Usernameka's Blog

bedno pisakralo!hahahhaaahahahah

Ko da Prajd ima veze s Prajdom…(iliti svinje i ostala govna) September 29, 2014

Filed under: DESAVANJA — usernameka @ 9:32 am

Gledajući snimak prebijanja Vučićevog brata i brata Malog  koji valjda radi u obezbedjenju i još nekih rmpalija od strane veće grupe oklopnjača  i nakon čitanja članaka o sukobu vojske i policije, i i reagovanjima na najavljen štrajk policije slušajući izjavu Vučića pre i nakon parade i izjave raznih drugih zvaničnika preko Tv-a, gledajući lica na prajdu i slušajući izjave učesnika, meni deluje kao da postoji neko opšte stanje pogubljenosti.

Dakle, neki narod hoće da šeta. Taj narod pripada nekoj manjinskoj grupi.Premijer se diči svojim “čistim” stavom da ima preča posla nego da ide da šeta sa manjinama i da ga baš zabole za ove što šetaju, a smatra i da njih zabole šta on misli, te da ga jedino briga za “njegov narod”. Zaključak je, koliko se čini, narod koji paradira,tj. manjina, nije premijerov narod. Da li je onda legitimno, treba valjda da se pita taj narod koji bi da šeta, smatrati premijera svojim premijerom?

Ako premijer smatra da ove što hoće da paradiraju nije briga šta on misli, verovatno je u pravu. Koga briga šta misli Aleksandar Vučić-zvani dečko. Ja ga ne bih tako zvala, plašila bih se da je više kriminalac nego samo dečko, pa onda ne bih. Sa druge strane, da li je nekog briga šta izgovara premijer u medijima? Pa, recimo da da. Premijer kao državni funkcioner vrši valjda neku državnu funkciju, pa kad nešto izjavi , a mediji prenesu, onda se valjda to tiče svih onih čiji je on premijer, svih građana neke države, celog naroda, pa i manjina u tom narodu čiji je on valjda premijer. Ta je poruka onda poruka vlasti narodu. Celom narodu. I onima što bi na paradu, tj. manjini i onima što ne bi. I onima što bi da šetaju, tj. manjini o onima što ne bi, i onima što ne bi o onima što bi, i svima ostalima koje ne dotiče ova tema preterano.

Sad, ako premijera zabole za simboličku podršku sprovođnju prava manjina, i da je važnije da se priča o broju svinja na vanrednoj, dakle, neplaniranoj konfereciji o Prajdu, a što bi pa zabolelo bilo koga u ovoj državi? Zašto pravo nekih građana na kretanje kroz grad, koje zabole za Prajd, ne bi bilo preče? Eto, to je priličan smor za ljude, zatvorene ulice i prevoz koji ne radi, oklopna vozila, naoružane policijske i vojne snage, vodeni topovi, atmosfera iščekivanja. Pa čemu sad to, kad su ljudi poplavljeni, nema posla, a i fali nam svinja.

Ali, avaj. Nema ko da pojasni ljudima zašto sve to. Premijeru Vučiću, zašto sve to? Čemu taj Ustav, zakon uopšte? I zašto moraju da se poštuju prava manjina u vreme krize? Jel to poštovanje ljudskih prava manjina važno samo zbog ulaska u Evropsku uniju? Ako ne, zašto onda? Zašto ti “što hvataju beleške” to traže od nas uopšte? A pošto nije zbog njih kobajagi, zašto mi to moramo, kad je to skupo i, po svemu sudeći, glupo, a mi nemamo ni za sistem protiv poplava, a kamoli za svinje? Zbog čega sve to?

Nemamo pojma. To je toliko besmislena stvar, ali eto, traži se u Ustavu i zakonima da se poštuju prava manjina. Kaže premijer niti sam vas voleo, niti vi mene volite, pa što da se pretvaramo da smo u ljubavi. Obratite se lepo policiji, evo i vojsku ću da pošaljem, al mene pustite da radim pametnija posla i da brinem o “svom narodu” i “pravim problemima”.

Ali zašto!? Hoće neko da objasni, zašto uopšte prava manjina? Eto, mogu da se pitaju ljudi zašto premijeru vi ne učinite nešto da se preispitaju ti zakoni koji dozvoljavaju ovakve neke rizične i skupe stvari kad su već takve i kad ima mnogo pametnijih i važnijih stvari u ovoj zemlji za koje se brine “vaš narod”?

Šta ima policija i vojska da se brine o sprovođenju prava manjina? Ako je to neka obična i glupava stvar, zbog čega na ulice izvesti toliko ljudi pod oružijem, posebno kad bi oni u štrajk? Očigledno , pretpostavljam da je ljudima jasno da se nezvanično ( ili poluzvanično valjda ) ovde stvari odavno rešavaju na silu, ali čemu sad sila u ovoj prilici i to po ceni da vas nesimpatišu policajci koji bi u štrajk?

Možda to može da se razume ovako: jasno je da kad se stvari rešavaju na silu ko je slab i mali, najebaće. Manjine na primer. Ali wow, evo prilike da država potvrdi, bar u nekoj teoriji, razlog svog postojanja pa upotrebi svoj monopol nad silom, koji pretpostavlja se ima, da obezbedi da manjine ne najebavaju bar jedan dan na par sati, i druga stvar, da pokaže da manjine generalno ne treba da najebavaju jer su male. Da pokaže simbolički da ona brine i štiti te manjine, da je u stanju da zaštiti te manjine, jer ako ne brine i ne može da ih zaštiti, onda jbga, država kao uređena demokratska tvorevina baš i ne postoji kako bi se očekivalo.

Ali, premijera zabole za simboličku podršku.Nećete me naterati da volim pedere, kako se čini , kaže Vučić. Demonstrirana je sila, al čini se nije jasno zarad čega, sem da je to što je iz nekog nepozatog razloga demonstrina sila jedna prinudna, vrlo glupava i skupa star, koju strane moćne države u svojoj dekadenciji valjda traže od sirotih čestitih i mnogo ozbiljnijim problemima ophrvanih građana Srbije iz čiste obesti i ljubavi prema “nastranostima” valjda.

Premijer sve shvata lično izgleda (liči malo na likove iz filmova o mafijaškim porodicama sa svojim svetačkim, onako profetskim biblijskim nastupom) pa misli valjda da neko njega tera da voli pedere i manjine. Štono bi se reklo- pa nemojte nas jebavat premijeru. Siroti premijer baš, težak dan za njega, koji tri groša ne daje za pederluk i manjinska prava na šetnju, da ga sad odjednom, eto, svi pitaju za tu glupost. Nije on ni mislio da se bakće time, ali avaj, dosadni mediji, mora sada vanrednu konferenciju da drži….

Ah, ako vam je teško da budete premijer demokratske države, pa da kao premijer takve države stanete na čelo, ionako političke manifestacije tzv. Parade ponosa, da makar pošaljete tako nam poznatu ”lepu sliku” o demokratskoj državi koja se brine i o tričavim pravima manjina u svet, onda lepo dajte otkaz, pa radite neki posao koji vam neće pasti tako teško na dušu čestitu i srce junačko.

Ali, premijer valjda misli da se to ne bi dopalo njegovim arapskim prijateljima ili šta li, a ne bi on čak ni zarad para i evropskih puteva da se valjda “ciganiše” na paradi. Ali, niko ne sme da nas bije. To nam je obećao. A kad Vučić nešto obeća , bogami će to i da bude, ne zvali se navijači….radikalima. Ne znam šta je gore, priča koja se prodaje “njegovom narodu” ili činjenica da zemlja sve banalnije liči na lično vlasništvo u posedu mafijaške porodice, te da ga mafijaški zabole.

U ovom utisku mafijanja ne mogu da se otmem utisku neke otcepljenosti ovih što bi da šetaju. Ne znam kako da to razumem. Manjine treba valjda da budu srećne i zahvalne na Prajdu. I onda to treba da bude dokaz da je državu briga i da je sposobna da omogući da manjine ne najebavaju inače bar na par sati? Onda, ljudi kao srećni i ponosni šetaju 15 minuta i to je pobeda? Parada ponosa u četiri zida, ali bože moj, mali korak za Srbiju, veliki za čovečanstvo ili šta već. Svake godine, nadamo se, biće sve manje porebe za ovolikom policijom i vojskom. Ok. Kapiram da je nekim ljudima bitno….Dok nadleće hilihopter i pitaju se valjda ljudi kako će se bezbedno vratiti kućama, može biti kao kriminalci u maricama, maše se zastavicama, premijer priča o svinjama na konferenciji za štampu o Prajdu. Ma ja, ko da Prajd ima veze sa Prajdom.Al ajde, imaju pravo ljudi da šetaju.I neka šetaju.Samo ko je šetao, kontam mali broj populacije, uglavnom deo NVO sektora i zvaničnici. Ok. Whatever.

Anyway, slušajući konferenciju kao sad treba da verujemo da premijer ima neke ideje kako će Srbiju da spasi potpunog privrednog kolapsa, priča o kobajagi potencijalnom zapošljavanju, kao “ozbiljne” teme, kao “ozbiljan” političar, pošto nema drugog mesta i termina da nam saopšti sve te bajne ideje o držanju Srbije “nad vodom” bankrotstva, korupcije i siromaštva. Vučiću, Vučiću…pa mi ne znamo kako si ti kriminalno privredno zabrinut da si zadužio Srbiju kao nikad, da planiraš masovna otpuštanja, da si socijalu ukinuo gde se ukinuti može i da ćeš još ukidati, da si napravio od siromašnih kriminalce koji hoće da se, moš misliti, prevoze s jednog kraja grada na drugi, da si rasprodao zemlju po Vojvodini budzašto, da ćeš para i para arčiti na megalomanske arhitektonske nebuloze u Beogradu, dok ideš da posećuješ poplavljnu sirotinju…da, mi to nemamo pojma, sad je baš trebalo da nam kažeš kako si zabrinut za “svoj narod”. Ali, da, nema dovoljno svinja za klanje. Neće imati narod šta da jede. Nema dovoljno svinja. Možda treba neku posebnu manifestaciju za svinjare da organizuje država. Možda bi onda premijer bio na čelu kolone. Ko zna.

