cigani i psi-posluzite se

http://www.zorantodorovic.com/gypsies_and_dogs_sr.htm

Na filmu vidimo los snimak prilicno haouticnog kretanja kamere. Samo dete se ne vidi, vide se neka druga deca i jednom ruka deteta. Vidi se dosta automobila i cuje se nekakav sum od razgovora, nekoliko ruku koje preko skoro zatvorenog prozora dodaju neke pare detetu. Na drugom video radu vidi se veoma los snimak kretanja psa, koj uhvati povremeno figuru neke osobe, vidimo da je u okruzenju nekih ljudi koji su po nekim pretpostavkama romske nacionalnosti , vidimo tamniju deciju ruku kako povremeno pomazi po glavi kuce , tj, samo kuce se ne vidi , vidimo ruku ispred kamere kako prelazi ispred krzna i to je to. Tekst koji stoji na izlozbi govori o subverziji drustvenih normi, sa nekakvim tonom herojstva i posebnsoti ovde, te odbacivanju politicke korektnosti i kritici dominantno rasistickog okruzenja. Meni se ucinilo kao natpis na spomeniku nekom ratnom heroju , mozda bombasu koji je recimo poginuo u istaknutom cinu herojstva, cojstva i junastva.

Kao da postoji neki veliki drutveno izuzetno znacajan i redak cin koji zavredjuje nase postovanje.

A to bi bilo nekakvo odbacivanje ili provociraje modernistickog metajezika :istine,ljubavi,pravde i lepote.

U tom radu se provocira pitanje demokratije, politicke korektnosti, antifasizma ili se opet provocira pitanje fasizma.

Ja pokusavam da razumem da kritika ide u pravcu ukazivanja na nacin na koji se mnogi gradjani.ke odnose prema malim Romima koji prose.

Kako da se odnosim prema radu koji nosi naziv „Cigani i psi“? Ima nekog cudnog defetizma u tom radu. Mozda deljuje paradoksalno kad govorim o defetizmu rada koji bi se mogao videti i kao veoma angazovan, toliko da je na granici prihvatljivosti, odnosno koji prelazi tu granicu i tako poziva na razmisljanje. Cinjenica da rad nosi politicki nekorektan naziv je prva linija provokacije, onda izjednacavanje Roma i pasa, može biti druga, treca bi mogla biti ta da autor koristi decu u svom radu na jedan ekploatatorski nacin, recimo, on nam predstavlja neke slike bednog , porazavajućeg zivota te dece, cija bi perspektiva bila pasja. Onda postoji dodatna informacija da roditelji te dece nisu konsultovani u ovom radu.A isto tako i insajderska informacija da  vozac GSP-a koji se u jednom momentu vidi predlaze devojcici nekakve seksualne radnje, no ovo ostaje kao nepozdana informacija.

Sama politicka korektnost izraza po meni je ovde minorni problem. Na kraju krajeva meni manje je bitno da li me neko zove Cigankom ili Romkinjom, dokle god je taj kontekst prihvatljiv, mada me vecina ljudi koje poznajem oslovljava ovim drugim nazivom. Videla sam jedan grafit -Romi mars iz Srbije….o tome govorim. Sam umetnik mogao je upotrebom ovog termina zapravo da ukaze na nepostovanje politicke korektnosti u jeziku u svakodnevnom zivotu naslovljavajuci delo kroz govor vecine u ovom drustvu. A mogao je da kaze time da je politicka korektnost koncept koji je krajnje povrsan ili neuspesan.

Isto tako mogao je da dovede u vezu Rome i pse na toj liniji slicnosti perspektive. Romska deca danas zive na ulici kao i psi lutalice.

Sad ako bi neko optuzio umetnika što nije pitao roditelje ove dece da li je to njima ok i pod kojim uslovima –problem bi nastao u tom smislu sto bi neko mogao da potegne pitanje odgovornosti samih roditelja npr. ili pitanje odgovornosti celog drustva koje dozvoljava da postoje neka deca kojoj je to jedini nacin da prezive.

Ja se zapravo pitam sta bi se desilo da ih je pitao i da su oni pristali. Ljudi su u materijalnoj oskudici a mogli bi da dobiju neke pare. I to moze biti zloupotreba pozicije tih ljudi. Todorovic već ima u svojim radovima osobe sa margine koje nemaju preveliku mogućnost izbora da dođu do novca.
Sa druge strane on može da se poziva na to da ih celo drustvo stavlja u tu poziciju svakodnevno , dok on svojim radom pokusava da ukaze na problem, na koji se pri tom reagaje negativno, deluje nekako palanacki onda ta kritika.

Da se deo sa seksualnim uznemiravanjem cuje moguce da bi ovaj rad u najvecoj meri iskoracio iz sfere umetnosti i imao sasvim aktivisticki efekat kojim bi verovatno mogao da ospori u velikoj meri bilo kakvu kritiku i kontraverzu.

