Usernameka's Blog

bedno pisakralo!hahahhaaahahahah

rekcije na tekst o akademskoj solidarnosti December 27, 2010

Filed under: DESAVANJA — Jelena Savic @ 10:24 am
treba citati odozdo na gore..
hvala na tekstovima…
necu nista komentarisati…
mislim da je dovoljno svaka neka tumaci za sebe,
neke su se teme otvorile, evo i neka zena je saznala nesto sto ranije nije :)
teme su pokrenute, sto mi je bilo vazno……kontam to je dobro jer je svaka pozvana da dalje misli o solidarnosti, polozaja Romkinja u feminizmu, teoriji i praksi, akademskom feminizmu i slicnim starima i van festivala…
nadam se da ce posle svakog ovakvog festivala da bude jos vise ovakvih autorefleksija i diskusija van samog festivala ….
 
….i na kraju koliko fensi mozemo da budemo kad pricamo o ovakvim temama pa da nam neko poveruje u to sto pricamo…hm…pa dobro …mozemo da mislimo i o tome…:)))
 
ajd srecni praznici svima…
 
jelena-aktivistkinja

………………………………………………………
Slavoljupka Pavlovic

Pocinje tribina…

Govornici/e:

Adriana, modertorka, zena koja se uvukla u moj misaoni prostor nakon sto sam procitala njenu knjigu “Postajanje zenom”, koja je meni bila beskrajno vazna i kako volim reci udzbenik zenskih prava i zenske istorije…, a koja je osvojila moje srce nakon  par licnih susreta i razgovora, gde sam imala priliku da se uverim da je rec o zeni koja u potpunosti zivi, u svakom smislu, vrednosti za koje se zalaze i o kojima govori…

Boban, Kvirija,dobro poznat svima, od aktiviste do omiljenog TV lica u emisijama LUne Lu i sl., pomalo kontroverzan,meni beskrajno drag i simpatican, al mu uzasno zameram sto nije svestan drustvene razlike u moci izmedju muskrca i zene, a iz cega proizilaze neki potezi i stavovi s kojima ja nikako ne mogu da se slozim…

Jelena Savic, aktivistkinja, feministkinja, pesnikinja, to su identiteti koje je istakla na tribini…Ja bih licno dodala filozofkinja. Citam njene blogove. Za mene su cesto neke stvari suvise apstraktne,na visoko teorijskom nivou, neke reci ne znam, tako da bih je recimo dodala i u teoreticarke (ovaj moj dozivljaj nje je vazan zbog onog sto cu kasnije reci) Opet s druge strane, njen stil je ostar, bez dlake na jeziku, jak i beskopromisan, na momente boli, al je meni otvorio neke dimenzije o kojima ranije nisam razmisljala, niti sam ih videla…

Katarina Loncarevic, zena koju sam upoznala  pre ove tribine na jednoj drugoj sjajnoj tribini za 8.mart, na kojoj se govorilo o Olimpiji de Guz i Kseniji Aksentijevic i bila je sjajna.

zatim Shade, gosca iz Svedske,ekspertkinja za ravnopravnost i prevoditeljka, cije sam ime,nazalost, zaboravila…

Vreme ograniceno, a tema preinspirativna,…

Mnogo je stvari tu izaslo i bilo bi tesko sve prepricati, a nema ni potrebe…Zelim se osvrnuti na detalje koji su znacajni nama koji ucestvujemo u ovoj diskusiji…

Govore Shade i Katarina…Obe uzimaju tacno onoliko vremena koliko im je dato i koriste ga maksimalno sadrzajno…Potpuno postuju “pravila rada i dogovor o raspodeli vremena”…

Rec uzima Jelena, kaze da joj je neprijatno, da se ne oseca kao ekspertkinja, deluje pomalo ogorceno, kaze dve tri recenice, ali govori upadljivo krace i manje od vremena koje joj je dato…, ne uzima cak ni onoliko prostora koliko joj je dato…

Rec uzima Boban, i govori ubedljivo najduze, uzima vise prostora od ostalih i vise vremena nego sto mu je dato…

………….sledi diskusija………………

Posle dva, tri dana citam Jelenin blog…i nailazim na sledeci deo:

“Nisam znala zapravo šta tačno treba da kažem u okruženju kome želim da pripadam, a osećam se nekako čudno nepripadajuće među mladim belim feministkinjama,visoko obrazovanim, teoretičarkama, filozofkinjama, ekspertkinjama,kako sebe nazivaju, koje me ne poznaju, niti pokazuju poseban intres da me upoznaju,u finoj odeći,  pored kojih osećam ogroman zjapeći klasni jaz i pored kojih se osećam krajnje instrumentalizovano u jednoj po meni krajnje iznenadjujuće neosmišljenoj priči o solidarnosti, što je najstrašnije možda uz svu njihovu dobronamenrost…..”