Uglavnom, državni prajd je organizovan, kako se čini nevoljno i mrsko, nastradao Vučićev burazer i burazer Mali,(čijem je burazeru inače kako saznajemo odobrena vizita Prajdu od strane papa Vučića), paradoksalno od strane državnih organa, signal da nešto debelo nije u redu u odnosima premijer-organi reda.

Za Vučića žrtva je teška.Jadna njegova porodica i ti fini momci. Mi sad svi treba da znamo da je to bio težak dan za njegovu porodicu. Kao u filmu, svaka tragedija mafijaške porodice je od opšteg političkog značaja.Kontam težak dan, manji deo policije bi da otkaže poslušnost. Naravno, nemam pojma da li je to tačno, više je samo hint, zamišljam scenario kako don Vučić naređuje “tišina tamo” policijskim snagama,po mom stereotipu hetero, mačo tipovima oslonjenog identiteta na oružije.

Bogtepita šta se dešava u vojsci. Tek tih tipova da se prepadneš. Al svakako ako nisu na dužnosti eto njih probijaju kordone. Pa se nadju kornjače i ninža-kornjače oči u oči. Pa to nekako mora u medije da dospe. Došlo je do prekoračenja sile, presudio je sudija Vučić, ali ovi fini momci koji su valjda hteli samo da se slučajno prošetaju tuda i dobili batina “zbog da jedeš govna”, su ok, i njegov brat je jedan ok tip, pa neće da pravi problem bratu. Rešili su to presuđeno prekoračenje nadležnosti ili čega već bratski, u krugu porodice, šta će sad pravosuđe tu da se petlja kad mogu kao ljudi to da reše.

Eto vidite, podržava sprovođenje prava manjina premijer po visoku cenu, doduše, šalje poruke koje sve vreme obesmišljavaju ceo događaj, svima je jasno da on baš ne miriše nešto pedere, eto imamo taj neki Ustav i zakone, ali prošetali su ljudi. Neka su. Sad očigledno, da to nije cena za nešto, država se ne bi mnogo bavila manjinskim pravima čini se jel, to je skupo i glupo a čini se i opasno po pozicije i porodice političara.

Pa sad, pitanje je za šta je to cena koju “plaća” teškim srcem premijer i “njegov narod” (pošto kao i obično, predsedniku nema ni traga, ni glasa, da kaže koju, bogtepita gde je i šta radi, mogao bi svejedno da gaji svinje valjda, pa, čini se da je Vučić glava države sa kojim se ima opštiti zarad svega). Za šta je to cena ostaje da se vidi.

Neće biti da je državi mnogo stalo da poštovanja Ustava i zakona kojima se propisuje poštovanje manjina. U to niko ne veruje. Čak ni ovi koji su šetali. Verujem da su svi svesni da se slobode osvajaju, pa se tu pregovara. Oni veruju da su ispregovarali nešto time što su bili spremni da rizikuju svoj život valjda zarad 15minuta šetnje. Ako, imaju pravo ljudi. Možda je i to bolje i hrabrije nego ostati u kući i pisati blog.Možda je pametnije, ne znam.

Pa nekom može biti dovoljno i tih 15minta. Neki mogu da se pitaju za šta je cena ovaj Prajd, pretpostavljam da većina ljudi misli da je to cena za pregovore za ulazak u EU. Dobro, trguje se. Država nama deo naših prava, država stiče legitimitet za nekakve pregovore za EU. Valjda je i to nešto. Jest. Sigurno da jeste. Nego ja sve vreme imam utisak namagarčenosti tog naroda koji valjda nije “njegov narod”. Ja ne znam, možda je to samo moj utisak da se ne radi uopšte o pravima manjina. Ko da Prajd ima veze sa Prajdom. Realno mene strah i da mislim o tome. Koja se tu politika vodi stvarno mi je teško i da mislim posle trilera petog oktobra, ubistva jednog premijera i sada ovih nagoveštaja ludila između vojske i policije.

I na kraju zašto bi neke druge zemlje bilo briga to što Srbija ima aparat sile da obezedjuje neku manifestaciju? Zašto bi to bio uslov za bilo šta? Zašto bi to bila potvrda o dovoljnoj demokratičnosti zemlje? Neće valjda neko stvarno da pomisli da je Srbija dovoljno demokratična zemlja samo zato što ima policiju i vojsku pa je kao Vučić spreman i valjda u mogućnosti da ih drži na lancu? Ili je to isto tako budalaština.

Naravno da ne može ovo da bude potvrda nekakve suštinske demokratičnosti, ali koga briga u stvari za suštinsko sprovođenje prava manjina u Srbiji u EU? Zašto bi nekoj od članica uopšte stalo do suštinskog poštovanja ljudskih prava manjina u nekoj zemlji kao što je Srbija? Kontam da njih pre svega intresuje privreda. Pa, sem korupcije, mafijaških sprega politike-biznisa-medija ne verujem da će imati većih poteškoća, evo Vučić & company iz skupštine sa vajnim glavnim od privrede na čelu sve rade da privuku investicije i najebu se matere radnicima i njihovim pravima pre nego što stigne 46 kompanija sreće i prosperiteta da im ulepša život dok rade jeftinije od Kineza. Sudovi doduše ne rade baš i neke sudije su kriminal, to ima veze sa ljudskim pravima, ali dobro sad. Radi se i na reformi sudstva. Mediji u mraku, a da, ne da me nešto briga za B92, ali napadnut i B92 , al ok, radi se na tome. Obećao Vučić u ime policije, ma da, biće to ok. Na kraju krajeva, kontam da EU već zna dovoljno o kriminalnom stanju ovih institucija pa je valjda ovaj Prajd neka potvrda za nešto. Al za šta, pitajboga…ili Vučića valjda.

Ako su ljudi šetali. Treba da imaju pravo da šetaju. Sad će na osnovu toga Vučić da slovi za premijera za čije je vladavine održan Prajd….Ko da je on dao tri groša…imao je preča posla, al kad se mora valjda iz nekog razloga…kog, još nije razjašnjeno, mora se. Ne bi me čudilo da su lični i porodični razlozi u pitanju.

 

Pajser politika?-Ne hvala November 6, 2011

Filed under: DESAVANJA — usernameka @ 8:55 pm

 Sinoć su neki likovi jurili po platou Filozofskog fakulteta studente  I studentkinje sa pajserima, polomili staklo na vratima….Pajseri su alatka, u prigodnim situacijama orudje sa priličnom ubojitim potencijalom.

Možete nekom da prebijete ruke, noge, bubrege, možete nekom da  razbijete glavu.Sve zavisi kako upotrebite ovo orudje.

 Ne znam da li postoji jasna svest o tome da su vrlo lako ovi pajseri mogli biti upotrebljeni na odredjeni način I da su posledice mogle da budu tragične. Nečije ruke I noge su mogle da budu slomljene, neko je mogao da završi u kolicima,  sa ozbiljnim povredama, unutrašnjim krvarenjem, bez oka,  u komi ili rasutog mozga na holu Filozofskog fakulteta. Neko je od studenata I studentkinja mogao da bude usmrćen razbijanjem glave. Nečiji mozak , nekog studenta ili studentkinje je mogao da bude rasut po platou ili u holu Filozofskog fakulteta….samo slučajem I srećom samo je jedan student, kako saznajem iz novina, lakše povredjen ….

Suočavajući se sa ovim razmišljam o tome kao je došlo do toga da se u jednom akademskom, neprikosnovenom prostoru, barem od ovakve vrste tretmana (I u najgorim godinama represije tokom devedesetih) dešava ovako nešto, da se pojavljuje neko sa očiglednom namerom da ozbiljno ugrozi fizički integritet, pa I život.

Ko su ljudi koji imaju motiv  da podrže ovako nešto ili da sami dođu na Filozofski fakultet I, sasvim moguće,prospu mozak nekim studentima I studentkinjama?

Kome smetaju ovi ljudi toliko, ovi studenti I studentkinje koji traže praktično , bar kako ja razumem, da se više ljudi obrazuje po manjoj ceni, toliko da im ugrožava fizički integritet, pa I život ? Da li su njihovi zahtevi ,  složila se ili ne složila sa tim zahtevima, toliko ugrožavajući  da je to postalo pitanje života I smrti?

Da li je taj toliko pominjan kapitalistički prinicip da je obrazovanje roba koja mora da se plati I to da izvinete debelo , 118.548. dinara za godinu, doveo do toga da se ljudima razbijaju glave zbog para?

Da li je tih 48 bodova koji znače budžetski status, školarina od 3minimalne plate , ukidanje rangiranja I ponovno uvodjenje apsolventskog razlog za ugrožavanje nečijih života?

Ovako nešto , neka me  ispravi ako grešim, nikada se nije desilo. Ja još nisam čula da je bilo gde, bilo kad u Srbiji ovako ili nešto slično nekom palo na pamet da pokuša da lomi glave  i fakultet, a blokada fakulteta je bilo….

Ko su ti ljudi ? Kome smetaju ovi zahtevi?

