nurturing femail figure…

Još jednom, oprezno sa levičarima, feministima, borcima za ljudska prava i sl….

Mislim da su oni , ako se posmatra strateška pozicija, vrlo retka vrsta, što će reći cena im raste. E sad, imamo neke recimo levičare koji su obrazovani, alternativni, kultivisani, intelektualno izazovni, civilizovani..i sve što se poželeti može. Takvi muškarci su vrlo retki i vrlo traženi. Možemo misliti kako to donosi poziciju moći.

I sa takvim muškarcima žene , obrazovane, emancipovane, zanimljive, kreativne, alternativne, intelektualke, kultivisane vole da imaju kontakt.

E sad, micomaco tu ide usput. Vrlo lako ove žene prihvataju igru micomaco sa ovakvim muškarcima, njihova pozicija je poželjna i odnos sa njima donosi izvesna zadovoljstva, i svakako veću poziciju moći, uzimajući u obzir da najveći broj žena, pa makar one bile obrazovane, emancipovane, samostalne itd…ima manje moći od većine muškaraca.

Levičari i feministi imaju poziciju moći u odnosu i na ove žene, i toga, ako zaista veruju u sve zašta se deklarativno zalažu, moraju biti svesni.

Važno je imati svest o poziciji moći kako se ona ne bi zloupotrebljavala, jer ko ima više moći, ima i veću odgovornost.

Šta će raditi sa tom moći zavisi od njih. Hoće li pozivati na micomaco, hoće li prihvatiti micomaco…koje će još odnose nuditi osim ovog , da li će u svaki odnos uključiti i ovaj ….to sve zavisi od njih.

Inače igra micomaco zahteva neka dodatna razmišljanja.

Ko koga dodiruje. Kako i gde. Koliko. U kom prostoru. U koje vreme….

“To je igra u kojoj se međusobno iskorišćavamo”. …kaže jedna žena.

Ovo možda podrazumeva da smo na istim pozicijama i svesno odlučujemo da želimo ovu igru, bilo da to zovemo zadovoljavanje ili iskorišćavanje.

Pristanak na ovu igru ovde podrzumeva da smo na jednakim pozicijama i odatle se kreće.

Osoba ima slobodu da odluči. Samo kad postoje mogućnosti izbora osoba ima pravu slobodu izbora.

Kakve izbore imaju žene, kakve izbore odnosa nude levičari ženama? Hm….

Dalje, da li smo jednaki?Nismo. Nikad nismo na jednakim pozicijama. To je ono što me tera da razmišljam dalje i dalje. To je moj koncept i odnos prema telu i granicama. Može biti dekonstruisan.

No, ako već nismo jednaki.e , šta onda… Žene teško kažu ne, muškarci lako kažu da. Zadovoljavaju neke potrebe i jedni i drugi…sa svojih različitih pozicija.

Kriterijum je moj osećaj. Osećaj da se igra nudi ravnopravnom partneru, i da su u igru ušle osobe sa barem približno jednakom pozicijom. Da je to ferplay.

Utisak je moj, možda pogrešan, da retko muškarci biraju za ovu igru ravnopravne partnerke.Ova igra je kratkotrajno zadovoljavanje potreba, ne zahteva dugoročno ulaganje u odnos, bez obaveza , ne opterećuje, nema perspektivu. Retko ravnopravne partnerke ulaze u ovakve igre. Njima se ovakav odnos retko i nudi mislim….One ne dobijaju iz ovog odnosa i ne treba im.

Onda, najčešće žene maze muškarce, retko obrnuto. Kao mame, one maze svoju decu-muškarce, infante i dobijaju statusnu beneficiju, žene se vrednuju kroz odnose sa muškarcima, kroz služenje ,kroz decu,kroz ručak, kroz kafu.

Od njih se zahteva da budu nurturing femail figures. Svaki mušarac ima barem jednu negujuću žensku figuru.

Muškarci , levičari , trebalo bi da imaju na umu da su žene vaspitane da brinu o potrebama muškaraca, i da svoju vrednost iskazuju kroz zadovoljavanje potreba muškaraca. Da im je predstavljeno malo drugih opcija da iskažu svoju vrednost. I to je patrijarhat.

Trebalo bi da imaju to u svesti mladi levičari ukoliko se zalažu za rušenje patrijarhata. To znači da su spremni da se odreknu svojih beneficija, da su spremi da podele moć, da traže ravnopravne partnerke u svojim odnosima, da su spremni da ponude druge vrste odnosa ženama, da ne zahtevaju od njih da budu nurturing femail figures, ponavljanje obrasca, da se dreknu zadovoljavanja svojih potreba od strane žena na štetu tih žena.

Opterećuje me istorijski kontekst žena koje neguju, koje kuvaju, koje spremaju hranu, koje doje, koje uspavljuju, koje peglaju i spremaju kuću, koje masiraju, maze i češkaju. Opterećuje me svest o ovom.To je vrlo naporno, pravo prokletstvo. Opterećuje me i ne mogu da ne mislim o tome kad poželim da igram micomaco. Da li sam mama, da li sam nečija negovateljica , da li sam sada, ja feministkinja, uhvaćena u odnosu sa levičarem u koraku, kao beskrajna replika , manifestacija prastare ideje žene koja neguje.