Potpuno sam sokirana. PAF..Nisam to ocekivala (setite se u tekstu napred kako sam je percipirala)…Pocinjem da razmisljam…Jelena je Romkinja…Svesna sam toga. Ali za mene to je samo jedan od njenih identiteta…Jedna od meni omiljenih definicija diskriminacije jeste “Diskriminacija je svodjenje ljudskog bica na jedno jedino njegovo svojstvo (bilo da je to rasa, vera, seksualna orijentacija, rodni identitet, sta god)”…Ako bih razmisljala o njoj samo kao o Romkinji, bez uvazavanja ostalih identiteta, ne bi li to bilo diskriminatorno…A opet s druge strane, nije li to nerazmisljanje o njoj u svakom momentu kao o Romkinji ona nadmoc bele zene, koja je slepa pred rasnim razlikama…, koja je nesvesna da je i bela rasa takodje rasa, kao sto su heteroseksualni u svojoj moci nesvesni da je heteroseksualnost takodje seksualna orijentacija…Onda tu samoj sebi postavljam jedno pitanje (koje javno izgovoriti verovatno nije politicki korektno, ali smatram da je jedini nacin da se priblizimo i razumemo otvoren i iskren dijalog, a surova iskrenost mora kad kad da zaboli): da li je ovo sto je Jelena izgovorila, njena ljutnja i bes, posledica interiorizovanog osecaja odbacenosti i potcenjenosti i potcinjenosti romskog naroda ILI je neka od nas, bilo koja bela zena, rekla ili uradila nesto da bi se Jelena na ovoj tribini osecala tako kako se osecala? A onda razmisljam, da tacno je da Jelena sigurno ima mnogo vise moci od 99 posto Romkinja, ali da li je to i priblizno moci koju ima bela zena njenih godina i njenog obrazovanja. I da li mi imamo pravo da budemo ljute zbog njene ljutnje. Kako percepiramo tu ljutnju? Da li je ona uperena licno protiv nas ili je to njen glas koji dize u ime onih 99 posto Romkinja koje ne mogu da dignu svoj glas? Kako treba da odgovorimo na ocekivanja nasih romskih prijateljica i saborkinja….

Druga vazna tema koja mi se otvorila vezano za ovu tribinu jeste (a o kojoj pre nisam razmisljala): Teoreticarke medju nama kao druge i drukcije. Pre par godina radila sam na jednom projektu koji se bavio jazom izmedju teorije i prakse u pravu. Profesori univerziteta vs Sudije. I opet su mi se vratile neke ideje iz tog doba, za koje mi se cini i da su ovde primenljive.

Feministicka teorija vs Ulicni feminizam??? Bez namere da se udvaram i laskam profesorkama ili ulicnim aktivistkinjama il da glumim drvenu advokaticu i neiskanu medijatorku, smatram, da jedno bez drugog apsolutno ne moze i da se jedno uplice i stalno preplice u drugo, te da se drugo stalno uliva u prvo. Teoreticarke gradju skupljaju iz prakse i to dizu na jedan visi nivo, a mi to koristimo za lobiranje i dokazivanje onim koji treba da donesu neke nama vazne odluke…Da li bi definicija UN nasilja nad zenama izgledala tako kako izgleda, da teoreticarke nisu iz prakse prikupile podatke i prepoznale sta je nasilje nad zenama i uoblicile u definiciju koja nam cini zivot boljim, a borbu laksom?

No, tu ima jedna druga stvar. Nasa ljudska sujeta…Mi koje nismo teoreticarke i koje ne mozemo da sklopimo tako umne recenice i da razmisljamo visoko apstraktno,osecamo se manje pametno, a kad se osecamo manje pametno osecamo se manje vredno, a kad se osecamo manje vredno onda minimiziramo to sto nam je nedostizno, minimalizujemo njegovu vrednost, pa se osecamo manje lose…A pri tom zaboravimo da zastanemo da u tim teoreticarkama vidimo zene koje srce daju za ideje i vrednosti koje i same imamo. I umesto da trosimo energiju vrednujuci, mereci, vagajuci,dokazujuci, ubedjujuci,iscrpljujuci,…, bolje bi billo da razgovaramo, razmenjujemo misli i iskustva, jer tako zajedno mozemo uraditi beskrajno mnogo da doprinesemo da svet bude onakav kakav treba da bude.