Počinjem da rekonstruišem neka dešavanja I postupke  ….

  • U medije su izUprave fakulteta plasirali da su neke anarhističke, komunističke ili kakve već mračne zavereničke  levičarske organizacije, iz dubine samog pakla I bezumlja valjda, na fakultetu I opstruiraju rad I prosvetiteljsko činodejstvovanje na Filozofskom svojim ludačkim aktivnostima i zahtevima, kojima Uprava ne želi ni da se bavi, jer su ludački I antištagod….pred kojima je Uprava eto nemoćna i, neka me ispravi neko ako grešim, prvi put u istoriji postojanja ove institucije, poziva državu, tj. njen represivni aparat, policiju, da reaguje.

Ovo mi nije bilo najjasnije, zašto treba da budeš neki anarhist ili levičar pa da ti bude mnogo da plaćaš 118.548.dinara za školarinu,razne prijave I molbe po paprenoj ceni, da nemaš elementarne uslove za studije, da ti je biblioteka krš, da te profesori I profesorke često  zlostavljaju, da ih nema kad su konsultacije, da dolaze nepripremljeni na predavanja, da u vc-u nema papira I da smrdi, da nemaš čime da opereš ruke….ne znam….dovoljno je da nemaš para I da ideš na taj fakultet valjda pa da ti bude jasno da ima razloga za pobunu…..mene je čudilo što ljudi to vide kao ekstremno levičarenje…čak I mnogi studenti I studentkinje ..ne bune se…toliko  smo izdresirani da je to ok…da moramo da ćutimo I da pristanemo na šta god nam daju, da mi I ne treba da se pitamo o tome….tužno je to….meni je tužno…samo da se dodje do te diplome…teško mi je da verujem da ljudi nisu svesni….pre verujem  da je politika daj šta daš, samo da se dodje do diplome pa  da se ode iz ovog  pakla…

Naravno , vidim da su neki potpali pod propagandu ….pa kontaju-to su neke komunjare,  mi smo nacionalisti…ko da to ima veze … Čime češ da platiš godinu na Filozofskom?Čime ćeš  da obrišeš dupe u vc-u Filozofskog ?Svojim nacionalizmom?

Al takvo je vreme valjda….jeftine su te srdnje plitko ideološke na ove zahteve sirotinjske….

  • Država, tj. policija na ovo ne reaguje- srećom ,shvatajući kakav bi to presedan bio, pretpostavljam. Zaista ne znam kakva bi reakcija bila roditelja koji rade dva posla I izdvajaju od svoje bedne plate po 118.548.dinara da im deca idu na fakultet. Koji te pare  daju praktično profesorima I profesorkama za njihove plate od preko 100.000 dinara , dok im na tom istom fakultetu policija tuče decu po nalogu Uprave u kojoj sede ti isti profesori I profesorke. Izvinite, znam da moji ne bi mirno sedeli.

 

  • Upravi , shvatajući valjda da državne batinaše neće imati na raspolaganju, ne pada na pamet da konačno razmotri predloge, nego angažuje privatne batinaše da tuku student I studentkinje, misleći valjda da će batinama uspeti da razreši sve zahteve studenata I studentkinja.

Da ne pominjem neke optužnice protiv “napada” na to isto obezbeđenje pored snimaka na kojima svako može da vidi studente I studentkinje sa podignutim rukama… .

  • Mediji pišu o ovome I Uprava u tim tekstovima reklo bi se gubi svoj ugled I kredibilitet.

Pretpostavljam da im postaje jasno da, iako postoji autonomija po kojoj mogu da unajme privatno obezbedjenje, nikome se , ma koliko se ne slagali sa studentskim zahtevima , ne čini opravdanim da to obezbedjenje plaćeno od novca roditelja tih istih studenata I studentkinja, bije student  I studentkinje,  da to može da dovede do preispitivanja  odluke kolega I koleginica koji nisu u protestu da ne podrže zahteve studenata I studentkinja ,  da dovede do toga da se preispita sama politika ove Uprave I sama Uprava ili da dovede do protesta protiv ovakvih postupaka, pa makar se I ne slagali sa zahtevima.

  • Sledeći potez je bilo slanje informacije o ne/bezbednosti na fakultetu.

I to je poruka. Vapaj.

…. Da se čovek pita o kakvoj nebezbednosti je reč?

Nebezbedni su vrlo jasno bili studenti I studetkinje. Njihova bezbednost, fizički integritet bio je ugrožen .

Sad slagala se sa njihovim zahtevima ili ne, zdrav razum je da nikome od njih nije u intresu da se ponašaju divljački , da ruše I lome upravo da ih ne bi diskreditovali kao divljake I na osnovu toga odbacili njihove zahteve.

Ako odete na Filozofski I prodjete kroz spratove videćete da je fakultet čist, da se uredno održava, da se izuzetno pazi da se na fakultet ne unosi alkohol, da se poštuju pravila kućnog reda poput onog da nema pušenja u zgradi…nema ga ni po vc-ima, što se inače dešava za vreme redovne nastave. Ovi studenti I studentkinje uredno izlaze po priličnoj hladnoći napolje da bi ispoštovali pravilo o zabrani pušenja….

 Nema govora o ugrožavanju najbanalnijeg kućnog reda tokom ovog protesta, a kamoli  bilo čije bezbednosti. (moram reći  dodatno mi je bila čudna izjava o napadu na profesora  Antonovića pored snimka …vrlo banalno, čini se da Uprava nikako da shvati da ljudi imaju oči I uši pa mogu da vide I čuju snimkesa dešavanja , da snimci postoje, iako je Dekanica zabranila ulaz medijima iz nekog razloga)

Bezbednost nekih studenata I studentkinja je bila ugrožena od strane Uprave, bar kako pokazuje činjeničko stanje I kako ja razumem. Dakle, palo mi je na pamet kad je ovo objavljeno da  bi se obezbedila bezbednost samo ne treba slati batinaše da ugrožavaju tu bezbdnost.

  • Zaista , čudno mi je bilo zašto bi neko objavio ovako nešto kad

    je jasno da su oni ti koji imaju para da unajme one koji mogu da ugoze bezbednost, kada su oni ti koji odlučuju o tome da li će neko da ugrozi nečiju bezbednost…naravno, to sam mislila  ne razmišljajući da na fakultet mogu doći neki sa pajserima …s obzirom na to da se tako nešto nikad do sada ,ispravite me ako grešim, u istoriji ovog I drugih fakulteta nije desilo….

Neki od učesnika smatraju da su  ljudi sa pajserima bili oni koji sebe nazivaju patriotama ili kako već, to bi valjda trebalo da su oni isti koji su razbijali glave na paradi ponosa kako učesnicima I učesnicama ranije, tako I policiji prošle godine.

Ukoliko je tako , eto,  očajnički vapaj fakultetske nejači iz Uprave imao je ko da razume, došli su srpski pravednici da na  pravdi Boga spašavaju fakultetsku  nejač I ovo naše sirotinjsko mučeno društvo svojim patriotskim metodama razbijanja glave, koji eto koincidiraju sa prethodnim batinaškim metodama Uprave.

Poznato mi je da su neki studenti I studentkinje maltretirani od strane ovih “patriota” kada su  recimo bili organizovani neki dogadjaji  na Filozofskom koji se njima nisu dopadali, ali nikada se to nije desilo na ovako bahat način i uz lomljenje samog fakulteta…

Sada je možda  lakše razumeti mislim I saopštenje o ne/bezbednosti. Dakle,kome je Uprava poslala ovo saopštenje? Nebebednost imovine I lica? Ko su ta lica? Slučajni prolaznici?Studenti I studentkinje  koji bi eventualno došli na fakultet ,a koji nisu u protestu, kojih baš I nema? Novinari, kojima je zabranjen pristup od strane Uprave?Kome?

Pa čini se da su na fakultetu uglavnom oni koji protestuju. Čini se da je ovo saopštenje moglo biti upućeno pre svega njima. Da se njima ne garantuje bezbednost .To je valjda bila poruka I raznim likovima sa pajserima kojima se iz nekog razloga, nije mi jasno iz kojih,(osim ako to nisu “patriote” koje žarko žele da razbiju glave nekima  za koje su im iz Uprave rekli da su neki radikalni mračni levičari koji manipulišu druge …ne zna se iz kojih razloga…da su neprijatelji naroda) ne dopadaju zahtevi onih koji protestuju…da Uprava ne može da garantuje bezbednost…

Da li je čudno to što je jedini problem  Upravi što je protest u zgradi….. jer o zahtevima ne govore kao problematičnim…..zapravo ih nisu ni razmatrali….

Vrlo je čudno da nakon ovoga prvi put u istoriji ovog fakulteta neki ljudi sa orudjem za razbijanje glava  ugrožavaju fizički integritet I bezbednost ovih ljudi na ovakav način uz lomljenje fakulteta.

 

Dakle, jedino što preostaje ovde je zapitanost o motivima ovakvih postupaka.
Da li su razlog zahtevi studenata I studentkinja u protestu?

Da li je razlog zahtev za ostavkom Rektora I Dekanice ?

Da li je ovim zahtevima ugroženi nečiji životi ? Da li su ugroženi nečiji intresi do te mere da se odgovara fizičkom silom I ako hoćete ugrožavanjem života?

I koji su to I čiji intresi?

Nisam sigurna da su to intresi onih studenata I studentkinja koji do sada nisu ušli u protest ,a za čije intrese Uprava tvrdi da se brine I u čije ime praktično sprovodi do sada nevidjene I skandalozne represivne mere.

