Jelena Savic

I am a fuckn artist!

#2 Romska etnička partikularnost nije postojala pre multikulturalizma December 16, 2019

 Iz teksta

Inkluzija kao depolitizacija romske zajednice

“Na početku izgradnje evropskog modela politike romske inkluzije, a u vreme sutona modela kejnzijansko-fordističke države socijalnog tipa, Romkinje i Romi prepoznati su i identifikovani kao etnički partikularitet. Konstruirana je kulturno specifikovana „romska zajednica“, a na osnovu proizvodnje ekskluzivne kulturne razlike i stereotipizacija evropskih institucija, stvoren je romski identitet, kao još jedna karika u nizu kulturnih razlika.Ove razlike bi, prema paradigmi multikulturalizma, trebale funkcionirati u mirnoj koegzistenciji, priznavajući se kao razlike, te mirno učestvujući u kapitalističkom tržišnom raju razmene; sasvim na tragu neoliberalnih oblika kreiranja imaginarija zajedništva (etničkog, nacionalnog, nadnacionalnog…) proizvodnjom, upravljanjem, discipliniranjem i kontrolom različitosti: razlike su poželjne kao kulturne razlike, a ono što svim diferencijacijama u konačnici daje univerzalni okvir jeste kapitalističko tržište.”

 

 

Iz ovoga i drugih delova teksta ja, izmedju ostalog, zaključujem, možda pogrešno, nešto ovako:

  • Romska zajednica nije bila „kulturno specifikovana“ pre nego što se desio po svemu sudeći katalizmični multikulturalizam.

  • Ima nešto izuzetno loše u ovom multikulturalističkom „kulturnom specifikovanju“ romskog identiteta.

  • Ima nešto izuzetno loše u svakom „kulturnom specifikovanju“, u svakoj kulturnoj razlici i „karikanju“ kulturnih razlika.

  • Multikulturalističko „kulturno specifikovanje“ vodi negiranju i učvršćivanju klasnih razlika.

  • Pretpostavljam i da može da sledi i da svako „kulturno specifikovanje“ vodi ovome istom.

Sad, hajde da se bavim ovim prvim. Ne znam šta tačno znači kad neko tvrdi da kulturne „specifikacije“, kulturne razlike nije bilo dok je neki, ne zna se koji ljudi tačno, pretpostaviću neki neromi, paušalno nazvani tehnokrate, nisu izmislili.

Mislim, da li to treba da znači da neromi nisu bili sposobni da „specifikuju“ Rome pre ovog perioda? Da se svojom kulturom distanciraju od Roma i onog što su videli kao njihovu kulturu? Mislim, treba, eto, uzeti srpsku književnost od pre „mračnog doba multikulturalizma“, recimo. Mislim da ste umeli vrlo dobro da „specifikujuete“ u tom smislu, da definišete, da konstruišete, da izgradite milijardu fantazmagorijskih zidova, koji su se pretakali generacijski i to u vrlo konkretne stvari, u nevidljive gradove, u kojima će Romi i Romkinje da žive sa vama, a i dalje da ne žive sa vama u tim gradovima, institucijama, u tom društvu, u kom su Romi bili uvek na dnu, uključujući i doba socijalizma.

Konstrukcija kulturne razlike u nekakvom negativnom ključu ni na koji način nije počela, niti je jedino loše konstruisana sa multikulturalizmom.Tvrditi ovako nešto znači negirati živote Roma u srpskoj i neromskoj generalno kulturi  do tog perioda. Znači ne priznati „specifikatorski“ karakter neromske kulture do tog perioda. Ne znam odakle nekome hrabrosti i pravo da ovo uradi.

