jaka žena!

Jaka žena je žena koja se napreže.

Jaka žena je žena koja stoji

na prstima i podiže tegove

dok pokušava da peva Borisa Godunova.

 Jaka žena je žena u poslu

dok čisti vekovnu septičku jamu,

i dok kopa, priča kako

joj nije teško što plače, pročišćava

kanale u očima, a povraćanje

razvija stomačne mišiće, i

nastavlja da kopa sa suzama

u nosu.

Jaka žena je žena u čijoj glavi

glas ponavlja, rekao sam ti,

ružna, nevaljala, kurvo, dosado, kreštavice, veštice,

davežu, nikad te niko neće voleti,

zašto nisi ženstvena, zašto nisi

nežna, zašto nisi tiha, zašto

nisi mrtva?

Jaka žena je odlučna

da učini nešto što drugi ne žele

da se učini. Ona gura sa dna

olovnog poklopca od kovčega. Pokušava da

podigne glavom otvor kanalizacije, pokušava

da izbori sebi put kroz železni zid.

Boli je glava. Svet koji čeka da se rupa

napravi kaže, požuri, jaka si.

Jaka žena je žena koja krvari

iznutra. Jaka žena je žena koja se

pravi svako jutro jaka dok joj zubi

klimaju a kičma dobuje. Svaka beba

jedan zub, babice su nekad govorile, a sada

svaka bitka jedan ožiljak. Jaka žena

je masa tkiva sa ožiljcima koji bole

kad pada kiša i ranama koje krvare

kad ih udariš i sećanja koja naviru

u toku noći i šetaju u čizmama napred nazad.

Jaka žena je žena koja traži ljubav

kao kiseonik ili poplavi daveći se.

Jaka žena je žena koja voli

jako i plače jako i jako je

zastrašena i ima jake potrebe. Jaka žena je jaka

na rečima, delima, vezama, osećanjima;

nije jaka kao kamen već kao vučica

koja doji svoju mladunčad. Snaga nije u njoj, ali je ona

ispušta kao što vetar ispunjava jedro.

Ono što je teši je ljubav drugih

za njenu snagu kao i za njenu slabost

koja iz nje proizlazi, munja iz oblaka.

Munja zapanjuje. Na kiši, oblaci se razilaze.

Samo voda ostaje kao veza,

protičući kroz nas. Jakima činimo

jedna drugu. Dok sve ne budemo jake zajedno

jaka žena je jako zaplašena.

Marge Pearcy, prevela Jasmina Tešanović