3 pesme o Romkinji

Kad mislim o Romkinji

mislim o nevidljivosti

ženke bube na zidu

osećaju bestelesnosti iznutra

 

 Telo je stakleno zvono

u kom se čuje

Romkinja

 

 Ona ima vodeno telo

koje pakuje u kocke radi lakšeg transporta,

kao japanske lubenice

 

 Ako govorim u trećem licu

pitanje autorstva je u fokusu.

 

Prestani,

prestani da govoriš u moje ime!

 

Ako postoji tekst

postojim i ja,

ali nemam snage

da podignem

jebeno zvono

…………………

 Kad mislim o Romkinji

Mislim o ropstvu

O deci  i  majci

 

Bebe jedu majčine kosti

Majke jedu dečije ruke i noge

 

Štrokavo malo magare

Izubijano i istrošeno

 ide slepo

i pogureno

dok ne padne i ugine

 

 Ostavi decu

čije su ruke i noge

izrasle u kopita

 ……………….

 Kad mislim o Romkinji

mislim o pomirenosti

o tišini, ućutkanosti

uteranosti u ćutanje

unutrašnjim doživljajima,

silini energije pustošenja

koja ulazi kroz njenu kožu

izlazi kroz njen pogled

tiha,umirujuća, parališuća težina

 

Kada me pogleda

definiše svemirsku konstantu