put a lite on

I crno oblačno lice pomera se na horizontu u mraku, dok stojiš u nečemu što se izmiče pod nogama, koje ne vidiš, gledaš u visinu, u mrak na nebu, u obrise iz crtanog filma. Uz strah ustaješ sa odlukom i staješ i gledaš i ne prestaješ da gledaš , kažeš sebi ne smem da prestanem da gledam, moram da gledam i gledaš i da li da misliš šta će biti ako nastaviš da izazivaš svojim gledanjem, ali gledaš ne možeš sad da analiziraš jasno, jer znaš da moraš da gledaš, i onda shvatiš …..da je najlakše da upališ svetlo. Upališ svetlo i dok se još uvek pitaš se šta će sad biti. Ali sve polako nestaje postaje svetlo. Najlakše je da upališ svetlo, zašto to retko kome padne na pamet u snu.