 

 I pitam se

  • kakva je to Uprava , ko sedi u toj Upravi, koji profesori, akademski gradjani sa kojom akademskom svešću?

  • I zašto odbijaju da razgovaraju I da razmotre ove zahteve, ma kako se nekom činili opravdanim ili ne?

  • I na šta su sve spremni ovi ljudi pri svakom sledećem zahtevu bilo koga od nas, studenata I studentkinja Filozofskog fakulteta ,a koji im se ne svidi???

  • I još kad se zaposlite šef nema pravo da dovede obezbedjenje da vas malo pretuče ako organizujete štrajk. Da li autonomija fakulteta znači da policija nema pravo da udje I da vas bije ili da vas zaštiti, ali da privatno obezbedjenje, najverovatnije unajmljeno novcem vaših roditelja, ima pravo da vas bije ako tražite smanjenje školarine I bolje uslove za studiranje?

  • I da li su studenti I studentkinje učestvovali u formiranju ovakve politike ?

  • I ako je slučaj da su samo neki studenti učestvovali u ovoj skandaloznoj politici kroz famozni parlament- kakav je to studentski parlament koji u svemu ovome učestvuje???

  • Da li studenti I studentkinje uopšte imaju ikakvu šansu da nešto odluče I  da učestvuju u kreiranju bilo kakve politike koja nije po volji Upravi ako I famozni parlament učestvuje svega 20% u tome, kako sam razumela, I uvek može biti preglasan od strane fakulteta?

  • Koja mi prava uopšte imamo ?

 

I ŠTA TO DOJAVOLA ZNAČI DA UPRAVA NE MOŽE DA NAM GARANTUJE BEBEDNOST????

Čini se da Upravu baš briga za bezbednost, ako joj se ne svide neki zahtevi , ugrožavaće je dajući razne neodgovorne huškačke  izjave I provocirajući napade raznih batinaša sa pajserima.

Da li to znači da  mi studenti I studentkinje treba da ponesemo nešto za samoodbranu od odbezbedjenja I pajsera sledeći put kad dodjemo na fakultet I iznesemo neke zahteve ?

Da li autonomija znači da ni jedan zakon o zaštiti našeg  fizičkog integriteta na fakultetu ne važi?

Da li autonomija za ovu Upravu znači anomiju?

 Dodje mi da pitam -Upravo mog fakulteta,gde se mi , studenti I studentkinje ovog fakulteta to nalazimo?I pitam se da li ja treba da se ispišem sa ovog fakulteta na kom čini se ne važe nikakva demokratska pravila , koji je izgleda samo VAŠ , a ne I moj???

 

I zašto bi bilo ko upisao ovaj  fakultet pod ovakvom VAŠOM  upravom pod kojom neke kolege I koleginice, sa kojima mogu I ne moram da se složim, treba da bije neko VAŠE obezbedjenje plaćeno MOJIM  novcem???

 

Pitam se može li Uprava konačno da shvati  da fakultet nije LIČNO seosko gazdinstvo ,niti smo mi, studenti I studentkinje ovog fakulteta nečije ovce kojima trebaju neke levičarske organizacije koje će nas prosvećivati o tome kako nemamo para I kako nemamo adekvatne uslove za studiranje.

 

 Pitam se može li Uprava da shvati gde se nalazi, civilizovati se, prizvati se pristojnosti, gradjanskom i akademskom, demokratskom,  te saslušati, ljudski se dogovoriti sa onima koji protestuju  i konačno nam omogućiti nastavu?  

Upravo Filozofskog fakulteta, hoćete li nam konačno omogućiti I dozvoliti da se obrazujemo I hoćete li nam obezbediti tu famoznu uslugu koju plaćamo 118.548 dinara, od bedne crkavice roditeljske, I za koju ste ODGOVORNI?

 

I konačno, ako ljudi iz Uprave nisu u mogućnosti I nemaju kompetencija da rade svoj posao  tj. nisu u stanju da razgovaraju , pregovararju, dogovaraju sa onima  koji protestuju  I da nam obezbede nastavu, a da ne primenjuju nasilje nad kolegama I koleginicama, ma kako im se ne dopadali njihovi zahtevi I metode, a čini se da to nisu u mogućnosti,I vrlo javno kažu da NEMAJU KOMEPTENCIJE za to a imaju ODGOVORNOST, jer možda to nije jasno, UPRAVA IMA ODGOVORNOST ZA NENASILNO REŠAVANJE OVE SITUACIJE,  što pre jer je nama svima zbog njihove nekompetencije ugrožena sigurnost, iskreno I ja smatram da ovi ljudi nakon primene ovakvih nedopustivih nasilnih mera  ne smeju više  da budu na mestima upravljanja sa kojih će nastaviti da povećavaju školarine, otežavaju uslove studiranja, oneomogućavaju participaciju studenata I studentkinja u formiranju politike fakulteta   I šalju privatne batinaše svaki put kad se neko od studenata pobuni i  huškaju ljude sa pajserima na studente i studentkinj.I na kraju, da ne smeju više da sramote  ovaj fakultet I diplome I nauke iz kojih imaju diplome, I da treba više da se sklone sa tih mesta na kojima su.

Dosta je više,  sram da Vas bude.

 

Studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu

11.06.2011.

 

 

 

 

 

 

 

Pampers dijalog-WTF??? May 9, 2011

Filed under: PEOPLE MAN — usernameka @ 11:23 pm

otkrila sam posebnu vrstu ponašanja koja me izuzetno fascinira….

dugo mi se nije desilo da prepoznam neki tako specifičan obrazac.

postoje ljudi koji pokušavaju da menadžerišu tuđe emocije i tuđe mišljenje na jedan posebno bezobrazan način.

 kad uđete u dijalog sa nekim pretpostavka je da svako može promeniti svoje mišljenje ukoliko se veruje da je dijalog smislen, tj. ako se ulazi u dijalog da bi se recimo stekla potpunija slika uz sadržaje onog sa kim vodite dijalog.znači cilj te diskusije je da se isprobaju razni argumenti i da se na njih odgovori sa verovanjem da to doprinosi rešavanju nekog pitanja…. e sad sve to ide uz lične kontekste i emocije, pa sad kuda ode….cilj bi bio da se čuje i da postoji spremnost da se čuje pre svega…

 to vrlo često nije slučaj , pa se vode metadijalozi da kažem u kojima predmet razgovora uopšte nije navedeni predmet razgovora veće je stvarni predmet razgovora nešto savim drugo, uglavnom neka igra moći.

 i sad ljudi se igraju tih igara moći uglavnom za neke standardne uloge, ko je veći jebač, ko je veća riba, koga ljudi više vole, ko im je korisniji, ko je vođa grupe….i to se dešava na neke načine koji mogu manje više lako da se prepoznaju….barem se meni tako čini…

mehanizam je  posebno zanimljiv , poenta nije da se dođe do neke zajedničke slike, već da se nametne svoja slika, nije bitno da li je ona adekvatna, da li ima veze sa onim o čemu bi trebalo da se govori….ako je predmet razgovora recimo matematika uporno se pokušava nametnuti formula koja može da važi samo u neki  slučajevima na sve što se tiče matematike u svim mogućim slučajevima…logičke greške…

 al nisu problem logičke greške, već je problem nespremnost da se one uvide i da se  radi na njihovom otklanjanju, jer zapravo formula nije ni bitna već to da neko ima neku formulu koju mora da primenjuje na sve, mora da se drži svoje logičke greške iz nekog razloga…to se ispostavlja od izuzetnog značaja i njihov duševni mir se urušava sa argumentima koje možete narušiti…. i onda se održavanje te ideje doživljava kao borba za očuvanje vlastitog identiteta, integriteta..duševnog mira…čega hoćete….i to onda prestaje da bude priča o matematici i ulazi u zonu igranja….

 e to je jedna vrsta metadijaloga, ako mogu tako reći…

 ali ono što je posebno bezobrazan metadijalog je kad ne samo da imate osobu koja doživljava diskusiju kao sukob, nadmetanje i borbu za prevlast vlastite sheme o bilo čemu, nego kad osoba sasvim patetično, nespretno i banalizovano pokušava da vas navede da vi neku  shemu, dobru ili lošu  prihvatite kao nešto sasvim normalno, zdravorazumski  na jedan materinski način…navede argument bilo da je on validan ili ne, sa jednim tonom kojim majka govori detetu od 3 godine da bi izbegla eventualno histerični napad plača i lomljenja stvari koje dete može da ima kao reakciju na frustraciju, pokušava zapravo na strašno nespretan način da vam tu shemu, taj argument podmetne i proda, ali nikako ne apeluje na vaš razum, već na emociju ili eventualno na projektovan razum trogodišnjeg deteta koje treba ubediti recimo, da treba da se odrekne lize pre ručka, da bi dobilo posle ručka veću i lepšu i bolju i ukusniju lizu….

 ne da je bezobrazno, nego toliko infantilizuje i obesmišljava ceo dijalog, toliko vas stavlja u poziciju nemog infantilnog objekta, bez bilo kakve racionalne kontrole, svesti, znanja, toliko vas definiše kao osobu bez bilo kakve sposobnosti za razmišljanje, vaš kognitivni aparat je tu beslovesno iščupan iz vas i bačen svinjama, posran i popišan da je to prosto neizdrživo…i  onda zabijene cucle u ustima nosite pampers.

 jebeno popizdim kad ljudi hoće da menadžerišu na ovaj način ne samo moje mišljenje, nego jebote i moje emocije. Kad uopšte ni ne pomisle da je pored njih neko ko ima isti status govornika, ne pomisle da imaju da čuju tuđe mišljenje, kad pretpostavljaju moje emocije na njihovo mišljenje  i hoće njima da upravljaju kao što se upravlja emocijama 3godišnjeg deteta….Kad se postave toliko u poziciju odraslog koji sve zna i nema potrebe da sluša neki suludi jezik deteta , stave ti cuclu i obuku ti pampers sa svih tvojih x kila i metar i x visine, jebeš ti tvoje godine i obrazovanje i iskustvo i nosaju te okolo….neverovatno…

 ali ne znam da li u south parku ima nesto tog tipa…ako nema treba da izmisle nekog lika koji bi u svakoj epizodi išao sa nekom izjavom, tipa -‘danas je lep dan’, i  čim bi neko progovorio sa njim ili njom  i rekao nešto što se ne slaže sa tom izjavom,  ovaj lik bi vadio papmers kao skriveno oružije za „vođenje“ debate i bezobrazno pokušavao da odraslim ljudima u sred priče navuče taj pampers , sa uverenjem da će ako to uspe uspeti da ih ubedi u vlastitu ideju…sa adekvatnim reakcijama ostalih likova… kao ok…like, dude/girl…whats wrong with you….seriouslly, whatafuck do you think you are doing….?