Vazna digresija, ne mislim da su sve teoreticarke sjajne. Ima onih koje itekako zloupotrebljavaju svoju moc i zive daleko od bilo kakvih vrednosti, a pogotovo feministickih i na njih se gornji redovi ne odnose.

………………………………………………………………..

Adrijana Zaharijevic

draga Jelena,

i sve ostale zene

evo ja cu se javiti i odbiti cutanje o kojem govoris, jer ne mislim da je cutanje plodna reakcija (kao sto, uostalom ne mislim ni da je to prisila na govor). smatram da su oba teksta koja se bave tribinom na Befemu izazovi koje je, kao sto sam i napisala u svom odgovoru na blogu, trebalo formulisati uzivo i sprovesti u razgovoru. bacanje rukavice na ovaj nacin, prozivka i ponekad vredjanje, dekontesktualizovano postovanje sadrzaja na veoma siroku listu na kojoj clanice/i ne moraju nuzno da znaju o kakvoj je tribini uopste rec, ne vidim kao plodan nacin da se govori o feminizmu, solidarnosti ili i jednom i drugom. s druge strane, smatram da je ovo veoma vazna tema za sve nas, bez obzira na boju koze, i da se u nekoliko navrata pokazalo da je mnogima (na listi i van nje) potrebna. zato smo o njoj i govorile na tribini koja se zvala sasvim drugacije – “militarizam, homofobija, rasizam”.
 
dve stvari na pocetku. jedna je da dosledno i svesno odbijam govor o zenama kao o zrtvama (koji ukljucuje i mene samu). ne samo da odbijam da govorim, nego zelim da verujem da nismo zrtve i da mozemo imati i imamo kapacitete da nadidjemo tu ulogu, cak i kada se u njoj nalazimo. to se posebno odnosi na feministkinje, posto smatram da je nas govor o zrtvama muskaraca/sistema/nas samih potpuno neproduktivan i da vodi iskljucivo samoviktimizaciji. jedini ucinak tvog uzastopnog postovanja prvog bloga o tribini, bio je ruzan osecaj da i ja sama nastojim da pronadjem u sebi nacin na koji sam marginalizovana. to uvek mozemo da pronadjemo, ali nije poenta u tome. ja zelim da se ne osecam kao zrtva, pa i sve druge zene takvima ne posmatram, bez obzira na razlicite okolnosti koje njihov zivot mogu uciniti nesnosljivim. mislim da je to osnazujuce za sve nas (i za mene i za zene sa kojima razgovaram ili o njima mislim), a ne izraz nekog mog belog ili teorijskog elitizma i povlascenosti.
 
druga stvar se odnosi na mogucnost solidarnosti, na razlike (cesto vestacke) izmedju teorije i prakse koje se – koliko ih god ne voleli – stalno namecu (i na samoj tribini su bile nametnute, iako im tu nije bilo bas mesto, a podseticu te i kako: objasnjavajuci zasto si se predstavila “samo kao aktivistkinja”, a ne nekako drugacije, rekla si kako te je neko upozorio na mene i na to da ce biti “teske teorije” cim sam ja tu), i na druga sporna mesta u feminizmu. ako znas sta radim, setices se da uglavnom i ne radim nista drugo do da pisem i govorim o tim mestima, pokusavajuci da ih izvucem iz ormana, da ih osvestim i sebi i drugima. nije uvek lagodno, ali jeste nekakav pokusaj koji dosledno sprovodim.
 
odgovori na tvoja pitanja
(manje cinizma bi raspravu, naravno, ucinilo pametnijom, razumnijom, humanijom, postenijom i ostavilo bi mogucnosti da se lakse barata pojmovima)
 
Ako hocete da mislite lepo o sebi, da ste vrlo obrazovani, da ste pametni ,da nesto razumete, da vladate nekim pojmovima, da ste vrlo humani, da ste dobri, da ste posteni, da zasluzujete da vas postuju, da imate integritet, posebno da ste aktivisti.kinje, sta vi radite, osim sto mislite da imate neko znanje I sebi recimo pridajete sve ove epitete. Kako su upotrebljive te teorije, ti pojmovi femizam, solidarnost I sl.?
 
