Usernameka's Blog

bedno pisakralo!hahahhaaahahahah

Control freak? May 24, 2014

Women-deniedZašto se dešava da prelazim preko svoje odluke? Šta se tu desi I kako tačno? Prvi osećaj je da ne želim da se to dešava. I kažem to. Onda on ponavlja svoje zahteve. I jednog mementa ja prelazim preko svoje odluke. Vrlo jednostavno. To ponavljanje je prisilno. Nakon toga on govori da je to bilo dobrovoljno. Da sam mogla slobodno da odlučim.

Zašto je ponavljanje prisilno? Ti zahtevi zanemaruju moju odluku. Ti zahtevi negiraju moj prostor, moju mogućnost da definišem svoj prostor I njegov položaj u tom prostoru u odnosu na mene. Negiraju moju mogućnost da njegovo telo ne bude na mom. Ti zahtevi negiraju moju slobodu volje I pokazuju nepoštovanje moje slobode. To su zahtevi egocentričnog deteta iz tela odraslog muškarca. Ne znam kako se desi da popustim tim zahtevima. Zašto? I onda se naknadno suočim sa optužbama da je to bilo dobrovoljno. Poražavajuće.

Zašto žene popuštaju pred upornim ponižavajućim zahtevima egocentričnih infantilnih muškaraca ako ih oni fizički ili na neki drugi očigledan način ne prisiljavaju? Teško je naći odgovor na ovo pitanje. Liči mi na osećaj da je neprilično , kada ti neko nešto uporno nudi I jasno pokazuje da mu je to bitno, da kažeš ne. Samo što ovde niko ništa ne nudi, nego traži. Čak ni ne traži , već uzima. Stavlja svoje ruke na tvoje telo. A tebi je sve neprijatnije da kažeš ne.

Isto tako, sa svakim negiranjem sposobnosti da se donese odluka oni šalju poruku o tome koliko vrediš. Koliko oni smatraju da su žene sposobne da odlučuju. I to su poruke koje podrivaju njeno samopoštovanje. Podrivaju njenu sliku o sebi, o tome ko je, koliko vredi, koliko je sposobna, koliko je vredna.I tako subjektivitet žena narušavaju osobe do kojih im je stalo, koje imaju društvenu moć , kojima veruju. Vrlo kratko i efikasno ukidanje subjektiviteta i agencije. Za to su potrebne godine, da se ženi oduzme samopouzdanje i osećaj kontrole u većem obimu i na duže, tako da one budu ubeđene na kraju da ne vrede ništa, da ne mogu ništa same u životu i da im je jedini spas taj neki muškarac koji ih zapravo maltretira. To je oružije koje taj muškarac koristi da je zadrži pod svojim uticajem i kontrolom…. Ali ovo kraće, ali svejedno ponavljanje zahteva je jedna efikasna taktika za koju sam iznenadjena koliko postiže. Prosto ponavljanje zahteva da prepustiš kontrolu bar na neko vreme očigledno radi. Otuda mislim “ne jebe lep nego uporan”. Tim zahtevima oni uporno menjaju sliku žene o samoj sebi, menjaju interpretaciju događaja I verujem da se ova interpretacija utiskuje u glave žena koje je prihvataju na kraju, da bi se nakon toga osećale onako kako se osećaju osobe kojima je oduzeta kontrola, povraća im se recimo, mrze sebe I mrze tog muškarca. Taj proces je vrlo suptilan. To oduzimanje kontrole nije fizičko, nema pretnje. Baziran je na zloupotrebi poverenja I bliskosti. “Ako mi veruješ ti ćeš mi dozvoliti da ja odlučujem u tvoje ime, I to o nečemu ključnom, o tvom telu, o tvojoj trudnoći, o tvom zdravlju, na kraju o tvom životu”. Što je veća emotivna, psihološka zavisnost to je lakše izvršiti ovaj zahvat I isporučiti ovaj nemogući zahtev.

To je nemoralan zahtev. Zašto je nemoralan? Moral bi trebalo da tretira privatnu sferu sa stanovišta jednakosti i da podrazumeva ne tretiranje drugih isključivo kao sredstva za ostvarenje vlastitih ciljeva. Moral recimo podrazumeva postojanje vrednosti I prinicipa na kojima se zasnivaju odnosi sa drugima. Fer odnos je odnos u kom se neka razmena recimo dešava pod fer uslovima, sve strane razmatraju svoje intrese I intrese druge osobe I imaju jednaku mogućnost da kažu da ili ne u nekom pregovaranju, imaju slobodu da odluče. Pritisci na drugu stranu I ucene bi se smatrale nemoralnim, van principa I vrednosti fer odnosa. Ukoliko se primenjuju mehanizmi prisile moglo bi se reći da je princip u tom slučaju zasnovan na korišćenju sile. Ko ima veću moć odlučuje. To je pitanje upotrebe moći.

