integracija nemoguća….?

REX, Jevrejska 16
> ponedeljak, 11. maj, 19:00
> MALO VEROVATNA MISIJA
> Tanja Ostojic ‘Integracija nemoguca’
> Povodom izlaska knjige ‘Integracija nemoguca; Politike migracija u
umetnickoj praksi Tanje Ostojic’ (Argobooks, Berlin, 2009), Tanja Ostojic ce
predstaviti izabrane radove iz tri ciklusa ove knjge: Prelasci Granica, Goli
Zivot i Romsko Pitanje, i podeliti sa publikom svoja iskustva dugogodisnje
migrantkinje kroz administrativni i kulturni univerzum Sengenije. Na osnovu
svog iskustva u radu sa drugim migrantima/migrantkinjama i imigracionim
vlastima, i posledicnih susreta i kolizija sa kulturnim, ekonomskim i
legislativnim postulatima ‘Tvrdjave Evropa’, autorka ce sa publikom
diskutovati i pitanje koliko je iskustvo umetnika/umetnica, koji/e u pogledu
slobode kretanja imaju i donekle povlascen status, deljivo i razumljivo na
planu opstih evropskih politika migracije i integracijije. Na razgovoru ce
biti moguce i kupiti knjigu. Ulaz slobodan. Dobrodosli,
dobrodosle!
www.rex.b92.net/mvm

…………………………………………………………………………

Kada fašisti kažu da Romi.kinje vole da žive u đubretu, to mi je razumljivo.

Kad neinformisani vodiči kažu da Romi.kinje vole da žive na ulici, to mi je razumljivo.

Kad građani kažu nećemo da nam se ulica zove po Romu, ili nećemo da Romi žive pored nas i to mi je razumljivo.

 Ti ljudi imaju neke ideje o Romima, nemaju mnogo informacija o bedi njihovog života. Nemaju uvid u mehanizme diskriminacije koji se svakodnevno sprovode u ovom gradu, na ovom svetu prema Romima.

Često ovi ljudi nemaju ni dovoljno obrazovanja.

No obrazovanje ne garantuje ništa. Postoji stereotip da obrazovanje oslobađa čoveka predrasuda i stereotipa i daje mu humanistički odnos prema pojavama kakve su svakodnevna beda romskog života i solidaran i odgovran odnos prema sugrađanima.kama.

 Naš sistem obrazovanja je urnebesna tragedija svarenih i nesvarenih bljuvotina ove zemlje. No , na kraju i kad dođete do kraja, steknete PhD negde u svetu, vrlo je verovatno da ćete i dalje imati predsrasude i stereotipe prema romskoj populaciji.

 To je ono što me zatiče vrlo nespremnom.

 Kada one osobe koje imaju visoko obrazovanje, koje su proputovale po svetu, koje se bave predrasudama, diskriminacijom, između ostalog i prema romskoj populaciji, vide romantiku u bedi života koja se odvija pored njih.

 To me zbunjuje i stojim u neverici u teškoći da verbalizujem ono što te osobe najverovatnije već imaju od informacija, zapravo sigurno imaju pošto govore u svojim radovima o ovoj bedi, da su Romi.kinje u Srbiji 8 puta siromašniji od najsiromašnijih propadnika većinskog naroda, da su romska deca šest puta više neuhranjena, da  70% romske dece jede meso ređe od 1 puta nedeljno, da 40% nikad nema pristup svežem voću i povrću, da 1/4 te dece nikada nije pilo mleko, da ima 32,74% romske dece i 4,19% odraslih starijih od 60 godina …

 I žale što će romsko naslje biti na kraju krajeva uklonjeno, najverovatnije usled pritiska stranih investicija i potrebe za dobrim lokacijama.

 Užasni kapitalizam pritiska svojim univerzalnim zahtevima, proces ekonomske i kulturne globalizacije se odvija na veliku žalost onih koji kritikuju ovaj užasavajući mehanizam koji proždire sve alternative. Sa druge strane zemlje kapitalizma zatvaraju svoje granice i tretiraju sve van njihovih granica kao Druge, diskriminišu ih i ponižavaju, smatraju necivilizovanim i primitivnim,manifestuju svoju moć na razne načine,tako npr. građani koriste svoje pozicije moći koje imaju time što su građani ovih zemalja “šengerije” i ne prezaju ni da trguju svojim pravnim mogućnostima,  da koriste taj mamac državljanstva da bi birali žene koje se nude na internetu  radi sticanja papira.

 Potpuno samopouzdano zloupotrebljavaju svoju poziciju moći, bez moralne savesti,bez preispitivanja svoje pozicije, jer je ona njima data po rođenju i oni je vide kao prirodnu, neupitnu. Zašto i kako to da imaju tu poziciju moći, tu finu šengensku zonu konfora koju tako žele mnogi van tih granica , to se ne postavlja kao pitanje, niti zašto drugi to nemaju i da li je u redu da oni imaju, dok je drugi nemaju….oni su nesvesni i imaju veliki izbor žena koje mogu da izaberu na internetu.

