић, заменица Заштитника грађана за родну равноправност и права особа са инвалидитетом

Проф. др Свенка Савић, Филозофски факултет у Новом Саду

13.30 – 14.30  Пауза за ручак

14.30 – 15.20 Тест

15.30 – 18.00 Одлазак у ромска насеља (Орловско насеље и др.)

Проф. др Владимир Мацура

Доц. др Бранко Ракић

ЕСТИ ДАН – Субота, 26. септембар 2009.

10.00 – 10.30  Разговор о утисцима из посете ромском насељу

Десета сесија: Пракса Европског суда за људска права

10.30 – 11.30 Проф. др Jean-Francois Akandji-Kombé, декан Правног факултета Универзитета из Каен-а (Caen) у Нормандији, Француска – Европска социјална повеља

11.30 – 12.00  Пауза за кафу

12.00 – 13.00 Подела хипотетичке ситуације и припрема за симулацију

13.00 – 14.00 Пауза (ручак)

14.00 – 15.30 Симулација случаја

15.30 – 16.00 Пауза за кафу

16.00 – 16.30 Успостављање правне клинике за правну заштиту Рома, која ће наставити да функционише по окончању Летње школе – Доц. др Бранко Ракић и доц. др вана Крстић

 16.30 – 17.00 Дискусија и свечано затварање летње школе

 21.00 – 23.30 Завршна вечера и дружење на сплаву “Блек Пантерс”

  ЕДМИ ДАН – Недеља, 27. септембар 2009.

 Програм поводом Дана Факултета

 Свечано уручење сертификата

 19.30 – 20.45 Народно прозориште у Београду, балет “Ко то тамо пева?!” (tbc)

 

 

Na Pravnom se dešava nešto vrlo zanimljivo. Letnja škola sa temom Romi-pravno politička dimenzija.Vrlo uvažene face će gostovati kao što se vidi…. A intresovanje nikad veće -kažu ljudi koji su organizovali. Ja sam bila presrećna kad sam videla da ova tema dobija nekakav značaj očigledno i da će neko da okupi ljude koji bi trebalo da su stručnjaci.kinje u ovoj oblasti da govore. Nisam se baš obradovala kad sam shvatila da će tu prisustvovati samo studenti.kinje sa Pravnog. Ali dobro…. Tražili su mi kontakte romskih studenata.kinja, smatrali su da je važno njih uključiti. Znam da nema na Pravnom nikog ko se prijavio ove godine za stipendiju, prošle samo 1 osoba i pri tom kontakt telefon ne radi….

 Onda su nabavili podatke studenata.kinja sa Pravnog koji su romske nacionalnosti….zvali me i kažu- Da vam pošaljemo spisak, a vi vidite da li su oni na nekom vašem spisku, pa da ih pozovem da dođu…ja pitam odakle im podaci…kaže dala im njihva služba…ja pitam da li su iz službe dobili dozvolu studenata.kinja da dele njihove podatke po fakultetu? Kaže žena -ali to je u okviru naše kuće…. Ja rekoh da meni to nije baš ok. i da me čudi da su dali podatke i to još na Pravnom….da , ona shvata da je to problem…možda ,ipak , da ne šalje meni spisak…pa sad- ako se neko javi , javi se….

Predlažem da se uključe romski studenti iz Niša i Novog Sada sa Pravnog čije podake imam i koje mogu da pozovem-kažu nemaju za putne troškove. Kasnije saznajem da plaćaju smeštaj i hranu za oko 10 ljudi iz Francuske, 10 ljudi iz regiona…da li su Romi.kinje..sumnjam…

 Meni su dopustili da učestvujem jer sam sama zahtevala i jer radim u fondaciji koja je deo instituta koji plaća ceo projekat pre svega, kao Romkinja i studentkinja i aktivistkinja, čini se da im nisam bila preterano zanimljiva…

 Prvi sastanak pre samog seminara vrlo intresantan. Traži se pomoć u zabavljanju stranih gostiju od učesnika.Student prodekan kaže kako eto dolaze Francuskinje i treba ih zabaviti, muškom delu će to biti eto zanimljivo ….svi se smeju, jedna devojka kaže uz smeh kako je to diskriminacija…svi se i dalje smeju…ja se javim i kažem kasnije da imam problem sa seksističkim šalama i da je dobro da ženska ljudska prava uzmemo za ozbiljno….kažu iz organizacije ma ne ne..to niko nije mislio tako…loše sam protumačila…a i treba imati smisao za humor dodaju neki učesnici…kažem treba imati smisao i za to da je humor često društveno prihvatljiv način da se podsmevamo društveno marginalizovanim grupama…napravih prilično antagonizma po običaju…šta ću , ne mogu si odupreti….već me svi gledaju kao čudakinju pomislim u glavi…ne isključuj sama sebi ,bre, kaži nešto drugačije malo….al to još moram da naučim….da političarim….

