nadobudna ignorancija…

 Niko je nije razumeo. Da nije tužno, bilo bi smešno…još strašnije je da sam ubeđena da ima ljudi iz njene okoline koji su je savršeno razumeli. Neki ljudi su grdno ismejali ovu curu….iako je koprus i težina upotrebljenih reči ,  sintaksička kompleksnosti i semantika izrečenih reči zaista…zabrinjavajuće urnebesna, u nekom momentu to je prestalo da mi bude zabavno….Ovaj me je video podstakao da počnem da razumišljam o pismenosti…o pismenosti u našem sirotom društvu….

 Neki definišu pismenost kao sposobnost da se neki tekst pročita, razume i postupi u skladu sa njim, te da se zapiše poruka tako da je drugi mogu pročitati i postupiti u skladu sa njom.(bogdanovic-matijevic)

 Unesco daje definiciju:to je osoba koja zna čitati, razme pročitano, zna napisati jednostavan tekst na temu iz svakodnevnog života.

 Kosak kaže:to je osoba koja ume čitati, razume pročitano i ume da pismeno saopšti svoje misli, tako da ih drugi mogu razumeti jer su iskazane logički i gramatički pravilno.(pongrac)

 Ponovna ili funkcionalna nepismenost bila bi između ostalog i nesposobnost da se izrekne ili napiše  razumljiva poruke, te da se jedna kratka i jednostavna poruka drugih razume….(bogdanovic-matijevic)

 Činioci nepismenosti i funkcionane nepismenosti su sociokulturni milje, porodična i lokalna sredina, pozicija referentne grupe, poreklo itd…još 60tih i 70tih su se vezom između školskog uspeha i dr.sredine bavili u Francuskoj Burdije, Paseron, Bojdon, u Engleskoj Bernstin i Helsi, u SAD-u Kolins, Dženks i Bovels, u Švedskoj Hesen….(bogdanović-matijević)

 Problem sa nepismenošču je što tada ne postoji mogućnost komunikacije, ne možete da se izrazite…tada lako postajete nevidljivi, zaboravljeni ljudi, čija se ljudska prava lako krše…

 U najvećem riziku od nepismenosti su marginalizovane grupe, bez obrazovnog kapitala,koje žive u depriviranom sociokulturnom milljeu.

 Razumevanje i određivanje značenja definisano je kontekstom.

 Pismenost se može razumeti samo u kontekstu društvenih praksi unutar kojih se stiče i koristi(scribner i cole u čepić)

 Pismenost se oblikuje u društvenoj sredini i ima društveno značenje(scribner i cole u čepić)

• definisanje pismenosti zavisi od zajednice onih koji govore i čine tekst takvim da ima određeno značenje.(heath u čepić)

•  Značenje pismenosti zavisi od društvenih institucija unutar kojih se primenjuje.

•  Određene prakse čitanja i pisanja koje se uče u bilo kom kontekstu zavise od takvih aspekata društvene strukture kao što su društveno raslojavanje i uloga obrazovnih institucija(street u čepić)

  Ono što se podrazumeva pod pismenošću varira od situacije do situacije, zavisi od ideologije.(street u čepić)

 Ako se smejem ovome onda sam nepismena osoba. Možda sam opismenjena,  ali ne i pismena osoba. Pismena osoba je svesna da je razumevanje i određivanje značenja ovog što je izgovorila definisano kontekstom društvenih praksi, da je njeno značenje oblikovano u društvenoj sredini, u nekoj zajednici, da su mu doprinele i društvene institucije i društvene strukture kao što je društveno raslojavanje i uloga obrazovnih institucija…

Između ostalog postoji i pismenost za demokratiju.

 I ma koliko ovo bilo neverovatno urnebesno za slušanje…sasvim je poražavajuće da se smejući se drugima smejemo vlastitoj nepismenosti, a da na nesreću često nismo svesni.e  toga…. moguće da je to vrhunac nehumanosti i nedemokratičnosti….samo banalnost podsmeha, možda je to osnova sadizma… bez empatije…nadobudna ignorancija.

 

Bogdanović, S., Matijević, M.: „Nepismenost i ponovna nepismenost u odraslih“, Andragogija, 10-12, 1990. str. 311 – 328.

Čepić, R.: „Razvoj istraživanja pismenosti odraslih: od tradicionalnih do suvremenih pristupa“ u: Obrazovanje odraslih – ključ za XXI stoljeće, str. 25. – 37., Zagreb,  Hrvatsko andragoško društvo, 2004

Pongrac, S.: „Inoviranje obrazovanja odraslih“, deo: Pismenost i kultura masovnog komuniciranja, Zagreb, Andragoški centar, 1990, str.61-91