Dalje, potpuno je neverovatan zahvat ove tvrdnje jer je evropska kultura prepuna označitelja, prepuna je, kipi i vrišti o romskoj kulturi, bolje, zamišljenoj kulturi, o „specifikaciji“ kulturne razlike. Romi i Romkinje se dave u ovim označiteljima. Slika Roma kao Drugog, prirode, divljine, nadnaravnog i sl. na tragu orijentalizma je jedan toliko jak trop da se, evo, pojavljuje u evropskim sanovnicima. Evropljani su vekovima unazad sanjali o Romima kao Drugima. Neki romski umetnici poput Zorana Tairovića čak tvrde, izmedju ostalog, da su upravo Romi bili taj ultimativni i konstitutivni Drugi Evrope. Grandizni stavovi, al ne grandiozniji od potpunog brisanja artefakta evropske kulturne baštine, u velikoj meri rasističke, orijentalističke,  koja ne samo da je prepoznavala, nego je konstituisala tu kulturnu specifikaciju mnogo, mnogo, mnogo, pre levičarskog neprijatelja – multikulturalizma.

Svakako, neromi, bilo da su zli kapitalisti multikulturalisti ili ne, nisu ti ili makar nisu jedino ti koji su imali tu i takvu moć da magično ovaplote romski identitet i kulturu u postojanje, kako im se ovde megalomanski i neverovatno podaruje, i kako često neromi imaju osećaj neupitne privilegije da im je to dato i dozvoljeno. Romi su, kako sam već pisala, imali svoj vlastiti istorijski i geografski put na kom se njihov identiet konstruisao unutar zajednice. Ja iskreno ne verujem u mogućnost isključivih kultura, verujem da je svaka ljudska zajednica prostorno i vremenski kontigencijom uslovljena na hibridnost. No kako Srbi svoj kulturni identitet rastežu na Slovenska plemena, ako ne na nastanak sveta, ne vidim razlog da se romska „specifičnost“ negativno vrednuje, i da se uskrati ovde, naročito ne na ovakav način.

Isto, ne vidim mogućnost da se levičari sklisko otklanjaju od ove „Srbijade“ ili koje već „ijade“ na ovim prostorima, jer ako romski identit nije (isključivo) romska konstrukcija, pa zašto bi levičari, zaboga, vaš identitet bio jedino ono što ste vi umislilli da je. Ne, zapravo, levičari ne mislie da su sami kreatori, bogovi svojega identieta, nego da su van svih identieta i van svih tehnopolitika, bogovi nad bogovima.

Kad se spuste na zemlju, onda  možda neke solidarne politike budu moguće.

Neki take away

  • Romska zajednica je bila „kulturno specifikovana“ pre nego što se desio multikulturalizam.

  • Specifikovana je bila „mi-oni“ kulturom neroma u Srbiji, na Balkanu, u Evropi, o čemu svedoče artefakti kulture, ako nećete da se bavite dokumentima i javnim politikama, gde su, takodje, bili definisani i specifikovani. Za boga miloga, Porajmos ne bi bio moguć da je kulturna specifikacija inicirana sa multikulturalizmom.

  • Negirati da je ova kulturna specifikacija postojala pre multikulturalizma znači ukinuti istorijsko postojanje Roma, kao da su narod bez ikakvih korena. Uobičajeni sramotni belački ignoranski trip.

  • Negirati postojanje ove specifikacije pre multikulutralizma podrazumeva i negiranje devastirajućeg karaktera ove specifikacije i horora koji su Romi živeli do multikuluralizma, što ima svoje posledice i danas. Nemam reči koliko sramotan trip.

  • Ako su Romi, narod koji sastavljen od raznih podgrupa, kao takav najveća manjina u Evropi na milost i nemilost tehnokratama na dizajniranje, nema razloga da se misli da šaka levičara u Srbiji na bilo koji način izbegava ovu sudbinu, te da nema vlastiti interes.

  • Dok se partikularizam romske kulture i identiteta čini problemom, to se radi uz nevidljivost partikularističkog karaktera levičarske kulture i identiteta koji se čini neupitnom, ne tehnokratski konstruisanom, ideološki oslobodjenom normom. Da ne govorimo o neromskom identitetu levice koji ostaje nevidljiv.

  • Dok je levičarski i neromski identitet paradoksalno neosveščen kao takav, i dok su neosvešćeni haotični konglomerati i partikularizmi hibridnog karaktera koji opstaju uz ovaj,na pravdi Boga, krhki levičarski narativ prepun kontradikcija, nema osnova za bavljenje stvarnošću u kojoj živimo, vi, Srbi i mi Romi i time nema mogućnosti za solidarne politike.