Jelena Savic

I am a fuckn artist!

rekcije na tekst o akademskoj solidarnosti December 27, 2010

Filed under: DESAVANJA — Jelena Savic @ 10:24 am
treba citati odozdo na gore..
hvala na tekstovima…
necu nista komentarisati…
mislim da je dovoljno svaka neka tumaci za sebe,
neke su se teme otvorile, evo i neka zena je saznala nesto sto ranije nije :)
teme su pokrenute, sto mi je bilo vazno……kontam to je dobro jer je svaka pozvana da dalje misli o solidarnosti, polozaja Romkinja u feminizmu, teoriji i praksi, akademskom feminizmu i slicnim starima i van festivala…
nadam se da ce posle svakog ovakvog festivala da bude jos vise ovakvih autorefleksija i diskusija van samog festivala ….
 
….i na kraju koliko fensi mozemo da budemo kad pricamo o ovakvim temama pa da nam neko poveruje u to sto pricamo…hm…pa dobro …mozemo da mislimo i o tome…:)))
 
ajd srecni praznici svima…
 
jelena-aktivistkinja

………………………………………………………
Slavoljupka Pavlovic

Pocinje tribina…

Govornici/e:

Adriana, modertorka, zena koja se uvukla u moj misaoni prostor nakon sto sam procitala njenu knjigu “Postajanje zenom”, koja je meni bila beskrajno vazna i kako volim reci udzbenik zenskih prava i zenske istorije…, a koja je osvojila moje srce nakon  par licnih susreta i razgovora, gde sam imala priliku da se uverim da je rec o zeni koja u potpunosti zivi, u svakom smislu, vrednosti za koje se zalaze i o kojima govori…

Boban, Kvirija,dobro poznat svima, od aktiviste do omiljenog TV lica u emisijama LUne Lu i sl., pomalo kontroverzan,meni beskrajno drag i simpatican, al mu uzasno zameram sto nije svestan drustvene razlike u moci izmedju muskrca i zene, a iz cega proizilaze neki potezi i stavovi s kojima ja nikako ne mogu da se slozim…

Jelena Savic, aktivistkinja, feministkinja, pesnikinja, to su identiteti koje je istakla na tribini…Ja bih licno dodala filozofkinja. Citam njene blogove. Za mene su cesto neke stvari suvise apstraktne,na visoko teorijskom nivou, neke reci ne znam, tako da bih je recimo dodala i u teoreticarke (ovaj moj dozivljaj nje je vazan zbog onog sto cu kasnije reci) Opet s druge strane, njen stil je ostar, bez dlake na jeziku, jak i beskopromisan, na momente boli, al je meni otvorio neke dimenzije o kojima ranije nisam razmisljala, niti sam ih videla…

Katarina Loncarevic, zena koju sam upoznala  pre ove tribine na jednoj drugoj sjajnoj tribini za 8.mart, na kojoj se govorilo o Olimpiji de Guz i Kseniji Aksentijevic i bila je sjajna.

zatim Shade, gosca iz Svedske,ekspertkinja za ravnopravnost i prevoditeljka, cije sam ime,nazalost, zaboravila…

Vreme ograniceno, a tema preinspirativna,…

Mnogo je stvari tu izaslo i bilo bi tesko sve prepricati, a nema ni potrebe…Zelim se osvrnuti na detalje koji su znacajni nama koji ucestvujemo u ovoj diskusiji…

Govore Shade i Katarina…Obe uzimaju tacno onoliko vremena koliko im je dato i koriste ga maksimalno sadrzajno…Potpuno postuju “pravila rada i dogovor o raspodeli vremena”…

Rec uzima Jelena, kaze da joj je neprijatno, da se ne oseca kao ekspertkinja, deluje pomalo ogorceno, kaze dve tri recenice, ali govori upadljivo krace i manje od vremena koje joj je dato…, ne uzima cak ni onoliko prostora koliko joj je dato…

Rec uzima Boban, i govori ubedljivo najduze, uzima vise prostora od ostalih i vise vremena nego sto mu je dato…

………….sledi diskusija………………

Posle dva, tri dana citam Jelenin blog…i nailazim na sledeci deo:

“Nisam znala zapravo šta tačno treba da kažem u okruženju kome želim da pripadam, a osećam se nekako čudno nepripadajuće među mladim belim feministkinjama,visoko obrazovanim, teoretičarkama, filozofkinjama, ekspertkinjama,kako sebe nazivaju, koje me ne poznaju, niti pokazuju poseban intres da me upoznaju,u finoj odeći,  pored kojih osećam ogroman zjapeći klasni jaz i pored kojih se osećam krajnje instrumentalizovano u jednoj po meni krajnje iznenadjujuće neosmišljenoj priči o solidarnosti, što je najstrašnije možda uz svu njihovu dobronamenrost…..”

Potpuno sam sokirana. PAF..Nisam to ocekivala (setite se u tekstu napred kako sam je percipirala)…Pocinjem da razmisljam…Jelena je Romkinja…Svesna sam toga. Ali za mene to je samo jedan od njenih identiteta…Jedna od meni omiljenih definicija diskriminacije jeste “Diskriminacija je svodjenje ljudskog bica na jedno jedino njegovo svojstvo (bilo da je to rasa, vera, seksualna orijentacija, rodni identitet, sta god)”…Ako bih razmisljala o njoj samo kao o Romkinji, bez uvazavanja ostalih identiteta, ne bi li to bilo diskriminatorno…A opet s druge strane, nije li to nerazmisljanje o njoj u svakom momentu kao o Romkinji ona nadmoc bele zene, koja je slepa pred rasnim razlikama…, koja je nesvesna da je i bela rasa takodje rasa, kao sto su heteroseksualni u svojoj moci nesvesni da je heteroseksualnost takodje seksualna orijentacija…Onda tu samoj sebi postavljam jedno pitanje (koje javno izgovoriti verovatno nije politicki korektno, ali smatram da je jedini nacin da se priblizimo i razumemo otvoren i iskren dijalog, a surova iskrenost mora kad kad da zaboli): da li je ovo sto je Jelena izgovorila, njena ljutnja i bes, posledica interiorizovanog osecaja odbacenosti i potcenjenosti i potcinjenosti romskog naroda ILI je neka od nas, bilo koja bela zena, rekla ili uradila nesto da bi se Jelena na ovoj tribini osecala tako kako se osecala? A onda razmisljam, da tacno je da Jelena sigurno ima mnogo vise moci od 99 posto Romkinja, ali da li je to i priblizno moci koju ima bela zena njenih godina i njenog obrazovanja. I da li mi imamo pravo da budemo ljute zbog njene ljutnje. Kako percepiramo tu ljutnju? Da li je ona uperena licno protiv nas ili je to njen glas koji dize u ime onih 99 posto Romkinja koje ne mogu da dignu svoj glas? Kako treba da odgovorimo na ocekivanja nasih romskih prijateljica i saborkinja….

Druga vazna tema koja mi se otvorila vezano za ovu tribinu jeste (a o kojoj pre nisam razmisljala): Teoreticarke medju nama kao druge i drukcije. Pre par godina radila sam na jednom projektu koji se bavio jazom izmedju teorije i prakse u pravu. Profesori univerziteta vs Sudije. I opet su mi se vratile neke ideje iz tog doba, za koje mi se cini i da su ovde primenljive.

Feministicka teorija vs Ulicni feminizam??? Bez namere da se udvaram i laskam profesorkama ili ulicnim aktivistkinjama il da glumim drvenu advokaticu i neiskanu medijatorku, smatram, da jedno bez drugog apsolutno ne moze i da se jedno uplice i stalno preplice u drugo, te da se drugo stalno uliva u prvo. Teoreticarke gradju skupljaju iz prakse i to dizu na jedan visi nivo, a mi to koristimo za lobiranje i dokazivanje onim koji treba da donesu neke nama vazne odluke…Da li bi definicija UN nasilja nad zenama izgledala tako kako izgleda, da teoreticarke nisu iz prakse prikupile podatke i prepoznale sta je nasilje nad zenama i uoblicile u definiciju koja nam cini zivot boljim, a borbu laksom?

No, tu ima jedna druga stvar. Nasa ljudska sujeta…Mi koje nismo teoreticarke i koje ne mozemo da sklopimo tako umne recenice i da razmisljamo visoko apstraktno,osecamo se manje pametno, a kad se osecamo manje pametno osecamo se manje vredno, a kad se osecamo manje vredno onda minimiziramo to sto nam je nedostizno, minimalizujemo njegovu vrednost, pa se osecamo manje lose…A pri tom zaboravimo da zastanemo da u tim teoreticarkama vidimo zene koje srce daju za ideje i vrednosti koje i same imamo. I umesto da trosimo energiju vrednujuci, mereci, vagajuci,dokazujuci, ubedjujuci,iscrpljujuci,…, bolje bi billo da razgovaramo, razmenjujemo misli i iskustva, jer tako zajedno mozemo uraditi beskrajno mnogo da doprinesemo da svet bude onakav kakav treba da bude.

Vazna digresija, ne mislim da su sve teoreticarke sjajne. Ima onih koje itekako zloupotrebljavaju svoju moc i zive daleko od bilo kakvih vrednosti, a pogotovo feministickih i na njih se gornji redovi ne odnose.

………………………………………………………………..