teorije, i “ti pojmovi feminizam, solidarnost” se upotrebljavaju svakodnevno: ponekad vrlo mucno, ponekad s velikom radoscu. ponekad je posledica doslednog verovanja u njihov znacaj i vaznost za ovu zemlju i nas u njoj, dolina suza, a ponekad optimizam da se ide nezaustavljivo. ako je problem u tome sto je rec o pojmovima, onda imamo problem s tim sto se ne vidi kako pojmovi rade, a i kako rade osobe koje ih misle i govore. ako razgovori o solidarnosti – kakav je bio onaj koji je pokrenut na tribini – nemaju smisla, onda ni ova prepiska, podstaknuta tvojim blogom, nema smisla. ako je nacin na koji ja, ili neka druga osoba koja je tog dana govorila (ili inace govori), nije adekvatan prema tvom misljenju, da li to moze da bude razlog za odbacivanje tog nacina, i po kojim kriterijumima? recicu ponovo: koliko fensi neko SME da bude da bi govorio o feminizmu ili bilo cemu drugom? i ko postavlja te kriterijume?
 
Svaki put kad nesto radite sa mislju da je to zarad dobra nekog drugog, koliko vi tacno dobijate? Da li I koliko I sta treba da dobijete da biste uopste nesto uradili zarad dobra te druge osobe? A koliko vas kosta ta humanost, briga, solidarnost, integritet
 
moram da priznam da se ne usudjujem da merim sta je za nekog drugog dobro, pa se otuda u ovo sto radim i ne upustam zato da bi tom nekom bilo dobro. jedino cemu mogu da se nadam jeste da ce biti nekih posledica toga rada. taj minimalizam je, cini mi se, realistican pocetak bilo kakvog rada, bez obzira na to kakve su zelje i ideali iza toga u igri. da li od toga nesto dobijam? mislis, sem razocaranja ili velikog zadovoljstva, u zavisnosti od rezultata? ako se broji u novcanicama, od feminizma bih davno odustala… ali, bojim se da je pitanje ngoizacije i velikih/malih para koje dovode u pitanje velike/male ideale, nesto drugo (i nesto takodje vazno za sve nase dijaloge), ali ga ti ovde ne postavljas…  
 
I jos u tom feminizmu – gde su tu Romkinje? A sto one ne govore?Kakav je polozaj Romkinja u BELOM feminizmu?Jer mislim da je vazno da se ovo naglasi-ovo JESTE nekakav BELI feminizam. BELE ZENE su na pozicijama donosenja odluka u odnosu na vecinu Romkinja u feminizmu I one su u velikoj meri time na neki nacin ucenjene, tom podrskom koju imaju od tih zena, jer su uvek u situaciji da mogu da je izgube…a nemaju mnogo drugih izvora podrske… I tesko im je da govore.
 
slazem se da je feminizam u Srbiji beli feminizam i nemam recept za to kako da se bilo ko uvuce u feministicku pricu. zasto neko ne govori, dakle, nije stvar o kojoj ja mogu da pricam, a cini mi se, i niko drugi, ako je dovoljno iskren/a prema sebi i drugima. ono sto znam jeste da se trudim da ne propustam da umrezavam razlicite zene, samim tim i Romkinje, u stvari koje radim. kada je sastavljan Neko je rekao feminizam?, Vera Kurtic je pozvana da napise tekst o Romkinjama i napisala je jedan od najboljih tekstova u toj knjizi. bela zena (Marina Simic) je pisala o rasizmu, dakle, nije neophodno biti druge boje koze da bi o tome mislila. Postajanje zenom dobrim delom govori upravo o RASIZMU BELIH ZENA. kako to dozivljava Romkinja, da li kao moguce orudje u svojoj borbi – jer taj tekst je, kao i svaki drugi, odavno prestao da bude samo moja prcija, i moze se koristiti u najraznovsnije svrhe (pa i da se zapali vatra :) – ili kao moju licnu potrebu da se iskupim za sve sto nisam (ili za sve sto jesam), to ne znam. i nikada necu moci da znam.
 
mene su u nekim mojim borbama osnazivale zene koje se od mene veoma razlikuju, neke direktno, neke indirektno, bas preko tekstova. ja sam svuda trazila srodnosti, a nisam bezala ni od nasih razlika. u tom smislu, za mene solidarnost nije puka rec, vec duboko uverenje da svaka/i ima da pruzi nesto sto je dragoceno za ovo za sta se zalazemo.
 
 
Adriana

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s