 

8.april…jesmo? April 9, 2011

Filed under: DESAVANJA — usernameka @ 9:51 pm

 

jucerasnji dan ostavio me u osećanju neke uznemirenosti koje nisam nikako mogla da se otresem do kasno.Nisam ispratila sve što je bilo po gradu,dan pre toga Sednica u Skupštini povodom položaja Romkinja,čujem da je teško pala rečenica da će sutra muškarci Romi govoriti da rasizma nema…da je bila rasprava oko toga ko će otvoriti Sednicu, čiji će logo biti u pozadini…da žene, Romkinje, niko o tome nije ni pitao…. sutradan dolazeći sa Dorćola stigla na Trg oko 3.10 I već se okupio neki broj ljudi . Iz daljine videla se prazna bina, pa nisam u prvi mah ni primetila da je performans Romske ženske mreže počeo I da se već dešava. Pretpostavila sam da će biti na bini, ali je ona očigledno bila namejena onome što je sledilo posle performansa u organizaciji nekog drugog, biće da je Nacionalni savet u pitanju.

Performans je bio smislen , možda jedino što je imao veze sa realnošću tog dana. Jednostavan, sažet ali jak, bilo je ozvučenja I nizala se statistika o Romkinjama. Nije bilo toliko ljudi, uglavnom aktivistkinje I po koji prolaznik. ca.

Kasnije se Trg punio u iščekivanju onog što će uslediti u organizaciji Nacionalnog saveta.Uglavnom mladim Romima.kinjama.U šarenim svilenim košuljama I haljinama grupe mladih Roma.kinja čekali.e su da počne fešta.

Standardna dezorganizacija pre početka, pozivaju se ovi ili oni da se jave ovima ili onima preko mikrofona, puštaju se pesme pa se prekidaju na pola da bi se pustile neke druge. Atmosfera  iščekivanja, mladi Romi.kinje čekaju da se popunu na binu, neki već uz muziku igraju .

Trg je sad mogao da bude to mesto na kom ljudi igraju I bar jedan dan u godini mogu da osete da im taj Trg na neki način pripada, da je to što smo Romi.kine nešto što je za nekakvu proslavu, da smo važni.

Ne znam, meni je bilo iznenadjujuće da vidim toliko Roma.kinja na  tom mestu. Iz nekog razloga stalno me opsedala misao koliko njih ide u školu i da li će je završit. Čudno neko osećanje. Ta svadbarsko-vašarska atmosfera podsetila me na život u romskoj mali, na svadbe mladih Roma.kinja . Mlada I mladoženja  od 16-19. godina.upravo kao ti ljudi na Trgu. I posle večita sirotinja, bez škole, bez posla, mlade žene koje propadaju brzo, robija. Vrlo teskoban osećaj. Toj radosti pri svadbama omogućen je prostor na Trgu,  javnom prostoru. Vašarski duh institucionalizovan. To je valjda slika Roma.kinja koji to “najbolje rade”, igraju, pevaju, vesele se. Razmišljala kako se ova scena ponavlja širom Srbije. I da je to sve….

Čudan je to osećaj, osećaj posebnosti I dopuštenog postojanja koji je istovremeno ispunjen doživljajem okovanosti I robije.Kao jedan važan momenat u kom možeš da kažeš samo jednu rečenicu, I jedino što uspeš da izustiš je  nerazumljivi krik… I onda se sve gasi.

Dok sam sišla u REX na tribinu o pravu na stanovanje sve je tamo  već bilo ugašeno , iako je nemali broj Roma.kinja na par stotina metara dalje vrlo živo slavio.Vrlo dramatičan osećaj. Nevidljivi debeli zidovi koji dele Rom.kinje I eksperte .kinje koji se bave njhovim pravima, ili odustvom istih…ne znam…

Možda je bilo 20 osoba u velikoj sali, uglavnom onih koji su neposredno učestvovali u organizovanju samog dešavanja, po neka  aktivistkinja sa strane. Osećaj praznine te prostorije vrlo se čudno dojmio kada sam pre samo par minuta prošla pored još uvek punog Trga sa kog se gromoglasno čula muzika koju su izodili muzičari Romi.

Prazne stolice osvetljene, prikazivao se film o Gazeli, autorka filma predstavlja film, akteri Romi nisu mogli da dodju jer rade, nekome je u pozadini to bilo smešno, delovalo je kao da nisu zaintresovani za priču o njihovim pravima valjda, možda je trebalo pojasniti da ako ne rade taj dan neće imati šta da jedu sutra…Rom koji je pravio muzičku pozadinu filma nije ni pozvan , pa su  valjda  jedini predstavici.ce ljudi o čijim se pravima govori , ako sam dobro procenila, ona koja radi na nekim projektima organizatora skupa… I ja….film Gazela, pa govor ljudi iz Amnesti Internationala, iz YUCOMa, iz Regionalnog centra za manjine…od pola sedam do devet,  nisam mogla više da izdržim.

Govorilo se o tome kako se insistira na donošenju zakona koji se bavi prisilnim iseljenjima, mada ništa detaljno, valjda mi je najjasnije ostalo u glavi da se Amnesti bavi ovim pitanjem I da vrši pritisak na Djelića I Djilasa, a I da kontejneri ne mogu biti trajna rešenja. Nisam znala kako je tekao taj proces kada se raseljavala Gazela, I da li je Amnesti nešto pokušao da uradi I šta….ali je delovalo prilično tužnjikavo slušati to kako se Amnesti sa kontejnerima kao rešenjem ne slaže i još mnogo minuta objašnjavanja procedure koja se sprovodi u toj organizaciji povodom tog neslaganja. Pred činjeicom  da imamo gomile kontejnera I Rome.kinje u njima…. nekako prazno, beživotno proceduralno pojašnjavanje me zaista ostavilo umornom.

 Videli smo I film Amnesti Internationala u saradnji sa Regionalnim centrom za manjine koji se bavi naseljem Belvil koje treba da bude raseljeno.http://www.youtube.com/watch?v=GG_93SUnCOg

Ne bih da umanjujem značaj koji eventualno mogu da imaju međunarodne organizacije u borbi za prava manjina, sve vreme razmišljam da su to ljudi koji nešto rade, koji hoće da ljudima bude bolje, I opet svaki put kad krene taj nevidljivi lik i glas iz off-a u filmu koji svemoguće pojašnjava realnost  ja sedim sa kamenom u stomaku….nakon toga Amnesti poziva  sve koji hoće, od novinara do pravnika, sve eksperte da se bave ovom tematikom, a I romsku zajednicu…. da počne da se bavi ovom temom, to “and to listen to us more “koje je izgovorila žena iz Amnestija, pretpostavljam da se može prevesti kao poziv Romima.kinjama da počnu I oni da se bave ljudskim pravima, da se informišu više I da počnu da saradjuje više sa ekspertima koji se bave njihovim ljudskim pravima, da od njih nešto nauče….iako može I ovako da se prevede ova rečenica me je odvela iz umora I rezignaciju. Sve mi je delovalo vrlo mučno.

Dok se poziva vlast da više uključi ljude koje hoće da raseli u taj proces, da to ne znači samo imati gotova rešenja I prosto obavestiti ljude o njima,  15 ljudi sedi I priča kako radi na rešavanju problema nekih drugih ljudi kojih tu, sem 1 osobe koja radi za njih (I koja by the way napominje da bi htela da vidi još Roma.kinja iz naselja uključenih u proces ),  nema, I tih 15 ljudi valjda poziva te Rome.kinje da se uključe u rešavanje vlastitih problema, dok  su ti ljudi kojih se to možda tiče u isto vreme istog dana par stotina metara dalje na Trgu nešto slave, svoje postojanje valjda. Sami sebi da uvek iznova na ovaj dan dokažemo da u stvari to poništavanje prava kao građana.ki ne znači I biopolitiku, ne znači I poništavanje našeg života, samog postojanja. Bilo mi je strašno što je I taj ma kako patetičan pokušaj po meni bio brutalno poništen istog dana te večeri. Nemam snage ni  da iskažem taj osećaj.

 

Danas kada postajem pionir.ka March 20, 2011

Filed under: DESAVANJA — usernameka @ 9:46 pm

 

Žena se obukla na odredjeni način, pa je  zaboravila jednu prostoproširenu rečenicu, pa je pala….

Onda su joj se smejali,  najstrašnije  ponižavali jer je ispala „glupa u društvu“.