Adrijana Zaharijevic

draga Jelena,

i sve ostale zene

evo ja cu se javiti i odbiti cutanje o kojem govoris, jer ne mislim da je cutanje plodna reakcija (kao sto, uostalom ne mislim ni da je to prisila na govor). smatram da su oba teksta koja se bave tribinom na Befemu izazovi koje je, kao sto sam i napisala u svom odgovoru na blogu, trebalo formulisati uzivo i sprovesti u razgovoru. bacanje rukavice na ovaj nacin, prozivka i ponekad vredjanje, dekontesktualizovano postovanje sadrzaja na veoma siroku listu na kojoj clanice/i ne moraju nuzno da znaju o kakvoj je tribini uopste rec, ne vidim kao plodan nacin da se govori o feminizmu, solidarnosti ili i jednom i drugom. s druge strane, smatram da je ovo veoma vazna tema za sve nas, bez obzira na boju koze, i da se u nekoliko navrata pokazalo da je mnogima (na listi i van nje) potrebna. zato smo o njoj i govorile na tribini koja se zvala sasvim drugacije – “militarizam, homofobija, rasizam”.
 
dve stvari na pocetku. jedna je da dosledno i svesno odbijam govor o zenama kao o zrtvama (koji ukljucuje i mene samu). ne samo da odbijam da govorim, nego zelim da verujem da nismo zrtve i da mozemo imati i imamo kapacitete da nadidjemo tu ulogu, cak i kada se u njoj nalazimo. to se posebno odnosi na feministkinje, posto smatram da je nas govor o zrtvama muskaraca/sistema/nas samih potpuno neproduktivan i da vodi iskljucivo samoviktimizaciji. jedini ucinak tvog uzastopnog postovanja prvog bloga o tribini, bio je ruzan osecaj da i ja sama nastojim da pronadjem u sebi nacin na koji sam marginalizovana. to uvek mozemo da pronadjemo, ali nije poenta u tome. ja zelim da se ne osecam kao zrtva, pa i sve druge zene takvima ne posmatram, bez obzira na razlicite okolnosti koje njihov zivot mogu uciniti nesnosljivim. mislim da je to osnazujuce za sve nas (i za mene i za zene sa kojima razgovaram ili o njima mislim), a ne izraz nekog mog belog ili teorijskog elitizma i povlascenosti.
 
druga stvar se odnosi na mogucnost solidarnosti, na razlike (cesto vestacke) izmedju teorije i prakse koje se – koliko ih god ne voleli – stalno namecu (i na samoj tribini su bile nametnute, iako im tu nije bilo bas mesto, a podseticu te i kako: objasnjavajuci zasto si se predstavila “samo kao aktivistkinja”, a ne nekako drugacije, rekla si kako te je neko upozorio na mene i na to da ce biti “teske teorije” cim sam ja tu), i na druga sporna mesta u feminizmu. ako znas sta radim, setices se da uglavnom i ne radim nista drugo do da pisem i govorim o tim mestima, pokusavajuci da ih izvucem iz ormana, da ih osvestim i sebi i drugima. nije uvek lagodno, ali jeste nekakav pokusaj koji dosledno sprovodim.
 
odgovori na tvoja pitanja
(manje cinizma bi raspravu, naravno, ucinilo pametnijom, razumnijom, humanijom, postenijom i ostavilo bi mogucnosti da se lakse barata pojmovima)
 
Ako hocete da mislite lepo o sebi, da ste vrlo obrazovani, da ste pametni ,da nesto razumete, da vladate nekim pojmovima, da ste vrlo humani, da ste dobri, da ste posteni, da zasluzujete da vas postuju, da imate integritet, posebno da ste aktivisti.kinje, sta vi radite, osim sto mislite da imate neko znanje I sebi recimo pridajete sve ove epitete. Kako su upotrebljive te teorije, ti pojmovi femizam, solidarnost I sl.?
 
teorije, i “ti pojmovi feminizam, solidarnost” se upotrebljavaju svakodnevno: ponekad vrlo mucno, ponekad s velikom radoscu. ponekad je posledica doslednog verovanja u njihov znacaj i vaznost za ovu zemlju i nas u njoj, dolina suza, a ponekad optimizam da se ide nezaustavljivo. ako je problem u tome sto je rec o pojmovima, onda imamo problem s tim sto se ne vidi kako pojmovi rade, a i kako rade osobe koje ih misle i govore. ako razgovori o solidarnosti – kakav je bio onaj koji je pokrenut na tribini – nemaju smisla, onda ni ova prepiska, podstaknuta tvojim blogom, nema smisla. ako je nacin na koji ja, ili neka druga osoba koja je tog dana govorila (ili inace govori), nije adekvatan prema tvom misljenju, da li to moze da bude razlog za odbacivanje tog nacina, i po kojim kriterijumima? recicu ponovo: koliko fensi neko SME da bude da bi govorio o feminizmu ili bilo cemu drugom? i ko postavlja te kriterijume?
 
Svaki put kad nesto radite sa mislju da je to zarad dobra nekog drugog, koliko vi tacno dobijate? Da li I koliko I sta treba da dobijete da biste uopste nesto uradili zarad dobra te druge osobe? A koliko vas kosta ta humanost, briga, solidarnost, integritet
 
moram da priznam da se ne usudjujem da merim sta je za nekog drugog dobro, pa se otuda u ovo sto radim i ne upustam zato da bi tom nekom bilo dobro. jedino cemu mogu da se nadam jeste da ce biti nekih posledica toga rada. taj minimalizam je, cini mi se, realistican pocetak bilo kakvog rada, bez obzira na to kakve su zelje i ideali iza toga u igri. da li od toga nesto dobijam? mislis, sem razocaranja ili velikog zadovoljstva, u zavisnosti od rezultata? ako se broji u novcanicama, od feminizma bih davno odustala… ali, bojim se da je pitanje ngoizacije i velikih/malih para koje dovode u pitanje velike/male ideale, nesto drugo (i nesto takodje vazno za sve nase dijaloge), ali ga ti ovde ne postavljas…  
 
I jos u tom feminizmu – gde su tu Romkinje? A sto one ne govore?Kakav je polozaj Romkinja u BELOM feminizmu?Jer mislim da je vazno da se ovo naglasi-ovo JESTE nekakav BELI feminizam. BELE ZENE su na pozicijama donosenja odluka u odnosu na vecinu Romkinja u feminizmu I one su u velikoj meri time na neki nacin ucenjene, tom podrskom koju imaju od tih zena, jer su uvek u situaciji da mogu da je izgube…a nemaju mnogo drugih izvora podrske… I tesko im je da govore.
 
slazem se da je feminizam u Srbiji beli feminizam i nemam recept za to kako da se bilo ko uvuce u feministicku pricu. zasto neko ne govori, dakle, nije stvar o kojoj ja mogu da pricam, a cini mi se, i niko drugi, ako je dovoljno iskren/a prema sebi i drugima. ono sto znam jeste da se trudim da ne propustam da umrezavam razlicite zene, samim tim i Romkinje, u stvari koje radim. kada je sastavljan Neko je rekao feminizam?, Vera Kurtic je pozvana da napise tekst o Romkinjama i napisala je jedan od najboljih tekstova u toj knjizi. bela zena (Marina Simic) je pisala o rasizmu, dakle, nije neophodno biti druge boje koze da bi o tome mislila. Postajanje zenom dobrim delom govori upravo o RASIZMU BELIH ZENA. kako to dozivljava Romkinja, da li kao moguce orudje u svojoj borbi – jer taj tekst je, kao i svaki drugi, odavno prestao da bude samo moja prcija, i moze se koristiti u najraznovsnije svrhe (pa i da se zapali vatra :) – ili kao moju licnu potrebu da se iskupim za sve sto nisam (ili za sve sto jesam), to ne znam. i nikada necu moci da znam.
 
mene su u nekim mojim borbama osnazivale zene koje se od mene veoma razlikuju, neke direktno, neke indirektno, bas preko tekstova. ja sam svuda trazila srodnosti, a nisam bezala ni od nasih razlika. u tom smislu, za mene solidarnost nije puka rec, vec duboko uverenje da svaka/i ima da pruzi nesto sto je dragoceno za ovo za sta se zalazemo.
 
 
Adriana

Advertisements
 

O akademskoj solidarnsti-integralno December 20, 2010

Filed under: O akademskoj solidarnosti — Jelena Savic @ 11:35 pm

 

O INSTITUCIONALNOM OBRAZOVANJU

NEFORMALNO OBRAZOVANJE

NEFORMALNO POLITICKO OBRAZOVANJE

NEFORMALNO FEMINISTICKO OBRAZOVANJE

 

 

O INSTITUCIONALNOM OBRAZOVANJU

Tako pre neki dan dajem intervju nekoj devojci sa FPNa  I kazem kako, dok sam bila na nekom programu u BOSu, dolaze profesori.ke  I akadmci.ke  I polticari.ke I kako vrlo lako prepoznaju marginalizaciju LGBTTIQ…tj. da uglavnom G…jel…kad treba da pricaju o diskriminaciji na osnovu seksualne orjentacije onda se sete kako su gejevi kod nas ugrozeni I sete se Prajda, kad treba da pricaju o rasizmu …onda se pozivaju na primere iz SADa , na Afroamerikance ….a zjapi im pred nogama rupetina u kojoj u blatu I djubretu zive Romi.kinje danas u Srbiji, da ne pricamo o tome kako ispred njih sedi 15 romskih studenata.kinja kao spomenik….ne, oni se ne secaju, ne vide….

Ovih godina upoznajem stalno studentkinje .e romske nacionalnosti koji se upisuju na fakultete. Svake godine neko se zalio na tretman od strane fakulteta. Na to kako fakulteti zatezu sa izdavanjem indeksa kada se neko upisuje preko afirmativnih mera pozivajuci se na autonomiju koju fakulteti imaju u odnosu na Ministarstvo prosvete, kako govore ljudima da fakulteti nemaju nikakve veze sa Dekadom Roma, I kako njih to ne intresuje. “Ministarstvo kasni sa uplatama- kad pare budu legle, dobicete indeks”.

I tako studenti.kinje cekaju svake godine da se desi ovaj famozni transfer.

Gube poene zbog nemogucnosti da prate nastavu, I kada im dopuste da prate nastavu zbog nemanja indeksa uvek moraju da objasnjavaju profesorima.kama u cemu je stvar, prinudjeni su da se izjasnjavaju o svojoj nacionalnosti  I da se izlazu svaki put tome da ih neko od njih sikanira I tretira kao kopilad. Al nemojte misliti da preterujem kad ovo kazem. “Vi Romi samo nesto hocete…”…to je stav uz besne poglede -hoce kopilad nesto sto im ne pripada…tako se ljudi osecaju… kao da su ucinili nesto mnogo, mnogo lose ….

I  ove godine  se desilo da se ukida i ova mogucnost….

Zapravo su fakulteti, koliko sam shvatila, odlucili da ove godine ne prime nikoga dok im Ministarstvo ne uplati pare, dok Ministarstvo zahteva da ovi studenti.kinje budu upisani na budzet na svim fakultetima I ne zeli da da pare.A sada cujem I da fakulteti  tvrde da posto je proslo vec dva meseca nema svrhe upisivati ljude jer ne mogu da isprate nastavu dalje! Da napomenem da vazi pravilo 1 student.kinja na 1 profil!

Vec dva meseca svrseni srednjoskolci.ke cekaju ispred vrata fakulteta, njih 150.

