Jelena Savic

I am a fuckn artist!

Ciganska profiterska posla i srpski profiteri March 21, 2019

Romi I Romkinje umiru mnogo ranije od većinske populacije. Umiru jer su nesrazmerno izloženi stresu I lošim uslovima života. Kad se misli o stresu koji Romi I Romkinje doživljavaju, pored uobičajenog, treba pomenuti onaj koji se dešava na mestima na kojima rade razni “osvešćeni i zabrinuti za Rome” neromi koji vode romske projekte.

I dok ne smatram da niko od neroma ne treba da se bavi romskim politikama, sa sve obrazovanijim romskim kadrovima i manjim resursima, sve je ogoljeniji i jasniji problem kontrole nad projektima koji se tiču Roma.

Ono što se uvek pominje kada se govori o “čudnovatoj” i iz nekog razloga spornoj potrebi da Romi treba da preuzmu kontrolu nad politikama koje se vode u njihovo ime,jer bi bilo u najmanju ruku čudno, da ne kažem skandalozno da u toj meri, recimo, neko od Hrvata u Hrvatskoj, ili Crnogoraca u Crnoj Gori, ili Makedonaca u Makedoniji vodi srpske politike, ili da neko od belaca vodi crnačke politike, ili neko od muškaraca vodi politike koje se tiču žena, jeste pojam “Gipsy industrije”. Ne kažem svi, al mnogi neromi vrlo lako lepe etikete na romske aktiviste kao na one koji prave “Gipsy industriju”, koji su tu samo zbog novca, koji žive na osnovu toga nezasluženo bahato.

Kad se pomene “Gipsy industrija” prvo što pada na pamet to je profit. Pa po difoltu imate ovako nešto

  1. Romi su profitirali na ljudskim pravima

  2. Romi su tu zbog novca

  3. Romi nisu tu da se bore za prava Roma

  4. Romi nisu ni sposobni, kompetentni da se bore za prava Roma

  5. Romi ne treba da se bore za prava Roma

  6. Neko drugi treba da se bori za prava Roma

Dodatno , tu je uvek onaj po čijoj agendi se radi, ko daje novac, i tu su Romi uvek samo instrumenti, još jednom nesposobni za samoupravljanje. Treba reći da je ceo naš nevladin sektor pokrenut i održavan novcem donatora. U tom smislu se romske politike ne razlikuju od drugih. Ako su Romi instrumenti nečijih agendi, onda se treba upitati, a čiji ste vi instrumenti, i ko vas plaća, a neko vas plaća, i u kojoj ste onda meri vi nečiji instrumenti.

Isto, treba reći i da ovo od 1 do 6 sasvim može biti tačno. Neki Romi zaista mogu potvrdjivati i potvrdjuju neke ili sve ove pretpostavke.Neki su zaista nepismeni, nekompetentni, alavi.  No, Srbi i drugi neromi najčešće stereotipino misle o ROMIMA I ROMKINJAMA kao isključivim i najvećim profiterima ove industrije, dok zapravo, država, a zatim veće neromske organizacije najviše profitiraju od tzv. “Gipsy industrije”, prosto jer su najviše u stanju da to učine, a i laka je lova, oni napišu projekte, a siromašni Romi i Romkinje idu u naselja da sakupljaju podatke, rade sa ljudima u naselju….

Ne samo to, oni se baš svojski trude da održe tu industriju. Toliko se krvoločno trude da održe svoje pozicije onih koji vode te projekte, koji od njih žive, ne samo lokalno, nego globalno, da to skraćuje život Romima i Romkinjama njihovim korisnicima i onima koji sa njima rade.

Oni se toliko trude da pokažu tim Romima i Romkinjama gde im je mesto, i strašno se razbesne na svaku neposlušnost malih Roma iz naselja, na svaku pomisao da neki zaposleni Rom ili Romkinja nije baš taj jedan od tih nekompetentnih, da ima neku IDEJU o tome kako bi MOGLO BOLJE i USPEŠNIJE da se radi, da bi ih, paradoksalno, ili možda i ne, najradije tako kompetentne išibali, vratili kroz vreme, oduzeli im obrazovanje, zatvorili u večnost u mahale odakle bi ih musavi, prljavi i gladni gledali kao bogove i slušali bespogovno, kao što to čine sada Romi sa dna. Sve jako slično crnačkom stanovništvu u vreme robovlasništva.

Al sad, pošto to ne mogu, oni se najradije koriste svim mogućim metodama pretnji, ucena, kontrole, izdrkavanja i besne histerično, bez potrebe da se kontrolišu, i istovaruju sav svoj gnev zbog neispunjenih očekivanja da svi Romi ovog sveta poštuju njihove uredjene hijerarhijske sisteme kontrole kojima održavaju svoju poziciju upravljača nad romskim sudbinama, poput njihovih plemenskih staroslovenskih bogova i boginja, Peruna, Svaroga, Lade ili ne znam više koga, bez ikoga da im kaže prosto “AJD BRE MRŠ”.

Ne postoji andragoški model za sada koji bi pomogao razjarenim čovekolikim romskim bogovima, neromima I NERMKINJAMA, da naglasim, da zauzdaju svoje praiskonsko divljaštvo kojim skraćuju živote Romima i Romkinjama sa idejama i inicijativom na “njihovim” projektima.

Ovaj gnev i besnilo, doduše, nagoveštavaju ono što je istorijski neizbežan trenutak koji oni osećaju, i zbog kog paniče. To je trenutak emancipacije romske omladine koja  stoji na raznim idološkim pozicijama,  iako i dalje brojno mala, sa ograničenim, ali, avaj, sve približnijim obrazovanjem, koja teži boljem životu  od onog koji su njihovi roditelji imali u ciganskoj mahali, i za koje su svi neromi, naročito oni sa projektima, bili božanstva.

Ova omladima teži da ne bude više sa te druge, ukakane, strane projekata pravljenih za njih, u njihovo ime. Oni imaju da kaže nešto o tim projektima i onima sa druge strane tih projekata. Zapravo, oni bi da budu i sa te druge strane.

Neromima je potrebno VELIKO OGLEDALO. Da se DOBRO pogledaju,  da gledaju sebe DUGO kako govore te svoje projekatske rečenice, i da traže, DUGO da traže smisao tih rečenica.

Možda im dodje u njihovoj vasceloj nerosmkoj mudrosti o ROMIMA i ROMKINJAMA da se te poruke o poštovanju prava i dostojanstva Roma na kojima zaradjuju pare ODNOSE I NA NJIH!  Zamislimo, I NA NJIH!

Ako nameravaju da se i dalje bave tim poslom kojim se bave, a koji će sve više preuzimati ROMI I ROMKINJE, neromima bi bilo bolje da POČNU DA SLUŠAJU šta imaju da kažu ROMI I ROMKINJE, koji su voljni još da rade sa njima. Ali stvarno da slušaju.

Da ZAČEPE  svoje razjarene, belačke, privilegovane, neotesane čeljusti, naučene na decenijsko ćutanje robova, Roma i Romkinja koji zavise od njihove božanske projekatske volje, i da prestanu da prosipaju svoja govna opresorska, kako im se ne bi desilo da im se ona razlete po društvenom prostoru, pa da toliko smrde, da im ni jedan donator lokalno i globalno više ne dozvoli da pridju na 300m.

Jer to je jedino važno kad ste profiteri u ovoj industriji valjda, jedino što vam pravi nekakav stres, medijske kampanje i mogućnost da vam se ukinu sredstva za beskrajne sastanke po restoranima i konferencijama.