Usernameka's Blog

bedno pisakralo!hahahhaaahahahah

konkvistadorska ženska sranja,ole January 8, 2013

Sad moram da spiram sa sebe uznemirujuće ženske belačke konkvistadorske momente ..agh man…:/to je rad, to je neplaćeni rad, hazardni rad, troši moje vreme, moje emocije, moje telo..snagu za učenje…dok one zadovoljno seru, to je jebena rasna i klasna i rodna i kakva hoćeš eksploatacija.

Bića žena koje nisu bele ni moćne služe samoodržanju belih žena koje imaju više moći, mogu to da budu i one koje nisu bele a moćne su, ali njih je toliko malo pa se neću ni bviti njima ovde, dakle, bele i one sa više moći , one seru i gaze po ženama koje nisu bele i nemaju toliko moći, opet, mogu da gaze i po onima koje jesu bele a manje moćne, i to rade, ali ovde se neću baviti njima.

 Baviću se time kako bele žene sa više moći to rade nad ženama koje nisu bele i imaju manje društvene moći. One to rade neupitno, sa nasleđenim pravom svojih predaka i pretkinja, čini se, one to rade bez svesti o pozicijama koje su same, ako ikada, onda retko mogle iskusiti, tj. mogle su od mušakaraca, i redje od drugih belih moćnih žena, no, bele, zbrinute i obrazovane, ne znam zašto bi se zapravo i bavile odnosom prema ne belim i manje moćnim ženama i preispitivale svoju poziciju.Čak i kad problematizuju odnose moći u društvu, postoji neka poteškoća u vidjenju vlastite pozicije i tog odnosa sa ne belim i manje moćnim ženama.  Samo se lepo iseru, jer su ta tela mesta za sranje i za njih teško da su ikada bila išta drugo, sem možda sredstvo za neko vežbanje hegemonske dobročinske disciplinujuće strategije možda, za teoretisanje ili pravljenje projekata.

Tela i misli i emocije žena koje nisu bele i koje imaju manje moći prosto su mesta bez otpora, to su nevidljiva mesta bez kojih se ne može. „Ta gde bismo pa srale, kakvo glupo pitanje misle.“

One, žene koje nisu bele i koje su manje moćne, one su nevidljive, njihova tela su bespredmetna, kroz njih se prolazi, njihove misli su oblačići magle, njihove emocije su nemoguće i o njih se ne očešeš, njihova volja je savitljiva do neprepoznavanja, to je hodanje kroz bezvazdušni prostor.

Lakoća sa kojom se kreću ove bele žene neverovatna je. One osvajaju mesta na kojima stoje žene koje nisu bele i koje imaju manje društvene moći bez vojske, bez oružja, bez potrebe za bilo kakvim srestvima sem svojim rečima i dovoljnim jednim jedinim pokretom svog osvajačkog omnipotentnog tela koje beleži i pamti svaki od tih maestralnih usavršenih, do nesvesnog automatizma, mehanizama, strategija i taktika za činjenje svih Drugih nepostojećim.

 Kako bi se razumelo vlastito biće bez ovih ispražnjenih pozicija za sranje prosto je nedokučivo. Konstipacija je stanje koje ne može da traje doveka, njihova sranja moraju da se isporuče, to je prosto biloška kategorija koju nikako ne možete prenebregnuti.

 A onda te druge žene moraju se nose sa tim sranjima, moraju sebe da uveravaju da one postoje i da postoji razlog zbog kog moraju da postoje, da nisu izmislile svoje postojanje, da njhova ljudskost nije nečiji konstrukt, da one imaju tela koja postoje, koja ma kako da ne, očigledno nešto znače, a znače da ih neko smatra mestima za prosipanje govana, ali da je to samo nečije značenje i da, iako je to orkestrirano sranje, megalomanskih razmera, koje se prosipa svugde, u školi, u kafiću, na poslu, u banci, u organizaciji, sa prijateljima, devojkom, dečkom, sa saradnicima itd., iako je to sranje kojim ih hrane kroz literaturu, novine, književnost, filozofiju, ekonomiju, iako je to sranje kojim ih neprestano zatrpavaju dok im ne postane preteško da dišu i dok se njihova tela ne deformišu, misli zbrkaju i emocije otupe do besmisla, e onda te žene moraju da opravdaju svoju samosvest, one postoje, “možda to niko ne zna”- one misle, ali one znaju, njihova svest, makar autorefleksivno postoji.

Onda te žene vide svoje postojanje i pitaju se da li zaista postoje iz tog razloga, može li biti da su nastale da bi bile mesto za sranje, i ako je tako, zašto nisu zadovoljne tom svrhom, zašto ih to opterećuje, zašto od toga ne mogu da dišu, zašto od toga strada njihovo telo. Zašto uopšte imaju misli, ako su one tako zbrkane, ako su nesrećne, čemu te emocije. Čemu sposobnost za autorefleksiju i samosvest.

Ako ova sranja gase njihove živote, zašto uopšte njihov život, makar autorefrencijani.

I dok one tako u govnima pokušavaju da misle, da žive i da osećaju , pokušavaju da budu manje, da se smire, da budu još nevidljivije, da budu ćutljive i poslušne, da iseku svoja tela do neprepoznavanja, da svoje misli utišaju i ugase, možda su one krive za to, možda treba da se pomere sa puta one misle, ali nekako ih uvek nalaze sranja kao navođeni projektili.

 I za sve to vreme protiče, vreme u kom se bele žene sa više moći obrazuju, stiču znanja, veštine, ovladavaju društvenim sferama, stiču još više društvene moći mirno sede, piju čaj i jedu kolačiće i imaju urednu stolicu i kažu to nema veze sa poreklom, prosto nema kvalifikacije.

Nikada ne prestaje da me zaprepašćuje neverovatna lakoća bele ženske omnipotencije, bezobraznog osvajačkog zaposedanja i nalaženja opravdanih razloga disciplinskih mera i proizvodi neograničen izvor gadosti i mržnje.

Posebnu vrstu prezira proizvodi dodatna “neutralna analiza” drugih, često belih žena koje govore o nesporazumima, preteranoj emocionalnosti, kulturološkim razlikama (!?), nepoznavanju, te potrebi za saradnjom i solidarnošću.

I koliko god da se koriste teorije i prakse aktivizma da se objasni kako se i zašto i gde sere, sorry, israle ste se i vaše govno smrdi i evo ga na ženama koje nisu bele i imaju manje društvene moći.

Sudeći po ponašanju prema drugim moćnim i belim ženama prema kojima se, gle slučaja, ovako nešto ne sprovodi, zaključujem, jedino što ove bele žene, uglavnom sa više moći od onih koje to nisu, ne poznaju, jesu otpor, bes, sila drugih žena koje nisu bele i tako moćne…vidljivost njihovog postojanja, kad neka od tih žena kaže, ne serite više po meni, na šta se bele žene iznenade, pa još, moš misit, izrazito se nađu ljute a neke i uvređene čak….zar ja?zar ja, pitaju se….nemoguće….

U svakom slučaju,onda,valjda, ne bi bilo nikakvih nesporazuma…ne izlažeš ,onako slučajno, svoju guzicu tamo gde nešto može da te ujede za dupe…pretpostavljam….

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s