 

Od 5000 romske dece 3000 ce upisati osnovnu skou

Od 3000 romske dece 1800 ce zavrsiti osnovnu skolu

Od 1800 romske dece 180 ce upisati  srednju skolu

Od 180 koji zavrse srednju skolu 18 njih upisuje fakultet

 

Statistika Ministarstva prosvete sa Medjunarodnog naucnog skupa odrzanog u SANU decembra 2010.

 

Ovo su katastrofalne cifre za celu Srbiju u kojoj ima barem 300.000 ljudi romske nacionalnosti.

Kad pogledate 150 mesta za celu Srbiju hm..i nije da nema mesta, ima, fakultetima nije problem kao kazu, nego je problem sto ljudi nece moci sad da isprate nastavu, mos misliti….po meni  ovaj cin je simbolicki I odraz jednog cini se opsteg stava I odnosa prema romskoj populaciji u drustvu, posebno od strane politicke I akademske elite.

U ovoj situaciji dobra volja fakulteta  je izostala. Kao  sto bi izostala svake godine da Ministarstvo nije uplacivalo pare….dobra volja…..Iako je Srbija u svom Ustavu definisala clanove koji se odnose na jednaku dostupnost obrazovanju , iako je potpisla Dekadu Roma I kojekakve dokumente I strategije…. pa se valjda to odnosi I na Ministarstvo prosvete pa  u nekom smislu I na drzavne univerzitete….ali ,naravno, ….koga zabole sta pise u zakonu….

Al posebno je simptomatican  rasizam akademskih elita.

Po pretpostavci to su najobrazovaniji slojevi ove zemlje. Ove sjebane zemlje. To su ljudi koji ucestvuju u pravljenju politika I usmeravaju drustvene tokove u ovom drustvu. Koliko njih ucestvuje u radu raznih tela u najrazlicitijim oblastima ne zna se, ne stizu da spreme I da se pojave na predavanjima od svih tih angazmana, jer im je plata mala….bar se tako tvrdi….a imaju kompetencije…pa su tako u raznim  agencijama, u svim radnim telima, rade na raznim fakultetima I na nekim velikim projektima….izmedju ostalog I na sprovodjenju raznih dokumenata I planova koji se ticu I Dekade Roma.…

Eto, bas je Filozofski fakultet, na kom je skolarina preko 100.000,00 dinara ucestvovao u sprovodljenju projekta u vezi sa funkcionalnim opismenjavanjem Roma…ali, Romkinja koja je upisivala pre koju godinu mi je rekla  kako su joj rekli u upravi da Filozofski fakultet nema veze sa Dekadom Roma….zanimljivo…isto tako Arhitektonski je jedne godine otvoreno odbio da primi osobu pozivajuci se na autonomiju…Dok na tom fakultetu radi Vladan Macura, koji dobija nagrade za projekte za izgradnju stanova za Rome…pomislim, pa dobro, odluke mozda ne donosi taj covek, ali svejedno, dok je goruci problem stanovanja Roma I razne arhitekte se bave ovim pitanjem I dobijaju nagrade , Arhitektonski fakultet odbija da obrazuje Rome u toj oblasti koja ih se zivotno tice!

Zanimljvio je kako se akadamski svet bavi pitanjima poput  ovog, krajnje…PROFESIONALNO…

 

 

NEFORMALNO OBRAZOVANJE

Ne odnosi se to samo na visokoskolske drzavne institucije….eto na tom BOSu(Beogradska otvorena skola) imate dodiplomske programe, ja sam ucestvovala na projektu koji se ticao obrazovanja Roma.kinja,a  za koji je BOS angazovan od strane Soros fondacije. Kad sam pitala direktorku da li su imali neke romske studente.kinje na dodiplomskom programu…kaze ne vode statistiku…ali veruje da ih nije bilo….

Jedne godine sam pokusala da prodjem te testove…test opste informisanosti, test engleskog, pa intervju… test engleskog, ajd I nekako, al  test opste informisanosti….koji prave profesori sa Filozofskog….hm….pa to nikako nisam mogla da prodjem…nekom moze da se cini da taj test nije tezak…ja sam prosla test opste informisanosti kad sam upisivala taj isti Filozofski…I prosla….ali ovaj test je bio nesto drugaciji…

U svakom slucaju, ako idete na predavanja iz psihologije koje drze ti isti ljudi koji prave testove mozete da naucite I teoriju po kojoj postoje kristalizovana I fluidna inteligencija. 

Fluidna inteligencija predstavlja prirodnu, biolosku opstu sposobnost, ona reprezentuje neurofizioloske, dispozicione faktore i nezavisna je od ucenja i iskustva, dok se kristalizovana inteligencija realizuje u skladu sa kulturom, ucenjem i spoljnjim uslovima.

I zato se testovi inteligencije moraju standardizovati za grupu na koju se primenjuju.

Test opste informisanosti meri kulturne uticaje.

Prosecna osoba za koju je standardizovan ovaj test u ovom slucaju nikako ne moze biti romska studentkinja.t.

Kad ovo primenite na svakodnevicu znaci da se romska deca salju u skole za decu sa mentalnim poremecajima, jer se smatra da nisu dostigla nivo intelektualnog razvoja koji se ocekuje u njihovim godinama….i to je vec u mnogim zemljama, pa u nekim slucajevima  I kod nas prihvaceno kao greska, pa imate I Strategiju za unapredjivanje prava Roma u kojoj se pominje ovaj problem,  (naravno do sad Ministarstvo prosvete nije preispitalo  rad ni jednog psihologa.skinje koji su kategorisali decu kao mentalno zaostalu) koja nastaje jer prosecno romsko dete nikako ne moze imati iskustva koja se ocekuju od prosecnog deteta koje nije romsko, ti testovi ne mere ono sto bi trebalo….pa sta onda mere?

Mere to koliko ste imali mogucnosti u ovom drustvu, mogucnosti koje su zapravo odredjene u velikoj meri  materijalnim statusom, obrazovanjem vasih roditelja I slicnim stvarima, a romska populacija spada medju najsirmasnije , najneobrazovanije u Srbiji.

I tako, dok sam ja procesuirala  da  se BOS I mnoge druge organizacije zapravo angazuju…a da nisu angazovane…trebalo mi je dosta emocija I prezivanja emocija da shvatim te politike projekatskog aktivizma…I to valjda moze da ima svoju svrhu, samo treba to procesuirati….

Sad problem je sto ljudi koji sasvim moguce ovo znaju, da romska populacija spada medju najsirmasnije , najneobrazovanije u Srbiji, ne vode racuna o dostupnosti njihovog programa toj populciji, ili  daju primere rasizma iz SADa I  cekaju da Ministarstvo uplati pare za 150 onih koji su nekim neverovatnim slucajem uspeli  da se izbatrgaju iz preduboke rupetine I govana u njoj….ili koriste argument da je sad kasno jer su izgubljena 2 meseca…koja su pri tom izgubljena jer su oni tako hteli….i sta sad da se radi…nije da oni nece, to su objektivne okolnosti….kasno je …

Hm…ako vec imaju to znanje ne bi li ovaj postupak bio cudan…

ili prosto dodjete do zakljucka da iz nekog cudnog razloga ovi ljudi zapravo I nemaju neki veci problem sa ovim…jer valjda je to tako…to je valjda uobicajeno I nekako normalno da Romi.kinje zive tako…. nikad nisu stali da razmisle sta oni tu mogu….al ispada da to nikako nije primer rasizma I kojekakve diskriminacije ….pa da , neki ce cak reci I da treba Romi bolje da zive, oni su dobronamerni..…ne mozete vi njih da optuzite za neki otvoreni rasizam…zapravo…ali kad govore oni daju primere rasizma iz SADa….ili prakticno dovode do toga da se ljudima ukida mogucnost da se obrazuju.

 

NEFORMALNO POLITICKO OBRAZOVANJE

 isto tako dajuci intervju toj studentkinji sa  FPNa…kazem kako sam ucestvovala na necemu sto se zvalo Univerzitet socijaldemokratije….sve politcka omladina I studentkinje.i sa FPNa. Mladi , ambiciozni, obrazovani, zaintresovani za polticke procese, za „evropske vrednosti“, za SOCIJAL demokratiju.

I kazem ja njoj kako su mi se tamo smejali zato sto sam sve profesore.ke koji su tu dolazili da nesto kazu pokusavala da usmerim na razmisljanje o problemima koje imaju Romkinje.i u ovom drustvu…prevrtale.i  su ocima,uhtali I dahtali…njih zanimaju neke mnogo „ozbiljnije” teme …da,zapravo, na kraju sam saznala da su mi se u mom odsustvu smejali zato sto sam Romkinja! Dok I sami organizatori nisu daleko od ovih ljudi..…

Al devojka koja je pisala tekst je to izostavila, izostavila je da pomene da je to Univerzitet socijaldemokratije u Beogradu, finansirana od strane Fridrih Ebert fondacije. …nisam razmisljala o tome posebno, el evo sad I ja sam se zapitala zasto ona to nije pomenula,  u cemu bi bio problem? Ostavila je u tekstu moje reci o Djilasu, to nije bio problem…mislim….ok. ona sigurno ima neki razlog zasto je to uradila,  al ne mogu  da prestanem da se pitam zasto je to tesko, da li bi to imalo neke posledice po nju u tom akademskom krugu?I kako? Ona ne bi imala mnogo toga da tvrdi, samo da prenese ono sto sam ja rekla…

Ne znam stvarno sta znaci ta diploma I taj akademski status.

 

 

NEFORMALNO FEMINISTICKO OBRAZOVANJE

Evo sad ova situacija sa nesrecnom  BEFEM tribinom….sta znaci taj akademski status.

Znaci da imate vise moci u drustvu, ok.I treba ljudi da se obrazuju, samo na koji nacin vi, akademski gradjani.ke sprovodite te vase akademske price?

Na koga se one odnose?

Kako akademci.ke uopste razumeju svet u kome zive kroz ta znanja koja imaju?

Vise mi ne pada na pamet da kazem MI, posto mi je dosta da budemo MI, kad se na svako malo ispostavi da ja mislim MI treba da se trudimo, a akademski gradjani.ke misle kako se oni vec dovoljno trude, vise ih zanima da im ja dokazem da se ja trudim I misle kako se to ne odnosi na njih, …nego ne znam na koga….

i dosta mi je da pricam kako SVI MI moramo da se potrudimo, I da dajem primer kako JA doprinosim, I kako Romi moraju sami da doprinose….po meni niko nema  nikakva prava da pita sta JA ili sta ROMI ili sta bilo ko ko je marginalizovan, a u ciju dobrobit neko hoce da radi, I cije ime hoce  da pominje uz svoje kao neki dokaz sopstvene solidarnosti, radi da promeni svoj los polozaj, jer se  pokusava da se predstavi kao solidaran.a , pa je ta osoba nekako u sitauaciji da nesto dokazuje u vezi sa sobom na kraju.

