Jelena Savic

I am a fuckn artist!

Noramativnih kurčeva… October 22, 2012

Nekad mi je vrlo teško u odnosima sa ljudima za koje sam se emotivno vezala da ostanem autonomna. Rastužuje me koliko se to nekad desi lako i brzo, ljuti me isto tako. To smeštanje u uloge iz nekog razloga me dovede do takve situacije da ne mogu da mislim, ne znam kako da odreagujem, kako bi trebalo da odreagujem, kako ne bi trebalo da odreagujem, a oni kao da već unapred poznaju te uloge i dobro se snalaze. Situacije kada valjda pretpostavljajući u svojoj egomaniji vašu tešku želju za odnosom sa njim i nekakvo stanje očaja nakon, nude ti muškarci ili žene tj. uvale vam sažaljenje  i daju savete o vašem ljubavnom životu- da nađete nekog da se malo smirite, pošto je valjda to jedini način da se osetite bolje posle takvog neuspeha.I inače, jedini način da sredite svoj život je da budete sa nekim, pošto sami kao da niste u stanju da to uradite.Tako poražavjuće neverovanje u vaše mogućnosti….

E sad neki muškarci uglavnom često pretpostavljaju da je vama, budući da ste žena, mogo teže da  budete same, a pretpostavljam tek da prihvatite odbijanje mora biti da vam je preteško…… ti muškarci, koji i inače imaju mišljenje o ženama kao nekim mnogo drugačijim i nejasnim, emotivnim bićima, u takvim okolnostima žene vide,  meni se čini, kao faličnu, da ne kažem istrajalu robu koju niko neće, ( koja je paradoksalno to upravo postala činom iskazivanja emocija prema njima) i koju oni onda, budući dobri,gledaju kako da je bez mnogo truda  udalje i smeste te žene na otpad. Tako mi se čini.Ne znam,možda bi neko rekao da preterujem, ali pošto sam ja odlučila da ne radim sebi ono što bi većina, neću dovoditi u pitanje svoje doživljaje.

Elem, postoji otpad za žene.

Postoji pretpostavka da se tim ženama, njihovim iznošenjem emocija pa onda odbijanjem, devalvira vrednost do poništenja, one su sada onesposobljene za bilo šta, bilo koju sferu života.

Ma kako da budu uspešne u drugim sferama, one su oštećene.

Pretpostavljalju se njihove emocije, njihovo mišljenje i shvatanje situacije.

Postoji pretpostavka da oni, najčešće muškarci treba da menadžerišu emocije i ponašanje tih žena, ako su blagonakloni da im daju savete za njihov pretpostavljeni haos i nesposobnost snalaženja u tom haosu valjda…

Oni pretpostavljaju da ih vi vidite kao one koji bi uneli stabilnost u vaš život, oni pretpostavljaju time svoju omnipotenciju i vašu subordiniranost rekla bih.

Onda se udalje od toksičnog otpada, drže neku čudnu distancu,  jer pretpostavljalju da i ne možete , budući slabom ženom, da se nosite sa njihovim odbijanjem. Pretpostavljaju da niste u stanju da izdržite njihovo prisustvo, da bi se u vama desile sulude hemijske reakcije zbog kojih biste mogli da izlijete svoju toksičnost na njih.

Iako vi zapravo to možete da “izdržite”, i ne kontate čemu to ponašanje , ne vidite u čemu je problem, i u komunikaciji zaista ne želite da se vraćate na te teme već da nastavite bez stalnog podsećanja na to kako ste neka sluđena žrtva.

Sa druge strane, jeste teško kada vam neko kaže da niste dovoljno dobri zbog nečega. To je neprijatno i tužno. Ali to ne mora da znači da vi kao osoba ne vredite, niti  da vi niste svesni toga, niti da se raspadate istog momenta bespovratno. Zapravo, možete da održite vrlo blizak odnos sa tim ljudima uprvo jer oni u vama mogu da prepoznaju mnogo dobrih stvari i u stanju su da se odnose prema tim različitim delovima vaše ličnosti.

Ono što je mnogo gore od odbijanja  je kada se ljudi  fiksiraju na to i promene svoje ponašanje i svoj stav prema vama jer tumače vaše emocije kao slabost  i u situaciji razoružane i u trenutku slabosti.

Eto, iz nekog razloga često neki muškarci izražavanje naklonosti od strane žene doživljavaju kao slabost koja  je tolika da dekvalifikuje tu ženu do kraja života. Ona je u potrebi, eto…..