Isto tako je problematično kazniti umetnika za taj postupak krsenja decijih prava dok bi ta deca i dalje ostala na ulici i dalje prosila i dok bi sva ostala njihova prava bi bila besomucno krsena.To moze da izgleda kao da se niste uhvatili sa sustinom problema u kostac.

Opet , zanimljivo je promatrati ovaj rad u konetkstu Dekade Roma, neki umetnici mnogo vole da se bave Romima u vreme kad se lako dobijaju pare za projekte koji se ticu Roma. Tako jedan npr. hoce da se bavi mladim ljudima na Novom Beogradu, a isto tako i mladim Romima, eto, recimo,  jednog navijaca CZ , i time kako se moze osecati jedan Rom dok Partizanovci vicu Cigani, Cigani….i zato trazi podrsku neke RNVO, koja bi mu pomogla da dobije novac od nekih donatora….recimo da Todorovic ima neku istoriju rada sa ljudima sa margine, i recimo da nije nesto profitirao na ovom radu, iako u neku ruku jeste, njegov rad nasao se na oktobarskom salonu, a on sam ce ici na ko zna koja desavanja sa ovim radom , recimo, ako nista vise. Ali, da sad u ovom momentu to ostavimo po strani.

Dakle, recimo da ovaj rad ima ono na sta se poziva , nekakvu poruku kritike drustvu koje je licemerno , koje govori o politickoj korektnosti, o saradnji i pomoći, a zapravo je fasističko, ne bavi se pitanjem zivota na ulici na koje je na neki nacin naviknuto, da je ideja ovog rada bila da se odbaci kontekst politicke korektnosti kao lazan, recimo, nefunkcionalna kozmeticka paradigma, da se ukaze na postojanje dece koja prose u jednom dominantno fasistickom diskursu.

Targetiranje bi moglo mozda biti ovakvo :
• Politicka scena koja sprovodi fasističku praksu sa licemernom retorikom pomoci i saradnje
• Obični građani.ke koji su fasisti
• Obični građani.ke koji ne sprovode bas fizicko nasilje, ali svako drugo sprovode i nestrucavaju se u javnosti od toga (recimo u autobusu maltretirano romsko dete od strane veceg broja ljudi jer smeta svojom pojavom), koji smatraju da Romi sasvim dobro zive i da izvoljevaju kojesta
• Obični građani.ke koji su svesni da Romi zive lose, ali imaju veliku socijalnu distancu , koji su svesni nekakvog humanistickog diskursa, pa se ustrucavaju od diskriminacije , ali i bilo kakvog kontakta
• Nevladin sektor koji pokusava nesto da radi, iako sa ogromnim rupama u svom radu

Kome je upucena ova kritika? I da li ima i kakve koristi ima od ove kritike? Da li je izazvala neke reakcije i kod koga? Kakve su sve interpretacije moguce?

Ovaj rad je po meni izazvao neko komesanje kod nekih ljudi koji vec osecaju da je problem to kako Romi.kinje danas zive. Po meni ovaj rad je jos jedna slika bede koju gledam i mucim se. Jos jedan dokaz da je okruzenje fasističko i da slabo koga to zabrinjava.

Da li je dotaknuta politicka scena sa licemernom retorikom? Po meni nije.
Obicni fasisti imaju svu slobodu da protumace ovaj rad kroz fasisticki diskurs i to imaju prilicno siroko polje.
Građani.ke koji smatraju da Romi super zive isto tako mogu da vide kako im se, eto daje novac i ko zna koliko oni zarade.
Oni koji su svesni da Romi.kinje zive lose vec znaju za ovu sliku, ali ne rade nista, nisam sigurna da bi ih sad cinjenica da je neko usmerio svoju paznju na taj problem moze da bude od neke prevelike pomoci…ne znam, mozda moze…no , mislim da je i ovih ljudi zapravo malo.
Kritika NVO stoji, i mozda pokrene ljude da rade bolje, ne znam.

Gledala sam na kablovskoj kako u jednoj zemlji na moru postoji obicaj da se zarobe velike meduze u jednom plicem delu vode i da se onda ubijaju sa brodica kukama koje se zarivaju u njihova tela, a to sve za njihovo dobro. Naime, meduze su razvile odavno jedno krajnje funkcionalno ponasanje da kad su napadnute obilato izbacuju celije za oplodnju. Jedna ubijena meduza proizvede tako hiljade novih malih polipa koji se nalepe na dno i u nekom trenutku postanu male meduze.

 
Koncept patnje koja se unosi u umetnicki kontekst da bi se ukazalo na patnju moze da radi u nekakvom diskursu koji i prepoznaje patnju i ima ikakav odnos prema patnji kao necemu sto treba sanirati, makar i deklarativno.