U tom slucaju mislim da bi bilo u redu da se svako ko tvrdi solidarnost  upita kako to znanje koje ima zapravo radi u ovom slucaju, a da sad ne ponavlja primere koje su  nauceni iz knjiga, da ne ponavlja pricu o Afroamerikancima.kama I da ne ucitava neke neobicne stvari u ovo prosto pitanje, I da ne ponavlja naucene kritike ovog pitanja .

Ovo je sasvim akademsko, visokozahtevno teorijsko, filozofsko pitanje. Ovo nije pitanje odricanja vrednosti teorije,teorije su izuetno vazne, samo osoba koja ne razume teoriju o kojoj govori moze da pomisli da je ovo poziv za odricanje mesta teoriji I jos da pravi od sebe zrtvu jer se ovo pitanje postavlja! Ovo je poziv da se pokaze vrhunski nivo znanja, pokazati kako rade teorije.

Kako sa takve pozicije neko doprinosi problemu I resenju problema ljudi za koje su, posto su vec stecena ta znanja I te pozicije u drustvu I naziv akademski obrazovana osoba, ili jos bolje aktivistia.kinja, koji brinu za neke grupe,izmedju ostalog I za Rome.kinje , na kraju odgovorni?

Jer ako neko  ne ume da nadje primere za ono o cemu govori, sem onih koji su vec navedeni, ili ako ne ume sam.a nove primere da analizira  I upotrebi te teorije, osoba je zapravo nabubala nesto, ne?…u tom slucaju ne znam da li to moze da se zove znanjem, I ako moze, to znanje je beskorisno…a vlastito imenovanje kao nekog ko poznaje odredjeni pojam o kom govori prosto ne stoji. Osoba  ne doprinosi…osoba  u tom slucaju sprovodeci politike iz tog ne- znanja, sa pozicija znanja, stvarno unosi niz poteskoca onima na koje se politike odnose, i svima koji hoce da se bave tim temama…

Ali na kraju I to nije nista strasno ako postoji spremnost da se o tome misli..

Zasto bi to bilo nesto vrlo cudno I neprijatno da se jos jednom preispita pozicija za koju se tvdi da se stalno preispituje?

Meni je ovo krajnje instrumentalno vazno, da li ja mogu da racunam sa nekim ili ne mogu. I molim vas nemojte mi slati mejlove razumevanja ili nerazumevanja na licni mejl posto to slabo pomaze u kontekstu javne sfere I  moje izlozenosti u ovoj sferi I doprinosa temi o kojoj pozivam da se govori, ukoliko se misli da se doprinese.

Cilj je ovde da se jedan prinicip samopreispitivanja uvede I u neki akademski feministicki diskurs koji se, meni se cini, dozivljava nekako neobicno, svi bi nesto o tome rekli.e al, niko nista… iako se verujem misli da ovaj princip samopreispitivanja vec postoji u feministickom diskursu, vidim da je uglavnom cutanje strategija koja se dobro sprovodi, ima I nesto emocionalnih ucena, ja bih rekla,ali ima I kritika u slicnom pravcu u kom ide ova moja,  koje me iskreno raduju,  ali  u kojoj se vlastita pozicija dobrano stiti I zapravo se time stice utisak kritike, al bez adrese, pa ljudima nije dovoljno jasno,cak  ni onima na koje kritika treba da se odnosi …sto je opet problem… ako hoce da se doprinese…

PITANJA

Ako hocete da mislite lepo o sebi, da ste vrlo obrazovani, da ste pametni ,da nesto razumete, da vladate nekim pojmovima, da ste vrlo humani, da ste dobri, da ste posteni, da zasluzujete da vas postuju, da imate integritet, posebno da ste aktivisti.kinje, sta vi radite, osim sto mislite da imate neko znanje I sebi recimo pridajete  sve ove epitete. Kako su upotrebljive te teorije, ti pojmovi femizam, solidarnost I sl.?

Svaki put kad nesto radite sa mislju da je to zarad dobra nekog drugog, koliko vi tacno dobijate? Da li I koliko I sta treba da dobijete da biste uopste nesto uradili zarad dobra te druge osobe? A koliko vas kosta ta humanost, briga, solidarnost, integritet

Evo, drzava kaze da nju to isuvise kosta, tih 150 ljudi od 300.000. koji izmileli iz blata cekaju da se ispostuju njihova prava za koja ova drzava tvrdi da hoce da postuje kako bi mogla sebe da nazove demokratskom.ne kazem da su Romi.kinje jedini pod ovim tretmanom, ali ako hocete da se bavite solidarnoscu sa Romima.kinjam, evo….

I jos u tom feminizmu – gde su tu Romkinje? A sto one ne govore?Kakav je polozaj Romkinja u BELOM feminizmu?Jer mislim da je vazno da se ovo naglasi-ovo JESTE nekakav BELI feminizam. BELE ZENE su na pozicijama donosenja odluka u odnosu na vecinu Romkinja u feminizmu I one su u velikoj meri time na neki nacin ucenjene, tom podrskom koju imaju od tih zena, jer su uvek u situaciji da mogu da je izgube…a nemaju mnogo drugih izvora podrske… I tesko im je da govore.

Ako biste mogle I to da razumete, I da nivelisati tu razliku sa argumentom da je svaka zrtva ,zrtva, jeste jedan opasan mehanizam suvise dobro poznat upravo u tom rasizmu za koji bele feministkinje  vrlo cesto zaduzuju Romkinje. Ne znam zasto imam utisak da ovo treba da naglasavam, ali biti bela zena i biti Romkinja nije isto, biti bela zena sa invaliditetom i biti Romkinja sa invaliditetom nije isto, biti bela lezbejka i biti Romkinja lezbejka nije isto. da, sve one mogu da budu zrtve, samo tu ocigledno postoji jedan nivo koji se ovde argumentom zrtva je zrtva zaobilazi. 

I pitam se da li Romkinje smeju da budu nesto drugo sem onog sto BELE FEMINISTKINJE misle da one jesu u tom feminizmu- pod 1.aktivistkinje , pri cemu se kako sam vrlo lepo naucila od tih zena misli da to ne ukljucuje bavjenje teorijom,vec terenski rad I 2. one koje su dezurne za temu rasizma.

I sta bele feministkinje rade na tome da otvore taj prostor za Romkinje I sta rade kada one  progovore o tome, kad se one zapitaju o svom polozaju unutar feminizma?

i molim vas nemojte ovde da kritikujete politiku identiteta , jer o romskom feminizmu nisam pocela da razmisljam dok se nisam susrela da feminizmom belih zena.

I naravno, pitam se ima li tu mesta za ZAJEDNICKI feminizam?

E sad…pa da , ima, samo ovo za mene znaci da mora da postoji  preispitivanje razlike kroz ova pitanja gore….

 Sva ova pitanja cu se zapitati…pa cu I vas posmatrati I pitati…a zasto da se to I ne usvoji kao prinicip, da je ok, da se to pita…da se ne podrazumeva, ajde da se operacionalizuje taj pojam razlike,sta to znaci u nasem odnosu …

o to boli, o kako to boli…da, ne mozemo prosto da zivimo u miru sa svim tim razlika, stvarno ne, jer te razlike mnogo bole I nema te pozicije mira, to je slika nekih autora, I to cini mi se vrlo neobicno protumacenih, da tako nesto moze realno da postoji, ona za mene ne postoji, jer ja suvise realno osecam tu razliku.

 I stvarno osecam posebnu vrstu  manipulacije kada me neko poziva da zivimo u miru sa nasim razlikama, zapravo, jer taj mir u razlikama vrlo cesto ostavlja Romkinje u podredjenom polozaju I ovaj poziv pod izgovorom “razlicitih feminizama”dozivljavam kao opravadnje da se izbegne suocavanje sa ovim bolnim mestima I vlastitom odgovornoscu.

I jos jednom ne moze se misliti da BELE FEMINISTKINJE ne doprinose toj razlici, JER SU ZABOGA FEMINISTKINJE, ili barem hoce tako da se zovu u vlastitom tumacenju feminizma.

I zovite se kako hocete, ali ako cete da tvrdite da je za vas vazna solidarnost sa Romkinjama , to da li ste solidarne samnom kao zenom ili Romkinjom, dozvolite, to cu vam ja reci po tome kako osecam to sto radite i zaista tu ne mogu nista ako se nase percepcije o solidarnosti ne slazu sem da kazem zasto se osecam tako…

Ja necu da tvrdim da mi je vazna solidarnost sa belim zenama,i ne bih volela da se to pretpostavlja, mnogo sam se umorila od te price. Dok se ja solidarisem sa belim zenama, cini se da je sve u redu, a onda mi se cesto ucini da mi ne razumemo tu solidarnost isto…

Pa tako da kad utvrdimo na kojim smo pozicijama i sta je svakoj potrebno i da li to zaista mozemo da pruzimo jedna drugoj, sta konkretno znaci ta solidarnost za svaku, onda mozemo valjda da kazemo da hocemo ili necemo da budemo solidarne.To je onda po meni stvarno promisljanje tog pojma solidarnsti i ta rec dobija tezinu.

I jos jedna star, svakako  da ja ne mislim da Romkinje nemaju  sta da nauce od belih feministkinja!Prakticno sve sto sam naucila, naucila sam od belih feministkinja.

….U svakom slucaju, ne mora niko nista da govori povodom ovoga, ni da ima posebnu reakciju ,na to sam vec naucila, vrlo se retko reaguje, reaguju pojedine organizacije koje su zaduzene za manjine, reaguju pojedinci.ke….u vecini slucajeva moj utisak je da i ako se reaguje, to se pretovori u jezicke rasprave o tome da li je bolje reci Ciganin ili Rom dok horda besnih seljana preti lincem….

ceka se nesto…valjda inicijativa RNVO…ceka se da se vidi koliko Romi sami rade da poboljsaju svoju poziciju sa svojih bednih pozicija nemoci……jer to su pozicije sa kojih se ocekuje da stanu ispred Miskovica , Djilasa I ovog drustva …valjda se pokusava ispratiti ideja da svaka treba da govori u svoje ime…sto je u redu, samo ne znam sta se radi kad neka ne moze da govori?Kako se pravi prostor za govor?Kako bele feministkinje prave prostor Romkinjama u ovom drustvu ili u ovom feminizmu KONKRETNO?