 Ideja o nomadskom subjektu je zanimljiva, moram još da čitam o tome, no, ono mao što znam mi se sviđa, to je jedna vrlo zanimljva ideja. Ideja o otvorenim mogućnostima, jednakim mogućnostima kako ja razumem.

 Potrebno je da se prestane sa kriminalnim tretiranjem migranata , građana.ki država van “šengerije” kao Drugih u ovim zemljama “šengena”.

Ideja o građanima.kama sveta deluje kao neverovatna futuristička idila, za koju je vredno zalagati se.

 Isto tako za očuvanje prava na identitet , različitost, boriti se protiv mašine ujednačavanja i prisile konzumerizma.

 Na mestu na kojem žive romske porodice biće izgrađeni tržni centri.

To je ideja protiv koje se valja boriti.

Ljude će oterati, prisilno ako treba radi prostora za manifestaciju konzumerističke , kapitalističke paradigme, u ime progresa.

 U ime alternativa valja se boriti protiv ove univerzalističke, tlačiteljske paradigme.

Ostavite nam naše alternative!

Mi hoćemo romska naselja na ovom prostoru!

 Kakve su to alternative?

Jesu li romske porodice u tim naseljima alternativne?

Treba nam jedan prostor da izražavamo svoju alterantivu manistream ideologiji kapitalizma, globalizma….to su naša romska naselja!

 Da, da vam predstavimo kako alternativno možete da živite.

Evo npr. možete da se probudite ujutru bez para. Možete da provedete alternativno jutro gledajući u plafon od kartona koji prokišnjava, a napolju je minus. Onda preporučujemo da se alternatvno pogledate u ogledalo i kažete sebi : “hej, ja se idološki ne slažem sa globalističkim , kapitalističkim sranjem zadovoljavanja potrebe i prava na stanovanje, potrebe za toplinom i hranom” .

Napravite sebi odličnu alterantivnu frizuru, dajte da vas neko uslika a onda izađite da prošetate do sledeće sobe od kartona pogledajte u decu i kažite sebi: ” hej, moja deca imaju alternativnu budućnost, čoveče, devojčice će biti prostituke, dečaci će biti čistači ulice, mislim to je tako cool, alternativno,ne smeju da nam oduzmu pravo na alternativu, mi volimo da budemo šta mi hoćemo , da čistimo tuđa  govna, to !wow pa to ima baš kul i artističke elemente”

 U jednom ternutku pašćete možda u iskušenje i početi da tražite posao, ipak, morate nešto da pojedete, no, kad vas izbace sa tog mesta sa povicima “marš napolje smrdljiva Ciganšturo”, vi se zahvalite ljudima na dobrim smernicama , vratili su vas na pravi put ! Vi recite:  ” ma meni ne treba plata svaki mesec, to je tako uštogljeno kapitalistički, bolje da kopam po kanti da prkosim komnzumerskoj paradigmi, šta se sve baca ,ma ja ću bolje da živim od ovih što imaju plate svaki mesec….u interkontišu uvek ima šta da se jede, haha”

 Kad se razbolite recite sebi:  ”hej, ja ne verujem u zdravstvenu negu institucija, to je kapitalističko sranje lekarske industrije i  protiv mojih antikapitalističkih principa, lečiću se alternativno, nekim zatrovanim biljkama u okolini sa otpada.”

 Kad vam dete preživi do 5 godine: “hej ja ne verujem u obrazovni sistem, alternativno ćemo obrazovati decu na ulici uz rad, to će ih baš upititi u pravom alternativnom smeru”

 Tako, alternativno i slobodno  izaberite da budete ponosni i dostojanstveni u svom izboru da vam deca nemaju za jelo, da vam se krše sva ljudska prava, da budete diskriminisani, neuhranjeni, da se razboljevate i umrete pre navršene 60 godine, a mislim ko jebe ljudska prava, i onako je to buržujski koncept, nema ništa alternativno u njima, pih.

 Mislim da je izuzetno dragoceno da se neko uopšte u oblasti umetnosti , ili bilo kojoj oblasti uopšte pozabavi tematikom i problemima diskriminacije prema romskoj manjini. Mislim da nedostaju umetnički radovi koje obrađuju ove probleme. Vidljivost je mala, a slika je loša.

 Isto tako mislim da je potresno baviti se artističkim aspektom nečijeg umiranja tako da je egzistencijalni momenat iza artističkog ili je uzet kao izgovor ili ga i nema, deluje mi u najmanju ruku problematično da neko kaže da treba ostaviti ljudima bez izbora “mogućnost” da učine taj izbor.

To se ne razlikuje od stava onih  koji bi da ukinu bilo kakvu mogućnost.

 Koliko ljudi bi želelo da živi i romskom tzv”alternativnom” naselju?da li biste vi želeli da živite tamo u ime alternativnih praksi? Koliko Roma.kinja bi radilo”alternativne poslove”? da li biste vi želeli da radite te poslove? Koliko Roma.kinaj bi “alternativno” živelo u naselju da zaista ima izbor?

pretpostavljam isto onoliko koliko ima žena koje se bave prostitucijom jer jedino što žele u životu jeste to- da ih jebu