Jelena Savic

I am a fuckn artist!

Malo pismo Leoni May 3, 2017

***

30.aprila je u Beogradu pretučena Leona, jedna trans osoba, od strane petorice muškaraca. Pobegla je, pokušala da udje u taksi, više taksista nije htelo da joj pomogne, zato su je muškarci uhvatili i pretukli. Policiju nije uspela da dobije putem telefona, na licu mesta, onda kada je otišla u stanicu, inspektori su reagovali sa „šta ti treba da se oblačiš tako?“, po principima sekundarne viktimizacije, poznatim u slučajevima nasilja nad manjinama i ženama.

Draga Leona, ako ovo pričitaš, jako mi je žao što ti se ovo dogodilo. Veoma mi je žao što u svom iskustvu sada imaš ovaj horor. Verujem da je u tvom životu bilo sranja, no, želim ti puno snage sada i puno ljubavi prema sebi, i da ne poveruješ ljudima koji su učinili ovaj zločin, i da ne poveruješ ljudima koji su ga posmatrali i koji ti nisu pomogli, i da ne poveruješ inspektorima i ne znam sve kojim institucijama kroz koje će te provlačiti, i svima onima koji će misliti, govoriti i pisati o tome što ti se dogodilo iz svojih malih, bednih perspektiva o tome ko si ti i koliko vredi tvoj život. Pretpostavljam da je za tebe sada značajna podrška nekih LGBTTIQ organizacija. Romske, pa i druge organizacije neće obratiti pažnju na ono što ti se desilo, na žalost, i pretpostavljam, neće biti nešto posebno spremne da izlaze sa podrškom, zahtevima i nekakvim konkretnim merama da se ovakve stvari ne dogadjaju trans ljudima. Suštinski, naši su svi NVOovi toliko razvaljeni i slabi naspram države, da je teško od njih očekivati da mogu da zaštite i sami sebe, i kad su spremni da otvoreno stoje na drugoj strani, a druge mreže podrške skoro da nema. Suviše često se svodi evo, na saopštenja, i tekstove, poput ovog. U proliferaciji i inflaciji govora o otporu, koga skoro da nema, ništa posebno ne menja ovaj post, jedino, možda, doprinosi nekakvom gradjenju malih veza izmedju nas drugačijih, makar u tekstu, u naša elektronska „četiri zida“ koja su nam još preostala, kad se za drugo do sada nismo izborili/e, kad teško i mislimo više taj život van zidova koji si ti bila spremna da živiš tog dana kada se ovo desilo i koji ćeš, nadam se, imati snage da tamo, van zidova, i nastaviš. Ne veruj im ništa, tim ljudima. Važno je što postojiš i što sada svi znamo da postojiš, iako ti to sada može učiniti život težim. I važno je da znamo šta ti se desilo, iako je bolje da ti se nije desilo. Hvala ti što si bila spremna da o tome govoriš, i nema nikakvog očekivanja da o tome više ikada i ikome govoriš, ako to ne želiš.

 

Advertisements