 Eto primera ukidanja afirmativnih mera sada,mozda ne bi bilo lose da se razmisli kako bele feministkinje pojedinacno , ako ne vec kao grupa , mogu da uticu  na bar neke od fakulteta,  na kojima imaju uticaja da se afirmativne mere uvedu  u sistem. Postoji mala knjiga od 50 str.. vrlo informativna -”Afirmativne akcije za Rome u oblasti obrazovanja”, Centar za primenjene evropske studije, 2010,Bg, urednik Srdjan Djurovic. ako nekom treba neka javi.

Isto tako ne znam gde je prica o Romkinjama u visokoteorijskoj, filozofskoj feministickoj prici…Ako neko tvrdi solidarnost sa Romkinjama sa te pozicije, eto prilike da se razmisli na koji nacin I gde se u toj prici pokrecu i problemi Romkinja i da li je to dovoljno da vas Romkinje sa tih pozicija mogu smatrati za vaznu referencu…

Smatram da meni bele feministkinje  trebaju sa znanjem koje imaju I umeju da ga UPOTREBE u korist Romkinja.

 A pre svega mi trebaju sa svescu da Romkinje vrlo cesto u ovom drustvu imaju manje moci od njih I da,na kraju krajeva, vrlo cesto doprinose tome, ali sa svescu da o tome zele da misle I da cine da to ne bude tako.

I na kraju da se ne misli da nisam svesna da je podrska koju Romkinje, razne Romkinje imaju u feminizmu belih zena, raznih belih zena, dragocena Ili da te podrske nema, ja sam je bolno svesna, iako ja tu podrsku ne osecam kao posebno obimnu , to je verovatno jedina podrska koju u ovom drustvu imamo, I tako hvala svim zenama koje su me ovo gore o odnosima moci naucile, koje ovo znanje vrlo dobro znaju , na svim akcijama I podrsci koju su neke od vas  dale nekim od nas….

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4. NEFORMALNO FEMINISTICKO OBRAZOVANJE

Filed under: O akademskoj solidarnosti — Jelena Savic @ 11:30 pm

Evo sad ova situacija sa nesrecnom  BEFEM tribinom….sta znaci taj akademski status.

Znaci da imate vise moci u drustvu, ok.I treba ljudi da se obrazuju, samo na koji nacin vi, akademski gradjani.ke sprovodite te vase akademske price?

Na koga se one odnose?

Kako akademci.ke uopste razumeju svet u kome zive kroz ta znanja koja imaju?

Vise mi ne pada na pamet da kazem MI, posto mi je dosta da budemo MI, kad se na svako malo ispostavi da ja mislim MI treba da se trudimo, a akadmski gradjani.ke misle kako se oni vec dovoljno trude, vise ih zanima da im ja dokazem da se ja trudim I misle kako se to ne odnosi na njih, …nego ne znam na koga….

i dosta mi je da pricam kako SVI MI moramo da se potrudimo, I da dajem primer kako JA doprinosim, I kako Romi moraju sami da doprinose….po meni niko nema  nikakva prava da pita sta JA ili sta ROMI ili sta bilo ko ko je marginalizovan, a u ciju dobrobit neko hoce da radi, I cije ime hoce  da pominje uz svoje kao neki dokaz sopstvene solidarnosti, radi da promeni svoj los polozaj, jer se  pokusava da se predstavi kao solidaran.a , pa je ta osoba nekako u sitauaciji da nesto dokazuje u vezi sa sobom na kraju.

U tom slucaju mislim da bi bilo u redu da se svako ko tvrdi solidarnost  upita kako to znanje koje ima zapravo radi u ovom slucaju, a da sad ne ponavlja primere koje su  nauceni iz knjiga, da ne ponavlja pricu o Afroamerikancima.kama I da ne ucitava neke neobicne stvari u ovo prosto pitanje, I da ne ponavlja naucene kritike ovog pitanja .

Ovo je sasvim akademsko, visokozahtevno teorijsko, filozofsko pitanje. Ovo nije pitanje odricanja vrednosti teorije,teorije su izuetno vazne, samo osoba koja ne razume teoriju o kojoj govori moze da pomisli da je ovo poziv za odricanje mesta teoriji I jos da pravi od sebe zrtvu jer se ovo pitanje postavlja! Ovo je poziv da se pokaze vrhunski nivo znanja, pokazati kako rade teorije.

Kako sa takve pozicije neko doprinosi problemu I resenju problema ljudi za koje su, posto ste vec stecena ta znanja I te pozicije u drustvu I naziv akademski obrazovana osoba, ili jos bolje aktivistia.kinja koji brinu za neke grupe,izmedju ostalog I za Rome.kinje , na kraju odgovorni?

Jer ako neko  ne ume da nadje primere za ono o cemu govori, sem onih koji su vec navedeni, ili ako ne ume sam.a nove primere da analizira  I upotrebi te teorije, osoba je zapravo nabubala nesto, ne?…u tom slucaju ne znam da li to moze da se zove znanjem, I ako moze, to znanje je beskorisno…a vlastito imenovanje kao nekog ko poznaje odredjeni pojam o kom govori prosto ne stoji. Osoba  ne doprinosi…osoba  u tom slucaju sprovodeci politike iz tog ne- znanja, sa pozicija znanja, stvarno unosi niz poteskoca onima na koje se politike odnose, i svima koji hoce da se bave tim temama…

Ali na kraju I to nije nista strasno ako postoji spremnost da se o tome misli..

Zasto bi to bilo nesto vrlo cudno I neprijatno da se jos jednom preispita pozicija za koju se tvdi da se stalno preispituje?

Meni je ovo krajnje instrumentalno vazno, da li ja mogu da racunam sa nekim ili ne mogu. I molim vas nemojte mi slati mejlove razumevanja ili nerazumevanja na licni mejl posto to slabo pomaze u kontekstu javne sfere I  moje izlozenosti u ovoj sferi I doprinosa temi o kojoj pozivam da se govori, ukoliko se misli da se doprinese.

Cilj je ovde da se jedan prinicip samopreispitivanja uvede I u neki akademski feministicki diskurs koji se, meni se cini, dozivljava nekako neobicno, svi bi nesto o tome rekli.e al, niko nista… iako se verujem misli da ovaj princip samopreispitivanja vec postoji u feministickom diskursu, vidim da je uglavnom cutanje strategija koja se dobro sprovodi, ima I nesto emocionalnih ucena, ja bih rekla,ali ima I kritika u slicnom pravcu u kom ide ova moja,  koje me iskreno raduju,  ali  u kojoj se vlastita pozicija dobrano stiti I zapravo se time stice utisak kritike, al bez adrese, pa ljudima nije dovoljno jasno,cak  ni onima na koje kritika treba da se odnosi …sto je opet problem… ako hoce da se doprinese…

PITANJA

Ako hocete da mislite lepo o sebi, da ste vrlo obrazovani, da ste pametni ,da nesto razumete, da vladate nekim pojmovima, da ste vrlo humani, da ste dobri, da ste posteni, da zasluzujete da vas postuju, da imate integritet, posebno da ste aktivisti.kinje, sta vi radite, osim sto mislite da imate neko znanje I sebi recimo pridajete  sve ove epitete. Kako su upotrebljive te teorije, ti pojmovi femizam, solidarnost I sl.?

Svaki put kad nesto radite sa mislju da je to zarad dobra nekog drugog, koliko vi tacno dobijate? Da li I koliko I sta treba da dobijete da biste uopste nesto uradili zarad dobra te druge osobe? A koliko vas kosta ta humanost, briga, solidarnost, integritet

Evo, drzava kaze da nju to isuvise kosta, tih 150 ljudi od 300.000. koji izmileli iz blata cekaju da se ispostuju njihova prava za koja ova drzava tvrdi da hoce da postuje kako bi mogla sebe da nazove demokratskom.ne kazem da su Romi.kinje jedini pod ovim tretmanom, ali ako hocete da se bavite solidarnoscu sa Romima.kinjam, evo….

I jos u tom feminizmu – gde su tu Romkinje? A sto one ne govore?Kakav je polozaj Romkinja u BELOM feminizmu?Jer mislim da je vazno da se ovo naglasi-ovo JESTE nekakav BELI feminizam. BELE ZENE su na pozicijama donosenja odluka u odnosu na vecinu Romkinja u feminizmu I one su u velikoj meri time na neki nacin ucenjene, tom podrskom koju imaju od tih zena, jer su uvek u situaciji da mogu da je izgube…a nemaju mnogo drugih izvora podrske… I tesko im je da govore.

Ako biste mogle I to da razumete, I da nivelisati tu razliku sa argumentom da je svaka zrtva ,zrtva, jeste jedan opasan mehanizam suvise dobro poznat upravo u tom rasizmu za koji bele feministkinje  vrlo cesto zaduzuju Romkinje. Ne znam zasto imam utisak da ovo treba da naglasavam, ali biti bela zena i biti Romkinja nije isto, biti bela zena sa invaliditetom i biti Romkinja sa invaliditetom nije isto, biti bela lezbejka i biti Romkinja lezbejka nije isto. da, sve one mogu da budu zrtve, samo tu ocigledno postoji jedan nivo koji se ovde argumentom zrtva je zrtva zaobilazi. 

I pitam se da li Romkinje smeju da budu nesto drugo sem onog sto BELE FEMINISTKINJE misle da one jesu u tom feminizmu- pod 1.aktivistkinje , pri cemu se kako sam vrlo lepo naucila od tih zena misli da to ne ukljucuje bavjenje teorijom,vec terenski rad I 2. one koje su dezurne za temu rasizma.

I sta bele feministkinje rade na tome da otvore taj prostor za Romkinje I sta rade kada one  progovore o tome, kad se one zapitaju o svom polozaju unutar feminizma?

i molim vas nemojte ovde da kritikujete politiku identiteta , jer o romskom feminizmu nisam pocela da razmisljam dok se nisam susrela da feminizmom belih zena.

I naravno, pitam se ima li tu mesta za ZAJEDNICKI feminizam?

E sad…pa da , ima, samo ovo za mene znaci da mora da postoji  preispitivanje razlike kroz ova pitanja gore….