 Onda imaćemo i zabavni program i kulturni program. Ja pomislim fenomenalno. I vidim ima delova koji ce biti zanimljivi, slikarstvo, poezija, pozorište, film..ok….videćemo na koji način će ovo biti predstavljeno….onda naravno muzika….sa ovim već imam mali problem…večera i druženje na splavu Black Panters… tamo će da nam sviraju Black Panters…romski bend sa problematičnim imenom po meni…Black Panters su bili neka moćna sila u borbi za prava Afroamerikanaca.ki…ne znam kako i šta rade ovi naši panteri…videću i to čudo…a evo i nadjoh na netu…..sad se zaprepastih! Back jer su crni -ko svi Cigani…..Panthers jer skaču  na stolove….!!! http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/06/13/srpski/R06061201.shtml   dakle za očekivati sto posto atmosferu…. Evo banke Cigane moj ,sviraj mi ti…..i višestruko poražavajuće neprepoznavanje  stereotipa i diskriminacije i činove istih…..i naravno posle negiranje….odličan prikaz romske kulture…Edvard Said bi imao previše posla ja nemam energije sad da ulazim u ovo!

Onda jedan student predlaže da nam sviraju i njegovi drugari Romi svirači koji rade inače , sviraju u Skadarliji, a i da pri tom neće morati ni da im se plati….pošto su oni drugari….organizatori.ke kažu -to je odlična ideja pošto ionako nemaju više para….ja kažem da nisam sigurna da je to dobra ideja..da je pitanje u kakvoj su ti ljudi finansijskoj situaciji i da li je ok da im se ne plati…organizatorke reaguju ,kažu- ako se oni slažu- to je onda ok, a i da treba predstaviti romsku kulutru, neki studenti dodaju da to može i da im koristi kao reklama, da su dečko koji je to predložio i oni prijatelji i da on radi afirmaciju svojih prijatelja Roma….i da nema tu ništa loše , još pri tom ako nisu u finansijskim problemima, ako rade…super…

Onda je deo programa odlazak u Orlovsko naselje koje je sredjeno naselje. Ja pitam da li je to dogovoreno sa tim ljudima iz naselja i na koji način će oni učestvovati u celom dešavanju. Objašanjavaju mi da je to sa njima dogovoreno i da će sa nama razgovarati…jedna dečko dobacuje kako zapravo ONI i hoće da pričaju, oni jedva čekaju da ispričaju….ja kažem da ne možemo da pretpostavljamo…on kaže INFORMIŠITE se malo , oni jedva čekaju da ispričaju razne stvari….mislim da informišite me kako jedva čekamo mi  Romi.kinje da vam ispričamo samo kad vi poželite, vi samo cimnite mi ćemo uz violinu da vam pričamo tužne priče na uvce…onda ćemo jednu sevdalinku u pauzi kad kod vi to poželite….on/off…Cigane moj, sviraj mi ti…ali onda ućutim….kad ne umem da političarim, bolje da ćutim i slušam za sada barem….

Na sastanku ja i još jedna dečko smo romske nacionalnosti…on je 4 godina i izgleda razumno, samo prilično neasertivno, neizgrađeno…Tu je oko 40 učesnika.ca…

Osećam se prilično uznemireno. Zastrašuje me ovoliki broj ,čini se, nesenzbilisanih ljudi i atmosfera u kojoj se ne prepoznaju bazični steretipi prema Romima.kinjama, kao i nepostojanje svesti o potrebi prisustva romskih studenata.kinja pre svega…..ključnih faktora , resursa za učenje….misle da mogu da nauče o Romima kroz predavanja…svaka grupa je mala projekcija društva…opet ne razmišljaju o učenju o Romima.kinjama kroz život sa Romima.kinjama …ne to je mnogo zapetljano…bolje ovako posmatrački i kao doktori na obdukciji…..tužnjikavo…. Opet o Romima bez Roma…baviće se posle pravom u okviru Pravne klinike…radiće na problemima Roma…kažu imaće Žive klijente..tako nešto…valjda u suprotnsti sa radom sa stvarima…ali nekako neprijatno zvuči kad se tako kaže…..kao da će imati telo za obdukciju….tako deluje…..i dobiće diplome…da sad znaju nešto o Romima.kinjama i njihovim problemima…da operišu nad Romima…tužnjikavo….