I omladinac koji govori je isto tako zaboravio prostoproširenu rečenicu, al nije pao, a i nije žensko.

Ženi u političkom životu  teško je oprostiti ovako nešto i ona je kažnjena.

 

Opštinski odbor Palilule predložen je za raspuštanje od strane Gradskog odbora DSa, pa recimo da su kažnjeni svi zajedno. http://www.juznevesti.com/Politika/Nis-smene-u-DS-zbog-Sladje.sr.html

 

Ono zašto je ovaj video bio toliko gledan i toliko komentarisan je po meni jako zanimljivo razmatrati.

Pre izvesnog vremena imali smo Kosovo za patike http://www.youtube.com/watch?v=2BjWAY8KYf4

i opet žene su bile predmet neverovatne hajke slične ovoj.

Mene to podseća na grupna silovanja. Moguće  da je prejako poređenje, no pada mi na pamet jer je broj uzasnih komentare, stepen sadizma i broj poziva na silovanje i nasilje nad ovom ženom zaista veliki. Uznemiruje, verujem žene zastrašuje, a mene kao Romkinju dodatno  podseća na linč u Jabuci.

http://www.youtube.com/watch?v=ka8yRWKHWKQ

 

Jedna dimenzija je svakako ovo patrijarhalo, sadističko, krvavo jebanje žrtve, jedan orgazmički izliv svih frustracija, mržnje, neempatičnosti i može biti psihopatije da tako kažem, ovog društva.

 

Osećam  da je potrebno reagovati na ovakav izliv nasilja šire javnosti, prosto jer ovakve  reakcije na dogadjaj to jesu-nasilje. Šta god da je osoba uradila, nasilje kao prinicip reagovanja teško može da se prihvati, iako možda i može da se razume u nekom kontekstu opšte situacije,  bede života većine ljudi u Srbiji.

 

Kažnjavanje od stane političkog vrha (ako realno bude ukidanja Opštinskiog odbora Palilule) opet je isto tako jedna kaznena mera krajnje problematična, s obzirom da upravo vladajuće partije od kako su na vlasti uz sesrdnu pomoć opozicije grade jednu  sveprisutnu partokratsku paradigmu,  korupcionašku, oportunističku  atmosferu u stranačkom životu i uopšte u društvu, što recimo  može da se prati po aktivnostima partijske omladine u studentskim udruženjima i studentskim parlamentima širom Srbije(evo primera u Beogradu) http://www.youtube.com/watch?v=X7jNtr9oPBk http://www.youtube.com/watch?v=y2FsuMS1DAA&feature=related , a da ne idemo dalje u analize rada javnih preduzeća i institucija.

 

Kažnjavanje ovde dođe kao mera u cilju pranja slike o DSu, umirivanje javnosti, opet prinošenje žrtve.Zapravo  ne kažnjava se nekompetentnost, nego valjda to što su neki ljudi uhvaćeni u nekompetentnosti.

 U ovakvom društvu naučile.i  smo da se stvari rade na određeni način-preko partije.

Ko može da vas krivi ako imate ambicije, ako želite da živite bolje i ako vam ovo društvo ne pruža neke mogućnosti za tako nešto, ako vas obrazovanje košta recimo od 30.000-200.000 u proseku godišnje,ako je prosečna  plata oko oko 40.000 dinara, a samo potrošačka korpa oko 26.000 dinara http://www.mtu.gov.rs/?p=1814 , ako je stopa nezaposlenosti  oko  19 % ,ili više http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2

http://www.biznisvodic.net/info/ekonomske-vesti/2394.html

kad vlada opšte stanje očaja i beznađa u kom radnici  seku i jedu delove tela http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/63837/Zoran+Bulatovi%C4%87+za+Press%3A+ODSE%C4%86I+%C4%86U+RUKU+I+POSLA%C4%86U+JE+U+VLADU%21.html

a  što ne bi hteli da se učlanite u stranku ako to znači da ćete u jednom krš sistemu obrazovanja lakše doći do diplome , da ćete dobiti posao, da ćete imati više mogućnosti da  živite pristojno, na kraju da se oblačite onako kako se oblače estradne ličnosti jer vam je to ideal,  ako to znači da ćete ostvariti svoje ambicije i  „uspeti u životu“, po vrednostima koje vam se serviraju sa svih medija,  iz svih institucija, iz skupštine, iz stranke?

 

A gde možete da nučite recimo  da se politčki život tiče javnih stvari, da se tiče boljitka svih ljudi, a ne isključivo poboljšanja vlastite  pozicije u društvu?

 

Jasno je da pitanje odgovornosti ne može biti isključivo na ovim ljudima, kao što se i njhova odgovornost ne može u potpunosti izgubiti u ovakvim okolnostima. I u tom kontekstu može se raspravljati o potrebi da se da povratna informacija o nekompetentnosti ovim ljudima. Da je stepen nekompetentnosti u odnosu na stepen odgovornosti u takvoj nesrazmeri da to zahteva ozbiljnu  intervenciju u nekom smislu.

Deluje da ljudi od kojih bi se u skorijoj budućnosti zahtevala ozbiljna analiza problema i situacija u društvu nemaju  vezu sa realnošću…da nisu u stanju ni dve rečenice da memorišu…kao da ih nisu čitali previše puta…rečenice do kojih im je valjda stalo…i to više njih…i to više puta…a svako sa skoro opipljivom ambicijom….što ne vidim kao nešto posebno šarmantno….više je scenski, groteskno...I to zaslužuje neku reakciju.

 

No, činjenica da ovakvi ljudi govore ispred DSa nije slučajna i neka posebna reakcija besa ili stranačke vaspitne mere  usmerene prema ovim ljudim, posebno ovoj devojci, po meni je promašena. Da bi se dao adekvatan odgovor na manifestovan problem valjda bi  ceo DS trebao  da izadje iz delirijuma i da prestane da postoji … kao i sve političke partije u Srbiji.

 

Zašto je razumljiv ovaj bes javnosti? Ima puno razloga za ljutnju što živimo u državi u kojoj vladaju partokratija, korupcija,nepotizam, kriminal,  nasilje , očaj i beznadežnost, dok se istovremeno organizuju neka smešna dešavanja sa referencom na obećanja  koja nikada nisu ispunjena, niti će verovatno moći da budu.

 

i na tim desavanjima  nas pozivaju neki ljudi,  koji na dramatičan način pokazuju koliko  ta obećanja ne razumeju, da u njihova obećanja i tvrdnje da ih mogu ispuniti treba i dalje posle svega da verujemo.

 Zašto je razumljiv ovaj bes javnosti?  Ima razloga za ljutnju što ovakvi  ljudi predstavljaju omladinu neke političke partije, no ono što mislim da je frustracija sa kojom treba nešto uraditi  je to što postoje političke partije pune ovakvih ljudi koji su malo veštiji u nastupu,a mnogo veštiji u ostvarivanju vlastitih ciljeva i izgradnji jedne partokratske, korupcionaške i kriminalne države i  nasilnog društva u kojoj su oni, ovakvi dogadjaji i ovakve reakcije na te  dogadjaje uopšte mogući.

 

Cigani i psiolitika January 30, 2011

Filed under: Solidarnost? — usernameka @ 10:50 pm

Pesma  :Multikulturalnost, mailing liste, umetnost u drzavi vanrednog stanja

 Povodom rada „Cigani i psiolitika

Kad je Marko bio na tapeti Petar je trazio podrsku za Svetu

Marko je pravi borac, Petar nije, on je oportunista, on ce se vec snaci

Marko je u LDPu, nije se snasao

I GSA pa SPS , al to nije zanimljivo

Petar je dao otkaz. Ili nije dao otkaz , razresen je ili ne …ne znam

Treba ga podrzati, ne , ne treba ga podrzati

Daleko je on od bilo kakvog iskrenog zalaganja za ljudska prava i ljudskih vrednosti koje bi zavredjivale podrsku.

Marko, beli muskarac, je krace I manje bio ikebana

Al  ne snalazenje od Bokija se ocekivalo  I to nije neka tema

Iskreno se zalazu iskljucivo sve feministkinje I koje se tako zovu

Petar mobinguje… posebno zene, laze i podmece,

Katarina je zaista hrabra I prezivela,odlucila da progovori u pravi cas

Velika je cast kad zena odluci da progovori

Plasim se da kritikujem iskustvo nasilja

Mnoge su dale otkaz zbog njega

Prava poshast, zbog Svete, Tadica, Cede niko da da otkaz

Iz zenskih NVO niko da da otkaz                                    

Razlicita iskustva sa imaju razliciti ljudi,

Javlja se muskarac na zenskoj listi I iznosi svoje iskustvo

Muskarac na zenskoj listi ne treba da se javlja I da iznosi svoje iskustvo

Nisam znao da je toliko zatvorenog tipa i toliko diskriminatorna sto se tice pola komentatora

Molim Vas da nas odjavite sa mejling liste, a zena iz organizacije ce se prijaviti

Iza banalne izjave RSC stoji strateski drugaciji cilj

Uvek muskarci brane muskarce -prvo gayevi, pa onda Romi

I dve zene , al one nemaju drugaciji strateski cilj

Mnogi muskarci su na zenskoj listi I citaju je  samo se ne javljaju

Ucili Rome kako da jedu iz kontejnera

… gde su bili sta su radili…

Gde je bio na slovo na slovo  od A-S…

Petar,

direktno odgovoran za trosenje para Lige

Trose se pare Lige

Romi oportunisti  trose pare Lige

Feministkinje dele aktivisticke torbe

Petar izmislja

Promenjena su pravila za Bosnjacki  savet,
Marko kaze ne razume

Al Marka svi razumeju i…Cedu isto

Niko nista ne razume ,

meni je isto tesko da razumem kojesta…

al izgleda sve je vrlo jasno ….