 Sva ova pitanja cu se zapitati…pa cu I vas posmatrati I pitati…a zasto da se to I ne usvoji kao prinicip, da je ok, da se to pita…da se ne podrazumeva, ajde da se operacionalizuje taj pojam razlike,sta to znaci u nasem odnosu …

o to boli, o kako to boli…da, ne mozemo prosto da zivimo u miru sa svim tim razlika, stvarno ne, jer te razlike mnogo bole I nema te pozicije mira, to je slika nekih autora, I to cini mi se vrlo neobicno protumacenih, da tako nesto moze realno da postoji, ona za mene ne postoji, jer ja suvise realno osecam tu razliku.

 I stvarno osecam posebnu vrstu  manipulacije kada me neko poziva da zivimo u miru sa nasim razlikama, zapravo, jer taj mir u razlikama vrlo cesto ostavlja Romkinje u podredjenom polozaju I ovaj poziv pod izgovorom “razlicitih feminizama”dozivljavam kao opravadnje da se izbegne suocavanje sa ovim bolnim mestima I vlastitom odgovornoscu.

I jos jednom ne moze se misliti da BELE FEMINISTKINJE ne doprinose toj razlici, JER SU ZABOGA FEMINISTKINJE, ili barem hoce tako da se zovu u vlastitom tumacenju feminizma.

I zovite se kako hocete, ali ako cete da tvrdite da je za vas vazna solidarnost sa Romkinjama , to da li ste solidarne samnom kao zenom ili Romkinjom, dozvolite, to cu vam ja reci po tome kako osecam to sto radite i zaista tu ne mogu nista ako se nase percepcije o solidarnosti ne slazu sem da kazem zasto se osecam tako…

Ja necu da tvrdim da mi je vazna solidarnost sa belim zenama,i ne bih volela da se to pretpostavlja, mnogo sam se umorila od te price. Dok se ja solidarisem sa belim zenama, cini se da je sve u redu, a onda mi se cesto ucini da mi ne razumemo tu solidarnost isto…

Pa tako da kad utvrdimo na kojim smo pozicijama i sta je svakoj potrebno i da li to zaista mozemo da pruzimo jedna drugoj, sta konkretno znaci ta solidarnost za svaku, onda mozemo valjda da kazemo da hocemo ili necemo da budemo solidarne.To je onda po meni stvarno promisljanje tog pojma solidarnsti i ta rec dobija tezinu.

I jos jedna star, svakako  da ja ne mislim da Romkinje nemaju  sta da nauce od belih feministkinja!Prakticno sve sto sam naucila, naucila sam od belih feministkinja.

….U svakom slucaju, ne mora niko nista da govori povodom ovoga, ni da ima posebnu reakciju ,na to sam vec naucila, vrlo se retko reaguje, reaguju pojedine organizacije koje su zaduzene za manjine, reaguju pojedinci.ke….u vecini slucajeva moj utisak je da i ako se reaguje, to se pretovori u jezicke rasprave o tome da li je bolje reci Ciganin ili Rom dok horda besnih seljana preti lincem….

ceka se nesto…valjda inicijativa RNVO…ceka se da se vidi koliko Romi sami rade da poboljsaju svoju poziciju sa svojih bednih pozicija nemoci……jer to su pozicije sa kojih se ocekuje da stanu ispred Miskovica , Djilasa I ovog drustva …valjda se pokusava ispratiti ideja da svaka treba da govori u svoje ime…sto je u redu, samo ne znam sta se radi kad neka ne moze da govori?Kako se pravi prostor za govor?Kako bele feministkinje prave prostor Romkinjama u ovom drustvu ili u ovom feminizmu KONKRETNO?

 Eto primera ukidanja afirmativnih mera sada,mozda ne bi bilo lose da se razmisli kako bele feministkinje pojedinacno , ako ne vec kao grupa , mogu da uticu  na bar neke od fakulteta,  na kojima imaju uticaja da se afirmativne mere uvedu  u sistem. Postoji mala knjiga od 50 str.. vrlo informativna -”Afirmativne akcije za Rome u oblasti obrazovanja”, Centar za primenjene evropske studije, 2010,Bg, urednik Srdjan Djurovic. ako nekom treba neka javi.

Isto tako ne znam gde je prica o Romkinjama u visokoteorijskoj, filozofskoj feministickoj prici…Ako neko tvrdi solidarnost sa Romkinjama sa te pozicije, eto prilike da se razmisli na koji nacin I gde se u toj prici pokrecu i problemi Romkinja i da li je to dovoljno da vas Romkinje sa tih pozicija mogu smatrati za vaznu referencu…

Smatram da meni bele feministkinje  trebaju sa znanjem koje imaju I umeju da ga UPOTREBE u korist Romkinja.

 A pre svega mi trebaju sa svescu da Romkinje vrlo cesto u ovom drustvu imaju manje moci od njih I da,na kraju krajeva, vrlo cesto doprinose tome, ali sa svescu da o tome zele da misle I da cine da to ne bude tako.

I na kraju da se ne misli da nisam svesna da je podrska koju Romkinje, razne Romkinje imaju u feminizmu belih zena, raznih belih zena, dragocena Ili da te podrske nema, ja sam je bolno svesna, iako ja tu podrsku ne osecam kao posebno obimnu , to je verovatno jedina podrska koju u ovom drustvu imamo, I tako hvala svim zenama koje su me ovo gore o odnosima moci naucile, koje ovo znanje vrlo dobro znaju , na svim akcijama I podrsci koju su neke od vas  dale nekim od nas….

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3. NEFORMALNO POLITICKO OBRAZOVANJE

Filed under: O akademskoj solidarnosti — Jelena Savic @ 11:29 pm

 Isto tako pre nekog vremena intervjuisala me studentkinja FPNa…kazem ja kako sam ucestvovala sam na necemu sto se zvalo Univerzitet socijaldemokratije….sve politcka omladina I studentkinje.i sa FPNa. Mladi , ambiciozni, obrazovani, zaintresovani za polticke procese, za „evropske vrednosti“, za SOCIJAL demokratiju.

I kazem ja njoj kako su mi se tamo smejali zato sto sam sve profesore.ke koji su tu dolazili da nesto kazu pokusavala da usmerim na razmisljanje o problemima koje imaju Romkinje.i u ovom drustvu…prevrtale.i  su ocima,uhtali I dahtali…njih zanimaju neke mnogo „ozbiljnije” teme …da,zapravo, na kraju sam saznala da su mi se u mom odsustvu smejali zato sto sam Romkinja! Dok I sami organizatori nisu daleko od ovih ljudi..…

Al devojka koja je pisala tekst je to izostavila, izostavila je da pomene da je to Univerzitet socijaldemokratije u Beogradu, finansirana od strane Fridrih Ebert fondacije. …nisam razmisljala o tome posebno, el evo sad I ja sam se zapitala zasto ona to nije pomenula,  u cemu bi bio problem? Ostavila je u tekstu moje reci o Djilasu, to nije bio problem…mislim….ok. ona sigurno ima neki razlog zasto je to uradila,  al ne mogu  da prestanem da se pitam zasto je to tesko, da li bi to imalo neke posledice po nju u tom akademskom krugu?I kako? Ona ne bi imala mnogo toga da tvrdi, samo da prenese ono sto sam ja rekla…

Ne znam stvarno sta znaci ta diploma I taj akademski status.

 

 

2. NEFORMALNO OBRAZOVANJE

Filed under: O akademskoj solidarnosti — Jelena Savic @ 11:28 pm

Ne odnosi se to samo na visokoskolske drzavne institucije….eto na tom BOSu imate dodiplomske programe, ja sam ucestvovala na projektu koji se ticao obrazovanja Roma.kinja,a  za koji je BOS angazovan od strane fondacije. Kad sam pitala direktorku da li su imali neke romske studente.kinje na dodiplomskom programu…kaze ne vode statistiku…ali veruje da ih nije bilo….

Jedne godine sam pokusala da prodjem te testove…test opste informisanosti, test engleskog, pa intervju… test engleskog, ajd I nekako, al  test opste informisanosti….koji prave profesori sa Filozofskog….hm….pa to nikako nisam mogla da prodjem…nekom moze da se cini da taj test nije tezak…ja sam prosla test opste informisanosti kad sam upisivala taj isti Filozofski…I prosla….ali ovaj test je bio nesto drugaciji…

U svakom slucaju, ako idete na predavanja iz psihologije koje drze ti isti ljudi koji prave testove mozete da naucite I teoriju po kojoj postoje kristalizovana I fluidna inteligencija, 

Fluidna inteligencija predstavlja prirodnu, biolosku opstu sposobnost, ona reprezentuje neurofizioloske, dispozicione faktore i nezavisna je od ucenja i iskustva, dok se kristalizovana inteligencija realizuje u skladu sa kulturom, ucenjem i spoljnjim uslovima.

I zato se testovi inteligencije moraju standardizovati za grupu na koju se primenjuju.

Test opste informisanosti meri kulturne uticaje.

Prosecna osoba za koju je standardizovan ovaj test u ovom slucaju nikako ne moze biti romska studentkinja.t.

Kad ovo primenite na svakodnevicu znaci da se romska deca salju u skole za decu sa mentalnim poremecajima, jer se smatra da nisu dostigla nivo intelektualnog razvoja koji se ocekuje u njihovim godinama….i to je vec u mnogim zemljama, pa u nekim slucajevima  I kod nas prihvaceno kao greska, pa imate I Strategiju za unapredjivanje prava Roma u kojoj se pominje ovaj problem,  (naravno do sad Ministarstvo prosvete nije preispitalo  rad ni jednog psihologa.skinje koji su kategorisali decu kao mentalno zaostalu) koja nastaje jer prosecno romsko dete nikako ne moze imati iskustva koja se ocekuju od prosecnog deteta koje nije romsko, ti testovi ne mere ono sto bi trebalo….pa sta onda mere?

Mere to koliko ste imali mogucnosti u ovom drustvu, mogucnosti koje su zapravo odredjene u velikoj meri  materijalnim statusom, obrazovanjem vasih roditelja I slicnim stvarima, a romska populacija spada medju najsirmasnije , najneobrazovanije u Srbiji.

I tako, dok sam ja procesuirala  da  se BOS I mnoge druge organizacije zapravo angazuju…a da nisu angazovane…trebalo mi je dosta emocija I prezivanja emocija da shvatim te politike projekatskog aktivizma…I to valjda moze da ima svoju svrhu, samo treba to procesuirati….

