histerichne…

Uznemirava me kad vidim kako neke žene imaju  malu toleranciju na nezadovoljenje potreba i kako ih to čini podložnim manipulacijama. Podložne su  brzom putu ka actingoutu , nervnom slomu, samoponižavanju u kom se bacaju pred muškarce, pred haube njihovih kola, viču na sred ulice, držeći ih za nogavice, samopovređuju se, udaraju same sebe u nadi da će njih to naterati da ,ipak, zadrže pored sebe. To su vlo dramatične i patetične scene. One izgledaju kao ludjakinje, histerične žene, iracionalne. Oni su nemilosrdni, hladni, sa izrazom gadjenja i dosade, nekad agresivni kad se iznerviraju.Čudnovato je to videti i bolno. To su oštećene žene. To su žene sa prethodnim nizom poražavajućih iskustava koja su ih učinila tako krhkim. To su žene leptirice sa tankim kristalnim krilima, kojima ne mogu da lete, koja su tako lako lomljiva. One idu ulicom sa svojim velikim krilima, čudakinje, kao vile u koje samo deca veruju i svi ih zagledaju, stoje, čude se, one se terturaju pod težinom tih prozirnih laganih krila, krhke, jer im je telo slabašno i za takva krila, i tako čudne, u teturanju, deluju preteće površnoj masi, koja ih onda pokušava uloviti, u toj gužvi njihova krila se slome, masa ih očerupa, razbiju se u paramparčad, divna  kristalnopaučinasta krila… i onda one se teturaju, slomljenih krila, jer ni tako ne znaju da hodaju, raščupane, neuklopljene….nema mesta za te žene leptirice, ovaj je svet pun ispljuvaka, izduvnih gasova, razdrndanih autobusa, jurnjave i prljavih pločnika, ljudi koji čupaju krila leptiricama…