Fini.e, mrtvi.e, ćutljivi.e Romi.kinje

Govoreći o Holokaustu i Sajmištu ne može čovek a da se osvrne na današnjicu. Na to da li, na koji način, sa kojim posledicama radi fašizam u Srbiji.

 I tako postavlja se pitanje, zanimljivo vrlo, kako se ljudi odluče da dođu na lokacije o kojima se govori u projektu. O Kalemegdanu, o Ušću, Novom Beogradu, Sajmištu.

Uglavnom, program je otvoren za sve. Leto je. Pretpostavljam da su ljudi na odmorima. Uglavnom ima dosta prisutnih koje poznajemo, dosta starijih građana i građanki, po neka mlada osoba.

 Te mlađe osobe, pretpostavka je moja, imaju nekakave veze sa celom pričom o inkluziji, inače mislim da bi im ovaj projekat samo sa turističkog aspekta bio manje zanimljiv, barem ako su iz Bg.

 Ti stari ljudi uvk su fasinantni. Ne znate nikad šta stoji iza te starosti. Kakva je bio njihov život. Kakvi su bili dok su bili mlađi. Šta su radili. Oni su nekad meni kao neki prastari koren nekog ogromnog drveta koje viri iz zemlje. Ne možete ni da naslutite kuda sve ide i koju snagu ima.Mislim da su stari ljudi vrlo podcenjeni.  Mislim da im je uglavnom dosadno. Kod nas nije nikako razvijen taj sistem obrazovanja starih. Odeš u penziju i možeš da umreš što se tiče ove zemlje. I tako često su dosadni i svojima. Mislim da je pohvalno što stari ljudi ne gube intresovanje i žele da čuju nešto o inkluziji, pored turističkog pogleda.

 Ti stari ljudi biraju inluziju kao temu za promišljanje. Da oni podržavaju ljude koji koriste kolica. Tu nemaju nikakav problem. Mada, vodiči.ce isto tako slabo govore o svojim problemima. Ne opterećuju. Taj politički aspekt inkluzije nije dovoljno akcentovan iz nekog razloga. No, svako odlučuje o svojoj prezentaciji i ima pravo da shvata inkluziju na određeni način.

 Ja sam možda radikalna. Radikalna. Nekad je vrlo smešno jer se sama sebi uopšte ne činim radikalnom. Činim se sebi vrlo prizemnom i vrlo slabašnom u odnosu na to šta bih smatrala radikalnim. Ali, svako ima svoje kriterijume za radikalno. No, nekad biti van okvira kriterijuma većine jeste dovoljno. Kad ste van okvira većine to znači da morate da snosite neke posledice. To je kao čopor pasa koji imaju alfu i imaju omegu. I omega tu vrlo teško prolazi kroz život.

 Ne znam, moja edukacija o inkluziji, demokratiji, pravima…moja istorija,iskustvo,  sve to je pomerilo moje kriterijume i moje shvatanje o političnosti, pa njih eto, primenjujem i u okviru ovog projekta….

 Ja ne govorim tužnu priču o Holokaustu. Ne govorim sa patetikom, osećanjem nostalgije. Sa mrtvilom muzejske priče. Za mene je Holokaust još uvek prisutan, ja govorim sa zahtevom, sa pozivanjem na odgovornost.

Svako ima pravo da vidi drugačije. Intresantno je šta se desi ako iznesem to što vidim.

Ja govorim o problemima Roma danas, o fašizmu koji se sprovodi danas nad Romima.kinjama. To je priča koju ako želite da čujete o fašizmu u Srbiji ne možete da izbegnete, to je priča koju ako želite da slušate o inkluziji ne možete da izbegnete.

 I tako dok pričam o Holokaustu Jevreja i Roma nema puno komentara…moglo bi biti antisemizizam je prisutan, no nema komentaram opet, ja ne iznosim neke konkretne zahteve z apoboljšanjem položaja ove grupe građana.ki. Kad počnem o fašizmu nad Romima danas od strane većinskog stanovništva Srbije, kad govorim o stereotipima o Romima, kad govorim o potrebi da se poštuju ljudska prava tih građana.ki, kad uvodim Rome.kinej kao građanske pravne subjekte, onda izlazim van kriterijuma većine, onda sam odlepila, onda sam mala koja je zastranila i trabunja, onda ne mogu da se uklopim jer u kući obešenog pričam o konopcu….vrlo neumesno, ali da ova kuća nije samo njhova. I to je onda problem. Mora da se zna čija je ova Srbija kuća.

 I tako onda se nadje neka starija gospođa da me podseti kako ona zna Rome koji su bogati , i još eto hoće neke stanove, a ima toliko “naših” koji su siromašni. Njenih, ukućana. Ovi Romi samo su paraziti. Samo su recimo grinje i što bi se sad mi njima bavili. Njih treba očistiti. Treba jednostavno očistiti Srbiju.

Ja onda doživljavam te stare ljude koji ceo svoj vek nisu ništa naučili o ljudskosti doživljavam vrlo povampireno. Kao npr. iz spota za Triler.Nije čudo što je Majkl odlučio da on ne bude taj kog će daprogone aveti nego je on jedan koji progoni….ženu ovaj put…ali o tome na drugom mestu.

