Jelena Savic

I am a fckn artist!

Kako se kalio srpski antimahalski feminizam? November 19, 2021

11/9/21

Čitam neki nesrečni post #Befem-a i video prilog o Romkinji, fudbalerki. Baš je cool, jel da? Pa još dodat i GRUBB-ovo čeljade, Pretty Loud muzički kao pozadina, mladi romski ženski bend koji peva na romskom rep zahvaljujući donatorima i producentima što valjalju romske talente po svetu. Ma idi, revolucionarno.

To je valjda kako Befem, mali beli Perica, zamišlja nešto čak bolje od R&R i panka. Da svršiš jebote od uzbudjenja, šta znam. Lajkova onoliko. Dontorska i Befem ekipa može i da prdne i da okači govno, al im je zlatno, dabome. Mada nije problem da se neko tu uvlači u dupe feminističkoj mainstream vladajućoj dinastijskoj eliti, nego što ljudi vole da podrže Romkinje baš tako, zapravo. Naročito kad one ispuštaju njima drage zamišljalje kako Romkinje samo treba da se potrude, da se ugledaju na njih bele , pametne, sposobne, emancipovane, obrazovanje, što su sve stekle svojim trudom, i sve će biti u redu valjda….samo ne treba da žive u romskoj nepodsticajnoj sredini, se ne udaju rano, i da ne odluče glupo da napuste školu. I eto rešenja. Kažu za Romkinju koja je sad da nam svima bude primer:

Kao Romkinja koja nije odrasla u neformalnom naselju, svesna je koliko je za nju bio važan uticaj i podrška okoline da se školuje i ostvari svoje ciljeve. Zbog toga kao romska pedagoška asistentkinja, kao i kroz svoj aktivizam, pruža podršku romskoj deci u školovanju.

Bože, rekoh. Ciganmale, mesta bez podrške da se školuju Romkinje i ostvare svoje ciljeve. Svo zlo za Romkinje – ciganmale. Proklete da su. I koreni koje imamo u njima. I naša kultura valjda što ide sa njima. Mrak mrakova i zlo zala za Romkinje.

Svete femnistikinje i svet van ciganmala i toksični demonski ciganmalski prostori.

Bože, rekoh, kako zanimljiv ubistven svet naopačke u kom Romkinje treba da žive otrgnuto životima koje su im zamislile svete Perice i Marice.

Ciganmale su oduvek bile mesto drugosti srpskih feministkinja podjednako kao što su mesto drugosti ostalog srbijanskog življa, ali onako više jedno stidno mesto, bolećivo, osetljivo, sveto, kao stigmate.  Najmanje u prethodnih dvadeset godina, one su im pružale mogućnost da iskažu svoje najdublje potrebe za vlastitim osećajem smisla i korisnosti na ovom svetu, kao svete bele žene, sapasiteljke. Neka vrsta pandemije kompleksa Isusa Hrista vlada evropskom feminističkom scenom na istorijskim tragovima svetih žena koje su donosile svetlost u afričke, indijske, autohtono australijske i indijanske kuće, npr.

Romi iz ciganmale su dušu dali za jednu takvu evropocentričnu projekciju grandioznosti, jednom  bogougodnom hrišćanskom idealu device Maraye žena koje su iz socijalizma izašle osnažene, sa osećajem kreacionističke moći, sa iskustvima slobodarskih šezdesetih i priče o bratstvu i jedinstvu, na krilima jahtaškog Titovog kolonijalnog nesvrstavanja. Na talasima fantastičnog manevra izmišljanja rasizma bez rase,  korišćenja svog instrumentarijuma Orijentalizma i postkolnijalne misli u pozicioniranju belačkog Balkana naspram Zapadne Evrope, ciganske male služile su tako dobro za pokazne vežbe srpskih feministkinja da je prosto teško zamislivo bilo šta drugo sem svetačko mantranje njih i njihovih potomkinja nad ciganskim malama svetih majki i devica Maraya. I tako, sve svete Maraye Evrope ujediniše se u metanisanju i naricanju nad teškim sudbinama Romkinja i performiranju vlastite svetačke suštine.

Romkinje u ciganmalama nisu slušale rok ili pankda, kao opštepoznati i dokazani kriterijum samosvesti i emancipacije na Balkanu naročito, a i udavale su se rano, te su bile spremne za otpremanje na pokretne trake velikosrpskog feminizma. On je oduvek bio veliki i srpski, iako je uglavnom bio antinacionalistički. Bio je to veličanstveni spasiteljski velikobelosrpski slepački da proste slepi ljudi, tj. colorblind feminizam.

Šta ima lutkica da govori?

Tako se kalio srpski antimahalski rasistički feminizam u kome u romskim mahalama nikada nije moglo ni da se zamisli da postoji išta vredno, korisno, važno, dobro za Romkinje, njihove crne lutkice sa kojima su volele da se igraju, i koje su želele da im budu onakve kakvim ih one zamisle u svojoj igri, u kojoj su one, neromkinje naravno, bile spasiteljke colorblind.