Bog I feminiskinje I politicari da su mi u pomoci

Moj strateski cilj:

Da se pare utrose adekvatno na pitanje resavanja problema Roma

Strategija: dokumentovanje I licna promocija

Merljivi ishodi: 1 pesma

Aktivnosti: javno citanje  8.marta I 8.aprila na Trgu Republike u Beogradu

Konkretna promena: podizanje vidljivosti feminizma uSrbiji kroz predstvljanje rada na Oktobarskom salonu I dobijanje lauerata prestižne nagrade Lazar Trifunović na moje ime u kom se navodi:ovaj rad odbacuje sve stereotipe „političke korektnosti“ kao oblika bavljenja socijalistickim problemima, rec je  dosadnom hrabrom radu koji pogađa tragicna mesta života u današnjoj Srbiji, odnosno, o radu koji pokreće smesna  ideološka, moralna i etička pitanja Srbije dvehiljaditih. Ipak, rad ne pociva na veri, ljubavi I nadi  u mogucnost pozitivne transformacije mikrodruštvenih struktura vec autorka radije zauzima cinicnu distancu „ neutralne” licne promocije, “neutralnogdokumentovanja aktuelnog društvenog kornfleksta Kao takav rad na krajnje uznemirujuće banalan način dokumentuje nemogućnost savremenog srpskog društva da se konstituiše kao suštinski demokratska zajednica ravnopravnih građana I gradjevinki, te je tako kao umetnicki autnoman  rad osobodjen svake veze sa realnoscu

 

 

 

rekcije na tekst o akademskoj solidarnosti December 27, 2010

Filed under: DESAVANJA — usernameka @ 10:24 am
treba citati odozdo na gore..
hvala na tekstovima…
necu nista komentarisati…
mislim da je dovoljno svaka neka tumaci za sebe,
neke su se teme otvorile, evo i neka zena je saznala nesto sto ranije nije :)
teme su pokrenute, sto mi je bilo vazno……kontam to je dobro jer je svaka pozvana da dalje misli o solidarnosti, polozaja Romkinja u feminizmu, teoriji i praksi, akademskom feminizmu i slicnim starima i van festivala…
nadam se da ce posle svakog ovakvog festivala da bude jos vise ovakvih autorefleksija i diskusija van samog festivala ….
 
….i na kraju koliko fensi mozemo da budemo kad pricamo o ovakvim temama pa da nam neko poveruje u to sto pricamo…hm…pa dobro …mozemo da mislimo i o tome…:)))
 
ajd srecni praznici svima…
 
jelena-aktivistkinja

………………………………………………………
Slavoljupka Pavlovic

Pocinje tribina…

Govornici/e:

Adriana, modertorka, zena koja se uvukla u moj misaoni prostor nakon sto sam procitala njenu knjigu “Postajanje zenom”, koja je meni bila beskrajno vazna i kako volim reci udzbenik zenskih prava i zenske istorije…, a koja je osvojila moje srce nakon  par licnih susreta i razgovora, gde sam imala priliku da se uverim da je rec o zeni koja u potpunosti zivi, u svakom smislu, vrednosti za koje se zalaze i o kojima govori…

Boban, Kvirija,dobro poznat svima, od aktiviste do omiljenog TV lica u emisijama LUne Lu i sl., pomalo kontroverzan,meni beskrajno drag i simpatican, al mu uzasno zameram sto nije svestan drustvene razlike u moci izmedju muskrca i zene, a iz cega proizilaze neki potezi i stavovi s kojima ja nikako ne mogu da se slozim…

Jelena Savic, aktivistkinja, feministkinja, pesnikinja, to su identiteti koje je istakla na tribini…Ja bih licno dodala filozofkinja. Citam njene blogove. Za mene su cesto neke stvari suvise apstraktne,na visoko teorijskom nivou, neke reci ne znam, tako da bih je recimo dodala i u teoreticarke (ovaj moj dozivljaj nje je vazan zbog onog sto cu kasnije reci) Opet s druge strane, njen stil je ostar, bez dlake na jeziku, jak i beskopromisan, na momente boli, al je meni otvorio neke dimenzije o kojima ranije nisam razmisljala, niti sam ih videla…

Katarina Loncarevic, zena koju sam upoznala  pre ove tribine na jednoj drugoj sjajnoj tribini za 8.mart, na kojoj se govorilo o Olimpiji de Guz i Kseniji Aksentijevic i bila je sjajna.

zatim Shade, gosca iz Svedske,ekspertkinja za ravnopravnost i prevoditeljka, cije sam ime,nazalost, zaboravila…

Vreme ograniceno, a tema preinspirativna,…

Mnogo je stvari tu izaslo i bilo bi tesko sve prepricati, a nema ni potrebe…Zelim se osvrnuti na detalje koji su znacajni nama koji ucestvujemo u ovoj diskusiji…

Govore Shade i Katarina…Obe uzimaju tacno onoliko vremena koliko im je dato i koriste ga maksimalno sadrzajno…Potpuno postuju “pravila rada i dogovor o raspodeli vremena”…

Rec uzima Jelena, kaze da joj je neprijatno, da se ne oseca kao ekspertkinja, deluje pomalo ogorceno, kaze dve tri recenice, ali govori upadljivo krace i manje od vremena koje joj je dato…, ne uzima cak ni onoliko prostora koliko joj je dato…

Rec uzima Boban, i govori ubedljivo najduze, uzima vise prostora od ostalih i vise vremena nego sto mu je dato…

………….sledi diskusija………………

Posle dva, tri dana citam Jelenin blog…i nailazim na sledeci deo:

“Nisam znala zapravo šta tačno treba da kažem u okruženju kome želim da pripadam, a osećam se nekako čudno nepripadajuće među mladim belim feministkinjama,visoko obrazovanim, teoretičarkama, filozofkinjama, ekspertkinjama,kako sebe nazivaju, koje me ne poznaju, niti pokazuju poseban intres da me upoznaju,u finoj odeći,  pored kojih osećam ogroman zjapeći klasni jaz i pored kojih se osećam krajnje instrumentalizovano u jednoj po meni krajnje iznenadjujuće neosmišljenoj priči o solidarnosti, što je najstrašnije možda uz svu njihovu dobronamenrost…..”

Potpuno sam sokirana. PAF..Nisam to ocekivala (setite se u tekstu napred kako sam je percipirala)…Pocinjem da razmisljam…Jelena je Romkinja…Svesna sam toga. Ali za mene to je samo jedan od njenih identiteta…Jedna od meni omiljenih definicija diskriminacije jeste “Diskriminacija je svodjenje ljudskog bica na jedno jedino njegovo svojstvo (bilo da je to rasa, vera, seksualna orijentacija, rodni identitet, sta god)”…Ako bih razmisljala o njoj samo kao o Romkinji, bez uvazavanja ostalih identiteta, ne bi li to bilo diskriminatorno…A opet s druge strane, nije li to nerazmisljanje o njoj u svakom momentu kao o Romkinji ona nadmoc bele zene, koja je slepa pred rasnim razlikama…, koja je nesvesna da je i bela rasa takodje rasa, kao sto su heteroseksualni u svojoj moci nesvesni da je heteroseksualnost takodje seksualna orijentacija…Onda tu samoj sebi postavljam jedno pitanje (koje javno izgovoriti verovatno nije politicki korektno, ali smatram da je jedini nacin da se priblizimo i razumemo otvoren i iskren dijalog, a surova iskrenost mora kad kad da zaboli): da li je ovo sto je Jelena izgovorila, njena ljutnja i bes, posledica interiorizovanog osecaja odbacenosti i potcenjenosti i potcinjenosti romskog naroda ILI je neka od nas, bilo koja bela zena, rekla ili uradila nesto da bi se Jelena na ovoj tribini osecala tako kako se osecala? A onda razmisljam, da tacno je da Jelena sigurno ima mnogo vise moci od 99 posto Romkinja, ali da li je to i priblizno moci koju ima bela zena njenih godina i njenog obrazovanja. I da li mi imamo pravo da budemo ljute zbog njene ljutnje. Kako percepiramo tu ljutnju? Da li je ona uperena licno protiv nas ili je to njen glas koji dize u ime onih 99 posto Romkinja koje ne mogu da dignu svoj glas? Kako treba da odgovorimo na ocekivanja nasih romskih prijateljica i saborkinja….

Druga vazna tema koja mi se otvorila vezano za ovu tribinu jeste (a o kojoj pre nisam razmisljala): Teoreticarke medju nama kao druge i drukcije. Pre par godina radila sam na jednom projektu koji se bavio jazom izmedju teorije i prakse u pravu. Profesori univerziteta vs Sudije. I opet su mi se vratile neke ideje iz tog doba, za koje mi se cini i da su ovde primenljive.

Feministicka teorija vs Ulicni feminizam??? Bez namere da se udvaram i laskam profesorkama ili ulicnim aktivistkinjama il da glumim drvenu advokaticu i neiskanu medijatorku, smatram, da jedno bez drugog apsolutno ne moze i da se jedno uplice i stalno preplice u drugo, te da se drugo stalno uliva u prvo. Teoreticarke gradju skupljaju iz prakse i to dizu na jedan visi nivo, a mi to koristimo za lobiranje i dokazivanje onim koji treba da donesu neke nama vazne odluke…Da li bi definicija UN nasilja nad zenama izgledala tako kako izgleda, da teoreticarke nisu iz prakse prikupile podatke i prepoznale sta je nasilje nad zenama i uoblicile u definiciju koja nam cini zivot boljim, a borbu laksom?

