opasnost-moguce rasprskavanje iznutra…

Kad imaš dečka ili devojku onda otupiš. Smekšaš , izblenduje te taj odnos. Više ne razmišljaš logično. Baš smo slabi. Sva logika pada u vodu pred našim samoljubljem. Svi postpuci su oprošteni samo da se  neko nama oduševljava. Bezveze. I onda tako žene završe kao stereotipne patrijarhalne žene. Malo po malo. Opraštaju, opraštaju samo da neko pokazuje naklonost. I onda u jednom momentu muškarci prestanu da ih poštuju jer su upravo to radile. Prelazile svoje granice do besvesti upravo zbog njih. I onda su one ništa. One žude za jednim njihovim tračkom naklonosti kojima su ih ranije obasipali i padaju još više, još više….a one sada njima više nisu izazov. Samo su im dosadne, još ako su u braku…osećaju te žene kao kamen oko vrata koji su sebi nakačili. I onda jednom odluče da je ok i da ih prevare. Pa , ionako su samo krpa za brisanje onog što oni bace, skoro kao neke domaće životinje. Udariš ih po njušci i one odu u ćošak, a one najčešće ništa nisu radile za sebe od momenta kad su se vezale za te muškarce i vremenom su postale potupno zavisne od njih. Na svaki način, svaki, posebno psihološki, emocionalni….i to je onda samo bespomoćna bolna svest o resprskavanju i pucanju iznutra, kao stisak ogoromne zmija koja se obavija sve čvršče sa svakim udahom.  Tužno, tužno. Jadne žene, jadne.

Žene ne treba da pristaju ni na kakve muškarce koji čak i u šali nagoveštavaju da žele da one prelaze svoje granice, čak i kad je to izraz strasti prema njima. To treba da ljuti žene, ne treba da im bude simpatično,  jer je to mnogo opasno za te žene. Takva strast onda sažvaće i ispljune žene. Ne treba pristajati na takve muškarce. Nikako….a oni će da se ljute, naravno da će da se ljute, moš misliti, neka žena ih nije  podojila čim su kmeknuli. Moš misliti….eh, dajte odrastite muškarci… da imamo sa kim da rastemo..…