To su valjda dobronamerni mladi ljudi, intresuje ih problem..mada su neki tu verovatno i zbog zvučnih imena i diplomica…a treba ih podržati da se bave problemom..nisam sigurna koliko su spremni da se bave problemom, to znači da bi bili spremni da prihvate da su odgovorni za nasilje,bazično da nisu savršeni,ispravni i pravedni, da njihovi preci nisu bili dobri, plemeniti, pravedni,…da se suče sa ogromnim nasleđem nepravdi belog čoveka….da se suoče da sami nisu u skladu za zakonom i pravdom…..a pravnici.ce su ….. i još ….da to nije dovoljno…da moraju da nauče da vide ljude, ne mrtva tela…..a treba ih podržati…..da se ne prepadnu od mrtvih tela koja ožive na stolu….

salvador puig antich јул 25, 2009

I si canto trist

Jo no estimo la por,
ni la vull per a demà,
no la vull per a avui,
ni tampoc com a record;
que m’agrada els somrís
d’un infant vora el mar
i els seus ulls com un ram
d’illusions esclatant.

I si canto trist
és perquè no puc
esborrar la por
dels meus pobres ulls.

Jo no estimo la mort,
ni el seu pas tan glaçat,
no la vull per a avui,
ni tampoc com a record;
que m’agrada el batec
d’aquell cor que, lluitant,
dóna vida a la mort
a què l’han condemnat.

I si canto trist
és perquè no puc
oblidar la mort
d’ignorats companys.

Jo no estimo el meu cant,
perquè sé que han callat
tantes boques, tants clams,
dient la veritat;
que jo m’estimo el cant
de la gent del carrer
amb la força dels mots
arrelats en la raó.

I si canto trist
és per recordar
que no és així
des de fa tants anys.

And if I sing sad

I don’t like fear,
neither the will for tomorrow,
I don’t want it today,
not even as a memory;
that I like the smile
of a child that is close to the sea
and his eyes like a branch
of illusions, explode.

And if I sing sad
is because I can’t
erase the fear
from my poor eyes.

I don’t like death,
neither his frosted step,
I don’t want it today,
not even as a memory;
that I like the beat
of this heart that, fighting,
gives life to death
to those that they have condemned it.

And if I sing sad
is because I can’t
forget death
of ignored companions.

I don’t like my song,
because I know that they are silent
so many mouths, some many cries,
which they used to say the truth;
that I like the song
of people of the street
with the strength of the words
ingrained in reason.

And if I sing sad
(I do it) so I can remember
that it’s not like this
for so many years.

virtuelna bliskost… јун 11, 2009

On u stvari ne zna, ne zna nikakvu drugu vrstu odnošenja. To je bliskost. Tako on to radi. Potrebna je pismenst u međuljudskim odnosima. On je pismen na elementarnom nivou pa…osnovnoškolskom, recimo. On ne može iz nekog razloga dalje. Ne treba se ljutiti. Nikako. On ne može dalje. Da li je to samo druga vrsta prakse koja bi se mogla tretirati jednako. Da li je on srećan…neke različite vrste sreće. On je srećan, u tim momentima, to je sigurno.

No,da li mogu da shvatim njegov život. Da li on može biti sretan u životu. Vidim to kao oštećenost, kao ograničenje. Kao npr. imaš malu životinju sa kojom možeš da se igraš, jer je uslovljena da radi istu stvar svaki put kad deluješ nekim stimulusom, ona ima mali mozak, jednostavno funkcioniše, tu nema mnogo mesta za etičke stavove, moral, samosvest…to je jedna površinska skrama koncepata koji plivaju kao alge u bari.Ispod je muljava voda. To postaje tako transparentno sa vremenom, kao virtuelna realnost, možeš da umočiš prste. No to je programska životna situacija koja se ponavlja u virtuelnoj realnosti.Tu nema mesta za disanje i pokret ako ne živiš i sama na programskim virtelnim scenarijima. Uslovljenost je ograničavajuća, ako je enter onda je drugi red, ako ej strelica levo, onda si levo….svaki put bez greške ostavlja podignutu virtuelnu kitu, isprojektovan čeznutljiv pogled i moduliran mazni glas na svaki enter, na svaku zadignutu suknju. Hoće li ostariti u matorog lika nad čijim se nepriličnim aluzijama, komentarima i predlozima mlade devojke zgražavaju?…

nadobudna ignorancija… јун 11, 2009

 Niko je nije razumeo. Da nije tužno, bilo bi smešno…još strašnije je da sam ubeđena da ima ljudi iz njene okoline koji su je savršeno razumeli. Neki ljudi su grdno ismejali ovu curu….iako je koprus i težina upotrebljenih reči ,  sintaksička kompleksnosti i semantika izrečenih reči zaista…zabrinjavajuće urnebesna, u nekom momentu to je prestalo da mi bude zabavno….Ovaj me je video podstakao da počnem da razumišljam o pismenosti…o pismenosti u našem sirotom društvu….