Ovde deklarativni koncept postoji kod politicara, i u svesti nekog broja građana. Taj deklarativni koncept znaci da smo mi demokratske orjentacije ,da , da , za Evropu, za ugostiti strance i poslati lepu sliku, uzasno je sto je ubijen Taton, ali smatramo da je manje vise ok da se rusi bagerom i da se ogradjuje zicom, ne moze niko da krsi zakon i da se nasljava tek tako.

To su ljudi koji zapravo ne razumeju ideje kojima barataju, ali se osecaju dobro ako sebe imenuju demokratama, progresivnim snagama i slicnim nazivima, na kraju krajeva sad je bas zgodno biti demokrata.

Ovim ljudima ova slika Roma koji prose ne dopire do mozga , po meni, kao slika patnje. To je svakodnevica, eventualno bi trebalo pohapsiti te romske roditelje sto, eto nisu normalni i salju svoju decu da prose , kako je rekao i sam Djilas.

Ima onih kojima nije ok da se ide na romsko naselje bagerima, no ne cine mnogo kad se to desi. Mozda na njih moze da deluje ova slika, ovo su ljudi koji konzumiraju umetnost i osetljivi su na javnost te sfere, pa bi unosenje ove patnje u tu sferu moglo da ih podstakne da razmisljaju o tome zasto je uvazeni umetnik uperio prstom u tom pravcu. I za njih je taj covek ja bih rekla onda heroj. On je iskoracio iz zone konfora koji ovi ljudi imaju, on je u tom umetnickom kontekstu jedna disidentska figura koja skandalizuje pasivizirane gradjane konzumente umetnosti koji nemaju snagu volje za bilo kakav angazman. Ne osudjujem, samo konstatujem.

Za mene kritikovati iz sfere umetnosti na ovaj nacin nije neki poseban cin. To je pokusaj nekakvog aktivizma kroz jednu degradiranu , urusenu sferu bez prevelike drustvene moci, u kojoj vlada jedna prilicna zapustenost, malogradjanstina ili tastina, u kojoj dominiraju koncepti 19. veka sa paradoksalnim fuzijama savremene tehnologije i populizma.

Sa nekakvim izolovanim krugovima od nekoliko desetina ljudi koji eventualno hvataju tokove savremene umetnosti i koji su betonski pasivizirani, uguseni okolisem, pokusavaju kako znaju i umeju da prate te tokove i nemaju previse energije da se bave nekakvim pravima marginalizovanih, osim ako to nije kroz njihov umetnicki rad, koji tesko izlaze iz umetnicke u sferu golog aktivizma. No, ja to prihvatam kao neku vrstu aktivizma, ne smatram da je lose, ali ne smatram ni da je nesto posebno.

Jer sta vi mozete iz sfer umetnosti realno? Smatram da postoji politika umetnosti , da, i da je umetnsot drustvena i institucionalna i da postoje neke sfere moci, da, no, kad to uporedim sa politickom sferom u uzem smislu, meni to nekako dodje vise tuznjikavo.

Postoji povezanost recimo nacionalisticke politike i knjizevnosti tokom ratova kod nas, ok. Ali se pitam da li bi umetnost mogla da opstaje kao opozitna nekakvom dominantnom politickom modelu. Ako opstaje onda opstaje u ovim malim nisama od nekoliko desetina ljudi i tu se zavrsava, jer mehanizma koji bi joj omogucio da ima ikakav uticaj zapravo nema, bar ja ne vidim da ima.

Mozemo u nasim nisama da se skandalizujemo koliko hocemo.

Umetnik u odnosu na tajkuna i ili politicara nema neku posebnu moc.

Savremeni umetnik u odnosu na tajkuna i ili politicara tek nema neku posebnu moc.

Savremni umetnik sa nekom formom aktivistickog rada sa ne pretrano jasnim definisanjem koncepta i slabo definisanim pozivom na odgovornost u odnosu na tajkuna i ili politicara tesko da ima nekakav poseban uticaj.

Ali mozda suvise ocekujemo od umetnosti , da se bavi aktivizmom tako , da odradi nas posao tako kako ga mi ne mozemo uraditi, iako smo aktivisti.kinje.