Sad problem je sto ljudi koji sasvim moguce ovo znaju, da romska populacija spada medju najsirmasnije , najneobrazovanije u Srbiji, ne vode racuna o dostupnosti njihovog programa toj populciji, ili  daju primere rasizma iz SADa I  cekaju da Ministarstvo uplati pare za 150 onih koji su nekim neverovatnim slucajem uspeli  da se izbatrgaju iz preduboke rupetine I govana u njoj….ili koriste argument da je sad kasno jer su izgubljena 2 meseca…koja su pri tom izgubljena jer su oni tako hteli….i sta sad da se radi…nije da oni nece, to su objektivne okolnosti….kasno je …

Hm…ako vec imaju to znanje ne bi li ovaj postupak bio cudan…

ili prosto dodjete do zakljucka da iz nekog cudnog razloga ovi ljudi zapravo I nemaju neki veci problem sa ovim…jer valjda je to tako…to je valjda uobicajeno I nekako normalno da Romi.kinje zive tako…. nikad nisu stali da razmisle sta oni tu mogu….al ispada da to nikako nije primer rasizma I kojekakve diskriminacije ….pa da , neki ce cak reci I da treba Romi bolje da zive, oni su dobronamerni..…ne mozete vi njih da optuzite za neki otvoreni rasizam…zapravo…ali kad govore oni daju primere rasizma iz SADa….ili prakticno dovode do toga da se ljudima ukida mogucnost da se obrazuju.

 

 

1. O INSTITUCIONALNOM OBRAZOVANJU

Filed under: O akademskoj solidarnosti — Jelena Savic @ 11:27 pm

Tako pre neki dan dajem intervju nekoj devojci sa FPNa  I kazem kako dok sam bila na nekom programu u BOSu dolaze profesori.ke  I akadmci.ke  I polticari.ke I kako vrlo lako prepoznaju marginalizaciju LGBTTIQ…tj. da uglavnom G…jel…kad treba da pricaju o diskriminaciji na osnovu seksualne orjentacije onda se sete kako su gejevi kod nas ugrozeni I sete se Prajda, kad treba da pricaju o rasizmu …onda se pozivaju na primere iz SADa , na Afroamerikance ….a zjapi im pred nogama rupetina u kojoj u blatu I djubretu zive Romi.kinje danas u Srbiji, da ne pricamo o tome kako ispred njih sedi 15 romskih studenata.kinja kao spomenik….ne oni se ne secaju, ne vide….

Ovih godina upoznajem stalno studentkinje .e romske nacionalnosti koji se upisuju na fakultete. Svake godine neko se zalio na tretman od strane fakulteta. Na to kako fakulteti zatezu sa izdavanjem indeksa kada se neko upisuje preko afirmativnih mera pozivajuci se na autonomiju koju fakulteti imaju u odnosu na Ministarstvo prosvete, kako govore ljudima da fakulteti nemaju nikakve veze sa Dekadom Roma, I kako njih to ne intresuje. “Ministarstvo kasni sa uplatama- kad pare budu legle, dobicete indeks”.

I tako studenti.kinje cekaju svake godine da se desi ovaj famozni transfer.

Gube poene zbog nemogucnosti da prate nastavu, I kada im dopuste da prate nastavu zbog nemanja indeksa uvek moraju da objasnjavaju profesorima.kama u cemu je stvar, prinudjeni su da se izjasnjavaju o svojoj nacionalnosti  I da se izlazu svaki put tome da ih neko od njih sikanira I tretira kao kopilad. Al nemojte misliti da preterujem kad ovo kazem. “Vi Romi samo nesto hocete…”…to je stav uz besne poglede -hoce kopilad nesto sto im ne pripada…tako se ljudi osecaju… kao da su ucinili nesto mnogo mnogo lose ….

I  ove godine  se desilo da se ukida i ova mogucnost….

Zapravo su fakulteti koliko sam shvatila odlucili da ove godine ne prime nikoga dok im Ministarstvo ne uplati pare, dok Ministarstvo zahteva da ovi studenti.kinje budu upisani na budzet na svim fakultetima I ne zeli da daju pare.A sada cujem I da fakulteti  tvrde da posto je proslo vec dva meseca nema svrhe upisivati ljude jer ne mogu da isprate nastavu dalje! Da napomenem da vazi pravilo 1 student.kinja na 1 profil!

Vec dva meseca svrseni srednjoskolci.ke cekaju ispred vrata fakulteta, njih 150.

 

Od 5000 romske dece 3000 ce upisati osnovnu skou

Od 3000 romske dece 1800 ce zavrsiti osnovnu skolu

Od 1800 romske dece 180 ce upisati  srednju skolu

Od 180 koji zavrse srednju skolu 18 njih upisuje fakultet

 

Statistika Ministarstva prosvete sa Medjunarodnog naucnog skupa odrzanog u SANU decembra 2010.

 

Ovo su katastrofalne cifre za celu Srbiju u kojoj ima barem 300.000 ljudi romske nacionalnosti.

Kad pogledate 150 mesta za celu Srbiju hm..i nije da nema mesta, ima, fakultetima nije problem kao kazu, nego je problem sto ljudi nece moci sad da isprate nastavu, mos misliti….po meni  ovaj cin je simbolicki I odraz jednog cini se opsteg stava I odnosa prema romskoj populaciji u drustvu, posebno od strane politicke I akademske elite.

U ovoj situaciji dobra volja fakulteta  je izostala. Kao  sto bi izostala svake godine da Ministarstvo nije uplacivalo pare….dobra volja…..Iako je Srbija u svom Ustavu definisala clanove koji se odnose na jednaku dostupnost obrazovanju , iako je potpisla Dekadu Roma I kojekakve dokumente I strategije…. pa se valjda to odnosi I na Ministarstvo prosvete pa  u nekom smislu I na drzavne univerzitete….ali ,naravno, ….koga zabole sta pise u zakonu….

Al posebno je simptomatican  rasizam akademskih elita.

Po pretpostavci to su najobrazovaniji slojevi ove zemlje. Ove sjebane zemlje. To su ljudi koji ucestvuju u pravljenju politika I usmeravaju drustvene tokove u ovom drustvu. Koliko njih ucestvuje u radu raznih tela u najrazlicitijim oblastima ne zna se, ne stizu da spreme I da se pojave na predavanjima od svih tih angazmana, jer im je plata mala….bar se tako tvrdi….a imaju kompetencije…pa su tako u raznim  agencijama, u svim radnim telima, rade na raznim fakultetima I na nekim velikim projektima….izmedju ostalog I na sprovodjenju raznih dokumenata I planova koji se ticu I Dekade Roma.…

Eto, bas je Filozofski fakultet, na kom je skolarina preko 100.000,00 dinara ucestvovao u sprovodljenju projekta u vezi sa funkcionalnim opismenjavanjem Roma…ali, Romkinja koja je upisivala pre koju godinu mi je rekla  kako su joj rekli u upravi da Filozofski fakultet nema veze sa Dekadom Roma….zanimljivo…isto tako Arhitektonski je jedne godine otvoreno odbio da primi osobu pozivajuci se na autonomiju…Dok na tom fakultetu radi Vladan Macura, koji dobija nagrade za projekte za izgradnju stanova za Rome…pomislim, pa dobro, odluke mozda ne donosi taj covek, ali svejedno, dok je goruci problem stanovanja Roma I razne arhitekte se bave ovim pitanjem I dobijaju nagrade , arhitektonski fakultet odbija da obrazuje Rome u toj oblasti koja ih se zivotno tice!

Zanimljvio je kako se akadamski svet bavi pitanjima poput  ovog, krajnje…PROFESIONALNO…

 

 

Solidarnost? December 13, 2010

Filed under: DESAVANJA — Jelena Savic @ 7:32 am

Danas smo saznali da je među 300 novih članova GO SPS-a  i Boris Milićević, osnivač Gej-strejt alijanse.

Neki ljudi reaguju sa  podsmehom, smireno, očekivali su tako nešto valjda.

 

Jasna je bila ideja ulaženja u mainstream, u insitucije i saradnje sa partijama kako bi se osiguralo poštovanje prava seksualnih manjina valjda. Zapravo su ljudi to očekivali izgleda.

 

Ako je to uspeh za neke moje prijatelje i prijateljice različite seksualne prakse, pitam se zašto ja ne mogu da budem srećna u ovom trenutku. Zašto osećam   potrebu da se ogradjujem od  ljudi sa kojima sam do juče osećala potrebu da budem bliska, solidarna i da se sa njima zajedno  suočavam sa onima koji nas diskriminišu?

To je iskreno jedno vrlo ponižavajuće i bolno iskustvo . Neki doživljaj… kao da imate ozbiljne sukobe unutar porodice.

Sad mogu da mislim da su moja očekivanja moj problem.

Medjutim, teško mi je da ne pomislim da su ta moja očekivanja, koja su valjda sad izneverena, bila neosnovana.

Ta priča o solidarnosti mi je prodavana , meni se čini, da imam poverenja u te ljude, da verujem da je njihova borba i moja i da isto razumemo taj pojam.

 

 Od kad sam počela da se bavim feminizmom učila sam da je solidarnost  manjinskih i diskriminisanih grupa nešto što se podrazumeva. Da je važna ta solidarnost jer je sistem taj koji proizvodi nepravdu prema svim tim grupama moćan i da je ta solidarnost ono što čini da se sistem menja u korist tih grupa.

Trebalo je danas da pričam o toj solidarnosti.

Nisam znala zapravo šta tačno treba da kažem u okruženju kome želim da pripadam, a osećam se nekako čudno nepripadajuće među mladim belim feministkinjama,visoko obrazovanim, teoretičarkama, filozofkinjama, ekspertkinjama,kako sebe nazivaju, koje me ne poznaju, niti pokazuju poseban intres da me upoznaju,u finoj odeći,  pored kojih osećam ogroman zjapeći klasni jaz i pored kojih se osećam krajnje instrumentalizovano u jednoj po meni krajnje iznenadjujuće neosmišljenoj priči o solidarnosti, što je najstrašnije možda uz svu njihovu dobronamenrost…..

Ali ne znam čemu, ne osećam da je to mesto, da su to ljudi sa kojima mogu i treba da pričam o solidarnosti, čini mi se čak i da se ne očekuje da se udje u neku ozbiljnu kritiku tog pojma. Da postoji poziv na koji se zapravo ne očekuje odgovor. Da je to jedan fini prostor za fine ljude za koji se  želi da bude nežan, da bude mek i da u njemu možemo da se opustimo od stalne borbe sa sistemom.  