 Neki definišu pismenost kao sposobnost da se neki tekst pročita, razume i postupi u skladu sa njim, te da se zapiše poruka tako da je drugi mogu pročitati i postupiti u skladu sa njom.(bogdanovic-matijevic)

 Unesco daje definiciju:to je osoba koja zna čitati, razme pročitano, zna napisati jednostavan tekst na temu iz svakodnevnog života.

 Kosak kaže:to je osoba koja ume čitati, razume pročitano i ume da pismeno saopšti svoje misli, tako da ih drugi mogu razumeti jer su iskazane logički i gramatički pravilno.(pongrac)

 Ponovna ili funkcionalna nepismenost bila bi između ostalog i nesposobnost da se izrekne ili napiše  razumljiva poruke, te da se jedna kratka i jednostavna poruka drugih razume….(bogdanovic-matijevic)

 Činioci nepismenosti i funkcionane nepismenosti su sociokulturni milje, porodična i lokalna sredina, pozicija referentne grupe, poreklo itd…još 60tih i 70tih su se vezom između školskog uspeha i dr.sredine bavili u Francuskoj Burdije, Paseron, Bojdon, u Engleskoj Bernstin i Helsi, u SAD-u Kolins, Dženks i Bovels, u Švedskoj Hesen….(bogdanović-matijević)

 Problem sa nepismenošču je što tada ne postoji mogućnost komunikacije, ne možete da se izrazite…tada lako postajete nevidljivi, zaboravljeni ljudi, čija se ljudska prava lako krše…

 U najvećem riziku od nepismenosti su marginalizovane grupe, bez obrazovnog kapitala,koje žive u depriviranom sociokulturnom milljeu.

 Razumevanje i određivanje značenja definisano je kontekstom.

 Pismenost se može razumeti samo u kontekstu društvenih praksi unutar kojih se stiče i koristi(scribner i cole u čepić)

 Pismenost se oblikuje u društvenoj sredini i ima društveno značenje(scribner i cole u čepić)

• definisanje pismenosti zavisi od zajednice onih koji govore i čine tekst takvim da ima određeno značenje.(heath u čepić)

•  Značenje pismenosti zavisi od društvenih institucija unutar kojih se primenjuje.

•  Određene prakse čitanja i pisanja koje se uče u bilo kom kontekstu zavise od takvih aspekata društvene strukture kao što su društveno raslojavanje i uloga obrazovnih institucija(street u čepić)

  Ono što se podrazumeva pod pismenošću varira od situacije do situacije, zavisi od ideologije.(street u čepić)

 Ako se smejem ovome onda sam nepismena osoba. Možda sam opismenjena,  ali ne i pismena osoba. Pismena osoba je svesna da je razumevanje i određivanje značenja ovog što je izgovorila definisano kontekstom društvenih praksi, da je njeno značenje oblikovano u društvenoj sredini, u nekoj zajednici, da su mu doprinele i društvene institucije i društvene strukture kao što je društveno raslojavanje i uloga obrazovnih institucija…

Između ostalog postoji i pismenost za demokratiju.

 I ma koliko ovo bilo neverovatno urnebesno za slušanje…sasvim je poražavajuće da se smejući se drugima smejemo vlastitoj nepismenosti, a da na nesreću često nismo svesni.e  toga…. moguće da je to vrhunac nehumanosti i nedemokratičnosti….samo banalnost podsmeha, možda je to osnova sadizma… bez empatije…nadobudna ignorancija.

 

Bogdanović, S., Matijević, M.: „Nepismenost i ponovna nepismenost u odraslih“, Andragogija, 10-12, 1990. str. 311 – 328.

Čepić, R.: „Razvoj istraživanja pismenosti odraslih: od tradicionalnih do suvremenih pristupa“ u: Obrazovanje odraslih – ključ za XXI stoljeće, str. 25. – 37., Zagreb,  Hrvatsko andragoško društvo, 2004

Pongrac, S.: „Inoviranje obrazovanja odraslih“, deo: Pismenost i kultura masovnog komuniciranja, Zagreb, Andragoški centar, 1990, str.61-91

tiros y tirones јун 1, 2009