Posebno je nemoralan zahtev vršiti pritisak na one koji su u najlošijem položaju u društvu I imaju najmanje moći. Recimo Romkinje. Veoma mali broj Romkinja uspeva da stekne I zadrži kontrolu nad svojim životom. One vrlo često nemaju kontrolu u porodici, njihovi očevi, braća I drugi muškarci (ili ređe žene, njihove majke) im često oduzimaju bilo kakvu autonomiju I odlučuju u njihovo ime. Njima se vrlo često oduzima kontrola nad instrumentima za postizanje autonomije kao što je kontrola rađanja, obrazovanje, posao, imovina. Neko drugi odlučuje o tome. Neko ko im isporučuje zahtev da ako mu veruju treba da mu prepuste kontrolu nad svojim životom.

Ako se ispostavi zatim da su odluke o ženi koje su oni doneli bile pogrešne, oni imaju argument: “Niko te nije terao, ti si se složila sa tim.”

Ne diraj moje telo. Moje telo nije igračka za zadovoljavanje tvojih želja. Moje telo posebno nije igračka kada ti poželiš I bez ikakve odgovornosti. Moje telo I ja nismo igračka koju baciš posle upotrebe I niko te ne pita o njemu. Muškarci duguju objašnjenje za svoje postupke I ženama. Ne drugim muškarcima koji bi se smatrali posednicima tih žena. Da li može da se kaže da žene pristaju na ove odnose nakon višestrukih pritisaka I odbijanja I na kraju popuštanja? Da li su one podjednako odgovorne za ovaj odnos nakon upotrebe društvene moći muškaraca? Čak I kada su obrazovane I feministkinje? Da li I ove žene duguju objašnjenje muškarcima u ovom slučaju? Šta one duguju I kome?

Moj osećaj je da ti muškarci , posebno ako su obrazovani I još se pa intresuju za feminizam, treba da misle o ovim odnosima. Treba da misle o tome šta znači za obrazovane Romkinje, preživele razne pokušaje da im se oduzme kontrola, to kada im neki muškarac, pa makar on bio I obrazovan I Rom, traži I uporno traži da mu prepuste kontrolu nad njihovim telom, nad kontracepcijom, rađanjem, zdravljem I svim ostalim duboko ličnim i privatnim stvarima u nekom zajedničkom odnosu. Koje objašnjenje muškarci mogu da ponude u tom slučaju za svoje uporne zahteve uzimajući u obzir teško stečenu kontrolu nad životom koje obrazovane Romkinje mogu da imaju. I da li u ovom slučaju mogu da se služe argumentum:” Pa nisam te terao….”Šta su ti uporni zahtevi ako nisu teranje na odustajanje od kontrole nad sopstvenim životom?

Ono što bi bio fer odnos je upravo suprotno. Podržavati te žene da preuzmu kontrolu nad svojim životom, nad svojim telom I ne upotrebljavati svoju društvenu moć, ne koristeći odnos poverenja za instrumentalizovanje I zadovoljavanje svojih želja. Podržavati ih I kada kažu ne. Slušati kada kažu ne. Ženama je u principu teško da kažu ne. Teško im je da budu “nevaspitane” I da ne zadovoljavaju tuđe potrebe, da ne budu majke, da ne budu nečije negovateljice ,da ne budu dostupne za jebanje muškarcima, partnerima, muževima. Taj odnos ne može da podrazumeva pritiske i teranje I da istovremeno bude fer odnos.

To ne znači da žene ne žele I da nikada neće prepuštati kontrolu. Pooenta je da taj odnos poverenja I bliskosti nikad ne sme da bude instrument ucene,jer tog momenta poverenje I bliskost prestaju da postoje. I možda muškarci zadovolje svoje želje, ali je onda jasno da je to poverenje I bliskost sa ženama cena koju će platiti. Zloupotreba moći ne stvara prijatelje. Stvara samo prezir I mržnju. Na žalost I samomržnju.

I konačno Romkinje duguju sebi da odustanu od odnosa u kojima se od njih zahteva da prestanu da budu subjekti u svom životu, da prepuste kontrolu nad svojim životima. Da odustanu I da ne pristaju na ucene. I jasno to je skoro pa nemoguć zahtev s obzirom na učestalost dešavanja, ali očigledno nema drugog, nema.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s