U trenutku kad mi se  čini da na neki način gubim one sa kojima treba da se borim protiv takvog sistema koji proizvodi nepravde , kad vidim da sve veći broj ljudi odlazi u stranački aktivizam, vrlo mi je teško da se bavim ovim pitanjem zašto je to tako, a bolno mi je jasno koliko je to upravo sad važno, urgentno, možda upravo zbog toga.

Izgleda teško je da se zagledamo u ono što smo učile  i što smo ugrađivale u svoje temelje i da kažemo da, ima puno razlika sa kojima izgleda ne znamo  kako da se nosimo. I ako hoćemo da nastavimo borbu, to polje  koje smo   investirale  emocije više ne sme da bude polje emocija, već strahovite svesti i  borbe među nama koji.e smo različiti.e i vodimo svoje politike borbe, svoje strategije. Dakle, to su borbe jednih protiv drugih, sa povremenim koalicijama, borbe koje se ne razlikuju preterano od onih koje treba da vodimo protiv sistema, pošto smo očigledno deo tog sistema.

A zapravo je nelagodno kad se uoči da se sve vreme vodi borba i unutar krugova koje doživljavam kao prijateljske.

 

Jasno je da je uvek bilo i da se manje ili više  oduvek govorilo o razlikama i hijerarhijama unutar ovih krugova, al su te priče ostajale unutar tih krugova i priča o  solidarnost  je bilo jedna konstanta.

Medjutim , u tom kontekstu praviti dil sa strankama koje su sprovodile najstrašnije politike prema mnogim pripadnicima.cama manjinskih i diskriminisanih grupa, prema onima koji su definisani kao drugi, sa kojima vrlo često  imate krajnje lične i emocionalne odnose i osećate nešto što bi se moglo zvati solidarnošću, od kojih ste i sami dobijali potvrdu te solidarnosti, na kojoj ste sasvim moguće i rasli,  nije zvanično nije nešto posebno dramatično, što bi moglo da izazove neke kritike.

Sad, da..treba razumeti društvene tokove, sve te promene, svi ti faktori koje treba uračunati i shvati kompleksnost relacija, razvoj feminizma i svih mogućih odnosa sa političkim, ekonomskim, kulturnim faktorima.

Pa tako ćemo da naučimo da  imamo danas feministkinje za i protiv pornografije, i nema više jednoznačnih označitelja i svako ima pravo na interpretaciju feminizma i borbe i solidarnosti i mi nemamo pravo da namećemo nešto kao „pravi feminizam“ ili „pravu solidarnost“ .

Danas se u moj glavi  nešto dramatično desilo. Kako ja razumem te unutrašnje razlike su postale nekako ozvaničene, iznete u javnu sferu, posebno je po meni ovim legitimisana  borba za vlastiti intres uz uobičajene kompromise stranačke politike i svim što uz to ide u ovoj oblasti.

Možda je to samo primer iz prakse šta zapravo znače ove rečenice gore , možda je to uvodjenje u jedan savremen kontekst društvenih tokova, verovatno.No, za mene kao pripadnicu grupe u kojoj svaki 100 doživi 60 godina, to je nešto potresno i opasno  i zapravo me tera da preispitujem osnove i da donesem neke dramatične odluke o tome šta je solidarnsot, kako manifestujem, prema kome i kada.

Da ne bude zabune, isto ovo osećanje imam kad su u pitanju bilo koje grupe koje ulaze u stranačku borbu. To je verovatno neminovno, no u tom sučaju treba graditi drugačije strategije prema tim ljudima od onih koje su do sad postojale, čini mi se.

Da bi vam bilo bolje morate da učestvujete u donošenju odluka.I razumem potrebu da se udje u sistem da bi se bilo na poziciji sa koje će se donositi odluke koje vas se tiču. Opet pitanje je da li morate da udjete u taj sistem , tj. institucije koje proizvodi te nepravde,  isto tako na koji način. Strategija koja se bira ovde je da se ulazi u mainstream, ulazi se u institucionalizaciju, menadzerizam, ekspertizam i politizaciju….tu politizaciju u ovom slučaju hoću  sad da mislim, za mene to  znači da postoje stranački intresi pre svega.

Kako ja da razumem solidarnost sa seksuano različitim osobama? Kako da mislim solidarnost u uslovima stranačke politike u Srbiji . Kao što razmem i stranačku politiku….sa puno puno puno nepoverenja. Sa svešću o politizaciji, korupciji, mitu, kriminalu i svim ostalim atributima stranačke politike, sa svešču o besomučnoj institucionalnoj opresiji, neogodovornosti i bahatosti..zapravo, verujem da to sad treba demistifikovati,  tu sad nema priče o solidarnosti,  sem solidarnsti sa samim sobom,ako mogu tako da kažem. Cilj je da budete na poziciji moći i da donosite odluke u vlastitu korist, ako to ne radite, prosto nećete opstati. A da, naravno , kao što sistem  donosi boljitak samo odredjenim slojevima ljudi, tako i borba seksualno različitih u ovoj areni, pretpostavimo da će se oni boriti za prava seksualno razičitih ,može da dotakne odredjene slojeve tih seksualno različitih. Zapravo , o motivima ulaska u stranačku politku mogu da mislim, zašto da ne, kao i u slučaju ostalih funkcionera, pa da ih razumem kao potrebu da se poboljša vlastita pozicija, čak ne ni onih koje bi trebalo po nekom modelu da predstavlja.

Ovo naravno nije daleko od ulaska u aktivizam po bilo kom osnovu, razlika je što ovde imate mnogo više moći, donosite odluke i nekako je lakše da niste u skladu sa onim za šta se deklarativno zalažete,kako ja razumem prosto se podrazumeva da ćete trgovati.

Poverenje u predstavnike seksualno različitih osoba u strankama imam koliko i u ostale  političke funkcionere.

A sad imam problem što mi ovo što se desilo uvodi jedan princip o kome sa nelagodom mislim da bilo ko od ljudi sa kojima verujem da delim neki sistem vrednosti, sa kojma sam solidarna, za čija prava bih se borila, može sledeći da se pokaže kao spreman da postane stranačka figura koja će se zarad stranačkih ili svojih intresa prosto zanemariti borbu za moja prava i prava bilo kojih drugih marginalizovanih grupa, i da je to borba “za moja prava”. Vidi tekst Pokaži mu-uuutuci ga..mamu mu bem huligansku….????

I sad mislim da svugde gde postoje partijski fukcioneri  ma koje seksualne orjentacije mora izrasti neki alternativni pokret koji će ući u poltičke okršaje sa svojim partijskim „predstavnicima“ …malo je čudno što shvatam da to očigledno nije bio dosadašnji pokret ,  treba na neki način restruktuirati mentalnu šemu sad….

Ovo pitanje je  staro, al stvarno, u ovom momentu ne znam da li je ikada bila veća potreba da se ozbiljno promišlja sposobnost  ovog društva , ovakve društvene organizacije i ekonomske politike da kooptira boru protiv nepravdi koje ti sistemi proizvode u Srbiji, u našem kontekstu, u našem društvu, našim aktivističkim krugovima.
Dokle treba da ide ta spremnost da se podržava ideja o slobodi interpretacije pojmova solidarnosti, feminizma , aktivizma…bez  posebne potrebe da se ozbiljno stane iza neke interpretacije ili kritike neke interpretacije.

 

Imam čudan osećaj da postoji shvatanje feminizma  kao neke slepe tačke  u smislu  odbacivanja odgovornosti i nespremnosti za samokritiku.

Zanimljivo je misliti sad kakvi su to mehanizmi putem kojih se proizvodi nekakav separatistički aktivizam samo za svoja prava u okviru datog sistema, vrlo često  uz jednu retoriku o poštovanju prava na različito mišljenje , na različitost, pa ni manje ni više uz priču o solidarnosti sa svima.

Po meni je to kooptirani aktivizam koji ove pojmove poštovanja  prava na različito mišljenje , na različitost i solidarnost može da tretira sasvim kozmetički.

Gde je feminizam danas u odnosu na ovo što se dešava?

Da li će konačno  ova situacija da izazove neke reakcije sem priče o  kompleksnosti društvenih fenomena ili rezigniranih,  pomirljivih,  podsmešljivih komentara.

Teško mi je da mislim da je to sve, da borba treba da bude u tome da se pozicioniramo što više u hijerarhiji tog sistema koji proizvodi nepravde jer će nama biti bolja,  pošto smo mi žrtve i zaslužujemo da nam bude bolje, a šta sad da radimo što to znači da više doprinosimo nepravdama i proizvodimo još žrtava.

Jel to novo značenje feminizma iza ove opšte priče  o različitosti, razlici,  o kompleksnosti društvenih fenomena i savremenog društva?Jel to znači solidarnost?Ja tebi pomognem da se popneš na poziciji sa koje možeš da tlačiš, pa ti meni malo pomogneš da se ja popnem na poziciju sa koje mogu da tlačim?

Jasno je meni da svi sve tlačimo, ne mislim da možete da se borite van sistema, ne znam da li postoji nešto van sistema, ali verujem da je važno misliti kritiku i borbu protiv tog sistema svim snagama, jer taj sistem proizvodi nepravde prema mnogim grupama, i da se pri tom naglasi prema mnogima, da mi nismo jedine žrtve, da se upoznaju te druge žrtve, ti načini na koji su drugi žrtve, da je to važno  i konačno shvatanje da smo mi deo tog sistema, kako se brutalno pokazuje, a sa čim očigledno  nismo u stanju da se nosimo, pa je valjda jedino što nam je preostalo da se bavimo estetikom aktivizma, da nakačimo fensi bedz „solidarne“ i da počnemo da relativizujemo i tu borbu i kritiku uz zadovoljstvo da sebe smatramo solidarnima….

Ne znam…. dodje mi da psujem , stvarno. Sa velikim rizikom da budem shvaćena kao neko ko banalizuje i ne shvata kompleknost ovog društva moram da kažem nekad mi se čini da se dešava nešto vrlo banalno….da neki ljudi koje kao znamo  čine da neki ljudi umiru, a mi se zajebavamo, oblačimo se fensi ,poštujemo različitosti,  kačimo bedževe i ušuškano volimo prazninu tog označitelja solidarnosti….