Mislim da umetnici.ce na kraju ponavljaju nas neuspeh, samo sto oni , kao i mnogi koji rade kao NGO aktivisti.kinje , mogu da izgrade karijere na tome, mogu da zarade na tome, da budu malo u centru nekakve paznje, ma kako minorne, i da ne doprinose nicemu posebno pri tom, to je ono sto me mozda iritira u ovom radu. Sto postoji taj prostor gde mozete da se bavite stvarima , da se vodite kao aktivista.kinja, aktivisticki umetnik.ca , kao disidenti.kinje, kao kontraverzni, kriticki nastrojeni i slicno…mozete i da na neki nacin doprinesete patnji krsenjem prava tih ljudi, ma kako minorno te povrede prava izgledale u odnosu na svakodnevne patnje tih ljudi,  a da sebi date za pravo da smatrate da je ta kolicina krsenja prava (koja postoje makar i deklarativno) potrebna zarad dobrobiti tih ljudi, jer verujete da je to najbolji nacin da doprinesete resavanju problema tih ljudi,  a da zapravo slabo cime doprinosite konkretnim osobama….recimo da realno tesko i da  mozete da doprinesete iz sfere umetnosti na nacin na koji je to potrebno uciniti iz nekih drugih sfera.

E sad, nakon ovog posta imala sam reakciju na to da se nisam osvrnula na vaznost cinjenja subjektima samih ucesnika u konceptualnom smislu- mi vidimo pogled samog deteta i psa. Mislim da je ovo pitanje izuzetno vazno-u sferi umetnosti u uzem smislu, tj. u smislu institucija koje se bave umetnoscu i kao takve su prepoznate. Da, kamera cini da se predstavi pogled nekih aktera u filmu ,ovde malih Roma i psa.

Ono sto me dovodi do rezignacije je cinjenica da se promisljaju umetnicki koncepti dok romska deca iz naselja nemaju prste jer su ih odgrizli pacovi kad su bili bebe. Ne mogu da se odvojim od tog pitanja na koji nacin ste ucinili stvarnu, realnu od krvi i mesa napacenu romsku decu koja prose na ulici subjektima U NJIHOVOM ZIVOTU tako sto ste im stavili ogrlice oko vrata dali im koju kintu za to i VI napravili film od toga.

Mislim da tako operisemo sa konceptima, operisemo u teorijama u jednom intelektualnom svetu, mozete uneti jednu figuru, jednu metaforu, jednu paradigmu o kojoj mozete da razgovorate na nekom fakultetu vizuelnih umetnosti ,recimo. I to je sasvim ok.

Samo sto ovo nisu glumci, ovo su realna deca i njihov svakodnevni zivot.

Recimo, da li bi bilo prihvatljivo da svesno usmrtimo neku zenu na porodjaju, da ubijemo dete i izazovemo gadnu infekciju usled koje zena umre i da to predstavimo kao umetnicki rad koji se bavi ekstremno losim stanjem u nasem zdravstvu i odnosu prema trudnicama posebno? Ili da postavimo kameru i da iz njene perspektive posmatramo ceo proces, pa i njenu smrt , sa idejom da time hocemo da izazovemo neku reakciju drustva… to bi jos i izazvalo reakciju ja mislim, da…pa bismo mogli da kazemo da je rad imao uticaja, ali ne znam da li je ok  da sami ne uradimo nista, da zena i dete umru pred nasim ocima a da mi nismo uraadili nista….

Da li bismo mogli i tada da se bavimo konceptualnim cinjenjem subjektima i  perspektivom iz koje se neki umetnicki rad snima?

Tesko mi je da prihvatim da je ovaj nacin prikazivanja ili i izazivanja patnje u javnom umetnickom kontekstu zapravo dobar nacin slanja poruke, ma kako se ta poruka smatrala opravdanom. I sad neminovno svako moze da kaze da je to  jedan subjektivan pogled na stvari, da je to jedna legitimna stategija….u redu. Onda bih dodala i ovu subjektivnu misao-I tako idu mi na zivce umetnici.ce koji se bave necijim problemima samo ako mogu od toga da naprave kontraverzan umetnicki rad.

Ne mogu da se ne pitam da li se moglo na drugaciji nacin prici ovoj temi tako da se ta deca ucine ne samo subjektima u VASOJ umetnosti nego i subjektima u SVOM zivotu kroz ZAJEDNICKU umetnost?…mozda, moguce i da tada ne biste bili tako kontraverzni. No, sad i ovo moze biti kritikovno u smislu da ja imam preferencije prema jednoj drugacijoj umetnickoj strategiji, da….

Za mene na kraju postavlja se uvek pitanje -sta se desilo sa decom kad ste vi pokupili svoje kamere, gde su ta deca sada, a gde ste vi i sta se promenilo na bolje za tu decu, a sta za vas?

Moj jak utisak kad sam gledala ovaj rad je bio , mozda neopravdano, kako je bilo tako banalno lako naprviti ovaj rad,  tako se malo zahteva od vas da postanete kontraverzni,  a pri tom angazovani umetnik. Bez jasnih pozitivnih posledica po decu ili Rome uopsteno, sa konkretnim benefitima, pa ma kako malim za umetnicku karijeru i renome, ne mogu da se ne pitam- da li je zaista to bilo sve sto kao umetnik i kao covek moze neko da uraditi?