misim stvarno…skullfuck….

Strah, uznemirenost, strah, umor, mrcvarenje mrtvog konja, umor dosada , mrzovoljnost, dosada nestrpljenje, rezignacija, vreme prolazi nema vremena, zavaravanja, da da tadic gubi kontakt sa realnoscu, lici na kostunjavog, pre toga na slobu,lici na frankestajna, recituje floskule praznog pogleda,ispred provalije , pored groblja, u kuci nema vode,razvali su cev skotovi ,djilas ima buldozerska usta i jede krvava tela romska, jeremic buldog pusten sa lanca opasan po okolinu udariti ga po njusci , staviti brnjicu privezati , seljani jure vampire, fasisti igraju plemenske plesove, spaljuju na lomci svoje vampire-izvucene devojke iz auotbusa uz obredno –lezbejke lezbejke -na ocigled mase koja je u gostima u africi na safariju, izmrcvareno, strah od mraka u parku,strah, romi u kontejnerima ne postoje ne postoje , i dazante da ne postoje , nemojte da slikate kad ne postoje, kazem vam, sigurnost ah,murija na coskovima legitimse rome, mrcina konjska lezi velika preko karte srbije do granica veliki mrtvi konj,policijski…. projekti se desavaju, zene stenju i dalje usve zesce , decaci se igraju raata i kazu mrtav si, tatatatatata , trrrrrrrrr , na pravnom lenja skola o romima,karadzic je sexy i neposredan,tako bih ga posedovala, ministarstvo je sum mora u pozadini, tako sam dosadna sama sebi sa mehanizmima samozavravanja, i nema snage za iznenadjenje kad se oni ubogi razveju, sick and tired of beeing sick and tired …jos par elektrosokova besvesno trzanje besvesno trzanje ja imam paralelni tok svesti , mora biti da postoji negde moj drugi , paralelni tok svesti….rekvijem za snove , onda cu shvatiti da imam 30 a zivot pocinje u 30 umirem od 25 polako polako neko me jede kad treba da postavim pitanje o pravima roma.kinja umirujem srcani rad da ne budem histericna emocionalna necivilizovana romkinja jer me  uznemirava pitanje iz fasistickog diskursa uvazenih gradjanskih demokratskih sagovornika.ca i samih romskih predstavnika…i to je dosadno ta repeticija predvidljivost tela to je d o s a d n o , konstatujemo dijagnozu, nema emocija …doci ce zanimljivija vremena uskoro , eto srece….ja cu valjda do tad da nestanem paralelnim tokom svesti nekuda….ne osecam da postojim ovde ,dosadno mi je da dokazujem da postojim ovde drugima i sebi..mrcina smrdi i ispovracala sam se i nema vise sta da ispovracam i israla sam se i istrosila sam strah i bespomocnost gledam samo mirno mirno kroz staklo .tadic bar ima zakone da recituje da mu radi mozak bar na suvo…