No, tu ima jedna druga stvar. Nasa ljudska sujeta…Mi koje nismo teoreticarke i koje ne mozemo da sklopimo tako umne recenice i da razmisljamo visoko apstraktno,osecamo se manje pametno, a kad se osecamo manje pametno osecamo se manje vredno, a kad se osecamo manje vredno onda minimiziramo to sto nam je nedostizno, minimalizujemo njegovu vrednost, pa se osecamo manje lose…A pri tom zaboravimo da zastanemo da u tim teoreticarkama vidimo zene koje srce daju za ideje i vrednosti koje i same imamo. I umesto da trosimo energiju vrednujuci, mereci, vagajuci,dokazujuci, ubedjujuci,iscrpljujuci,…, bolje bi billo da razgovaramo, razmenjujemo misli i iskustva, jer tako zajedno mozemo uraditi beskrajno mnogo da doprinesemo da svet bude onakav kakav treba da bude.

Vazna digresija, ne mislim da su sve teoreticarke sjajne. Ima onih koje itekako zloupotrebljavaju svoju moc i zive daleko od bilo kakvih vrednosti, a pogotovo feministickih i na njih se gornji redovi ne odnose.

………………………………………………………………..

Adrijana Zaharijevic

draga Jelena,

i sve ostale zene

evo ja cu se javiti i odbiti cutanje o kojem govoris, jer ne mislim da je cutanje plodna reakcija (kao sto, uostalom ne mislim ni da je to prisila na govor). smatram da su oba teksta koja se bave tribinom na Befemu izazovi koje je, kao sto sam i napisala u svom odgovoru na blogu, trebalo formulisati uzivo i sprovesti u razgovoru. bacanje rukavice na ovaj nacin, prozivka i ponekad vredjanje, dekontesktualizovano postovanje sadrzaja na veoma siroku listu na kojoj clanice/i ne moraju nuzno da znaju o kakvoj je tribini uopste rec, ne vidim kao plodan nacin da se govori o feminizmu, solidarnosti ili i jednom i drugom. s druge strane, smatram da je ovo veoma vazna tema za sve nas, bez obzira na boju koze, i da se u nekoliko navrata pokazalo da je mnogima (na listi i van nje) potrebna. zato smo o njoj i govorile na tribini koja se zvala sasvim drugacije – “militarizam, homofobija, rasizam”.
 
dve stvari na pocetku. jedna je da dosledno i svesno odbijam govor o zenama kao o zrtvama (koji ukljucuje i mene samu). ne samo da odbijam da govorim, nego zelim da verujem da nismo zrtve i da mozemo imati i imamo kapacitete da nadidjemo tu ulogu, cak i kada se u njoj nalazimo. to se posebno odnosi na feministkinje, posto smatram da je nas govor o zrtvama muskaraca/sistema/nas samih potpuno neproduktivan i da vodi iskljucivo samoviktimizaciji. jedini ucinak tvog uzastopnog postovanja prvog bloga o tribini, bio je ruzan osecaj da i ja sama nastojim da pronadjem u sebi nacin na koji sam marginalizovana. to uvek mozemo da pronadjemo, ali nije poenta u tome. ja zelim da se ne osecam kao zrtva, pa i sve druge zene takvima ne posmatram, bez obzira na razlicite okolnosti koje njihov zivot mogu uciniti nesnosljivim. mislim da je to osnazujuce za sve nas (i za mene i za zene sa kojima razgovaram ili o njima mislim), a ne izraz nekog mog belog ili teorijskog elitizma i povlascenosti.
 
druga stvar se odnosi na mogucnost solidarnosti, na razlike (cesto vestacke) izmedju teorije i prakse koje se – koliko ih god ne voleli – stalno namecu (i na samoj tribini su bile nametnute, iako im tu nije bilo bas mesto, a podseticu te i kako: objasnjavajuci zasto si se predstavila “samo kao aktivistkinja”, a ne nekako drugacije, rekla si kako te je neko upozorio na mene i na to da ce biti “teske teorije” cim sam ja tu), i na druga sporna mesta u feminizmu. ako znas sta radim, setices se da uglavnom i ne radim nista drugo do da pisem i govorim o tim mestima, pokusavajuci da ih izvucem iz ormana, da ih osvestim i sebi i drugima. nije uvek lagodno, ali jeste nekakav pokusaj koji dosledno sprovodim.
 
odgovori na tvoja pitanja
(manje cinizma bi raspravu, naravno, ucinilo pametnijom, razumnijom, humanijom, postenijom i ostavilo bi mogucnosti da se lakse barata pojmovima)
 
Ako hocete da mislite lepo o sebi, da ste vrlo obrazovani, da ste pametni ,da nesto razumete, da vladate nekim pojmovima, da ste vrlo humani, da ste dobri, da ste posteni, da zasluzujete da vas postuju, da imate integritet, posebno da ste aktivisti.kinje, sta vi radite, osim sto mislite da imate neko znanje I sebi recimo pridajete sve ove epitete. Kako su upotrebljive te teorije, ti pojmovi femizam, solidarnost I sl.?
 
teorije, i “ti pojmovi feminizam, solidarnost” se upotrebljavaju svakodnevno: ponekad vrlo mucno, ponekad s velikom radoscu. ponekad je posledica doslednog verovanja u njihov znacaj i vaznost za ovu zemlju i nas u njoj, dolina suza, a ponekad optimizam da se ide nezaustavljivo. ako je problem u tome sto je rec o pojmovima, onda imamo problem s tim sto se ne vidi kako pojmovi rade, a i kako rade osobe koje ih misle i govore. ako razgovori o solidarnosti – kakav je bio onaj koji je pokrenut na tribini – nemaju smisla, onda ni ova prepiska, podstaknuta tvojim blogom, nema smisla. ako je nacin na koji ja, ili neka druga osoba koja je tog dana govorila (ili inace govori), nije adekvatan prema tvom misljenju, da li to moze da bude razlog za odbacivanje tog nacina, i po kojim kriterijumima? recicu ponovo: koliko fensi neko SME da bude da bi govorio o feminizmu ili bilo cemu drugom? i ko postavlja te kriterijume?
 
Svaki put kad nesto radite sa mislju da je to zarad dobra nekog drugog, koliko vi tacno dobijate? Da li I koliko I sta treba da dobijete da biste uopste nesto uradili zarad dobra te druge osobe? A koliko vas kosta ta humanost, briga, solidarnost, integritet
 
moram da priznam da se ne usudjujem da merim sta je za nekog drugog dobro, pa se otuda u ovo sto radim i ne upustam zato da bi tom nekom bilo dobro. jedino cemu mogu da se nadam jeste da ce biti nekih posledica toga rada. taj minimalizam je, cini mi se, realistican pocetak bilo kakvog rada, bez obzira na to kakve su zelje i ideali iza toga u igri. da li od toga nesto dobijam? mislis, sem razocaranja ili velikog zadovoljstva, u zavisnosti od rezultata? ako se broji u novcanicama, od feminizma bih davno odustala… ali, bojim se da je pitanje ngoizacije i velikih/malih para koje dovode u pitanje velike/male ideale, nesto drugo (i nesto takodje vazno za sve nase dijaloge), ali ga ti ovde ne postavljas…  
 
I jos u tom feminizmu – gde su tu Romkinje? A sto one ne govore?Kakav je polozaj Romkinja u BELOM feminizmu?Jer mislim da je vazno da se ovo naglasi-ovo JESTE nekakav BELI feminizam. BELE ZENE su na pozicijama donosenja odluka u odnosu na vecinu Romkinja u feminizmu I one su u velikoj meri time na neki nacin ucenjene, tom podrskom koju imaju od tih zena, jer su uvek u situaciji da mogu da je izgube…a nemaju mnogo drugih izvora podrske… I tesko im je da govore.
 
slazem se da je feminizam u Srbiji beli feminizam i nemam recept za to kako da se bilo ko uvuce u feministicku pricu. zasto neko ne govori, dakle, nije stvar o kojoj ja mogu da pricam, a cini mi se, i niko drugi, ako je dovoljno iskren/a prema sebi i drugima. ono sto znam jeste da se trudim da ne propustam da umrezavam razlicite zene, samim tim i Romkinje, u stvari koje radim. kada je sastavljan Neko je rekao feminizam?, Vera Kurtic je pozvana da napise tekst o Romkinjama i napisala je jedan od najboljih tekstova u toj knjizi. bela zena (Marina Simic) je pisala o rasizmu, dakle, nije neophodno biti druge boje koze da bi o tome mislila. Postajanje zenom dobrim delom govori upravo o RASIZMU BELIH ZENA. kako to dozivljava Romkinja, da li kao moguce orudje u svojoj borbi – jer taj tekst je, kao i svaki drugi, odavno prestao da bude samo moja prcija, i moze se koristiti u najraznovsnije svrhe (pa i da se zapali vatra :) – ili kao moju licnu potrebu da se iskupim za sve sto nisam (ili za sve sto jesam), to ne znam. i nikada necu moci da znam.
 
mene su u nekim mojim borbama osnazivale zene koje se od mene veoma razlikuju, neke direktno, neke indirektno, bas preko tekstova. ja sam svuda trazila srodnosti, a nisam bezala ni od nasih razlika. u tom smislu, za mene solidarnost nije puka rec, vec duboko uverenje da svaka/i ima da pruzi nesto sto je dragoceno za ovo za sta se zalazemo.
 
 
Adriana

 

 
Follow

Get every new post delivered to your Inbox.