I tako ti stari ljudi, oslabljenih sposobnosti, oslabljenog tela, osiromašenog statusa skoro na poslednjim granama u hijerarhiji nikako ne mogu da vide. Ne mogu, to im je sad već u kostima. Taj mehanizam plemenski. I tako slabašni oni laju.oprostite na poređenju, ali to je tako uvredljivo za mene da mislim da imam pravo da kažem da, jer od kad znam za sebe, vrlo jednostavno, kad Romi prolaze pored nečije ograde psi koji ne laju na druge laju. Ovi su omatoreli, bezubi, ali ne plaše se, laju. Kad iskoristim svoje znanje, sposobnosti i veštine pred njom, kad argumentujem svoje izjave podacima, kad pomenem koliko su Romi.kinje siromašni, ona reži, šapuće “ma da, a vidi nju”.

Eto ,  u nekom momentu bila sam kritikovana zbog upotrebe teških reči od strane organizatora…pamfletski pristup nećemo….opet sam radikalna…a ni ostatak grupe nije baš bio oduševljen pričom….nije ovo politička priča….ali, eto, to što je ova žena uradila,to jedan politčki čin.To znači da neko ima streotipe, ima predrasude i neko vrši verbalno nasilje na osnovu naconalnosti. Nasilje je politička stvar. Sad ovako površno nekom može da izgleda sam fakat dosta lagano. Nema tu nekog prevelikog, preteškog prekršaja. Nema sad razloga da se pominje Holokaust, niti fašizam….

A meni po ko zna koi put ovakve rečenice stoje po telu. Stoje mali paketi ovih siktanja i ugriza…celog života pokuašavam da razjasnim sebi ovo. vrlo često razmišljajući šta nije u redu samnom. To se ne bi dešavalo da nisam Romkinja. Baš je sranje što sam Romkinja…..tako radi mehanizam kojim se oduzima snaga i ljudio drže na dnu. tako rade mehanizmi kontrole umnoženi zilijaradama puta nad svim Romima.kinjama.

 Ona smatra da je to sasvim u redu kako Romi danas živ, jednostavno tu nema ništa čudno, to je dovoljno dobro za njih…da..da svi Romi.kinje, pa i ja i treba da žive tako.

treba samo da stanemo i da razmislimo nad ovim…Ljudi i ne dovoljno dobri ljudi-Romi, nisu i ne treba da budu jednaki u pravima. Da…Romi znači nisu ljudi, ili barem nisu dovljno dobri ljudi.  Oni su druga klasa bića, pogodnih za skupljanje našeg đubreta, za čišćenje naših stanova, sem toga..pa praktično ni za šta, pa onda i mogu da žive u đubretu. oni su praktično đubre. i opet ,po ko zna koji put čujem -samo nam zagađuju grad, i samo nam troše sredstva koja mogu da se ulože u neke prave ljude, ovo nisu ljudi, njima ovaj grad ne pripada, oni nisu ukućani, njima ta sredstva i onako ne pripadaju….

Dehumanizacija je vrlo moćan koncept. koristi se u ratovima da se lakše motivišu vojnici da ubiju druge ljude, vojnike. Kaže im se- oni nisu ljudi, to je primitivna stoka koja zaslužuje da umre. Vi joj činite uslugu…..

ili jdnostavno neki vojni lekar kad vidi ranjenike kaže pomagačima-pustite ih da umru u bolovima, to je stoka…oni vole tako da umiru u bolovima….. 

Holokaust se nije završio vidite…..neko i dalje uči fine građane.ke da je sasvim u redu dehumanizovati druge ljude, Rome. a onda i oni uče svoju decu isto tome….

Kad neko sa takvim cinizmom negira ljudskost i nepravda koju Romi doživljavaju danas, za mene je to vrlo bolno, skoro fizički, i samo moje iskustvo slušanja ovakvih ponižavajućih komentara celog života može da mi da da naslutim za kakve stvari mogu biti sposobni građani.ke sa ovakvim stavovima, kad ih niko ne gleda, prema najbespomoćnijima, Romkinjama ili malim sugrađanima.kama romske nacionalnosti, ili čak i kad ih svi gledaju, u autobusu…i podržavaju…. potpuno zanemarujući njihove ožiljke i rane po celom telu, njhovu strahovitu zapuštenost koja je proizvod uslova u kojima žive…kojima doprinose dragi sugrađani.ke, oni to izaberu da ne vide, vrlo često izaberu da decu nasilno povuku sa stolice protiv njihove volje da bi sele, da ih uvrede, da se proderu ili drsko udare, vaspitno, dabome, da, te fine, starije gospođe…koje sikte, ako vide Rome.kinje koji im se ne uklapaju u to mesto koje su predvidele za Rome.kinje, u tu  sliku”noramlnosti” za Rome.kinje, ako  već ne mogu bez razmišljanja da vređaju, da pljunu ili da udare, one preziru, sikte. da pokažu da sam van “svog” mesta. da, mesta koje većina namenila Romima.kinjama, 7x ispod najsiromašnijeg “ukućana”.i ako nisam tamo onda je to bezobrazluk za prezrenje. 

Da.

Vidite mene.Vrlo je to zabavno….

SEE AND BE AMAZED.

Plašim se da bih bez političkog aspekta bila toliko prihvatljiva, da ne bi bilo komentara, samo prezrivih pogleda…a to bi bila šteta…

ili bih bila samo jedna egzotičan primerak Romkinje, studentkinje. Dokaz kako eto,nisu svi Romi tako ugroženi, ima i obrazovanih i žive sasvim lepo. Mi građani.ke Srbije nismo ipak, tako loši, kad eto, ima i Roma koji danas studiraju, i pričaju tu davno završenu priču o fašizmu, sad se osećamo bolje,sad smo dokazali da smo inkluzivni i pravi građani, fašizam je prošlost, spavamo mirno.

Eto, tako bi bilo.

E, pa nije tako.