To je njihova pobeda valjda, to veliča njih i njihove kvaliteta valjda, ali naravno ta žena je na žalost time diskvalifikovana. Ona je slaba i ona više nikada ne može da biti  tretirana jednako, a posebno ne može posle ovakve situacije….čudno, ali tako deluje….

Svaka forma emocionalnog davanja tumači se kroz teoriju nultog zbira, ako ste nekome dali nešto emocija, sada vi imate manje, a suština igre je da pobedite sa najvišim skorom. Ako vam je neko dao unapred očekujući nešto nazad, taj  se zajebao, ali ste vi time sakupili dodatne poene, a sama činjenica da je neko naivno mogao pomisliti da će nešto dobiti unazad govori o nesposobnosti dobre pocene tj. nedozvoljive slabosti koja vas automatski pretvara u žrtvu i deplasira na “tržištu” duboko.

Kao da ste se sami svojim postupcima pretorili u albino jedinku.

Neki su onda tako plemeniti, oni vam neće nauditi, neće iskoristit što ne možete da se sakrijete, ali će se udaljiti, truditi da vas drugi ne povezuju sa njima, da im slučajno ne prenesete tu slabost, i prijateljski će vas posavetovati da vi lepo uđete u neku rupu i da ne izlazite odatle, niko vas neće i nikada neće hteti kad ste postali odjednom beli i slabi, oni će da vas ubeđuju….

A njihovo je da idu dalje, da oni pretražuju, mere, procenjuju….i tako dok valjda ne osete da su našli savršenu i pravu….normalnu.

e sad ta promena stava i odnosa je nešto mnogo teže po meni po tu osobu, najčešće ženu, ta sfera emocionalnog se onda često preslikava i u sve ostale sfere i pitanje je da li se u tim drugim sferama može zadržati autonomija i autoritet.

Isto je zanimljivo da neki muškarci ili žene mogu da misle da se svaki put kada se sretnete stanje ne menja. Da vi ostajete svaki put ta osoba koja žudi za njihovim prisustvom i naklonošću u slabosti. Misle da znaju vašu najgoru i najslabiju stranu, čime mogu da upravljalju , nešto kao očekivanje da to postoji, sa spremnošću da se uteruje u uloge, isfabrikuje ako treba takva interpretacija kako bi se opet primenili činovi odbacivanja i milosrđa.

To je verovatno dobro za njih, da sebi potvrđuju vrednost jer su “tražena roba” valjda, plus dobri ljudi, milosrdni, koji neće zloupotrebiti „vašu slabost“ nego će vam odmah makar neverbano saopštavati sve vreme da su svesni vaše “slabosti” , a da se vi okanete njega uglavnom i da potražite nekog drugog, da se zadovoljite nečim, bilo čim,  da bi vam to baš pomoglo da se malo sredite emocionalno, psihološki, pošto ste tako rastureni….

Zato je i svaka priča o emotivnim problemima unapred vrlo pogrešan korak sa takvim ljudima, pošto recimo mnogi muškarci  žene ionako već vide kao nejasne, nerazumljive, emotivne, slabe, nesređene, malo lude,prosto kao pretnju….ili moram da dodam da žene isto tako imaju trip da su muškarci savršeni, jaki, zaštitnici….

Ma koliko da pokazujete sposobnost da upravljate svojim životom, ukoliko iznesete svoje emotivne probleme, neke strahove to se odmah uklapa u prekoncept o ženi i gotovo je, sami ste sebe smestili u kategoriju onih žena sa kojima je deplasirano biti u društvu, a kojima se prosto ne može, koje je nemoguće razumeti, koje imaju neku samo njima znanu lošu reputaciju zbog koje ih treba izbegavati. A ako ste muškarac, ako pokažete emocionalnu slabost, doviđenja.

Žena je tu u stereotipnoj koncepciji ,oličenje vidljive slabosti, što se vidi kao opasno, jedno oličenje haosa, jednog vrtloga koji usisava, nesvesno koje se prikrada, divlji jedan entitet koji poništava.

Nikako ne smete biti radikalne, ni u kom smislu. Ne smete pokazivati previše besa, ni veselosti, ni tuge. Prosto ne možete jer je to karta za otpad. Žene su dehumanizovane i idealna slika je nekonfliktnost, tj. umerenost -kako je oni vide, a to je umerenost koja ne postoji, koja je u stvari poništenje postojanja….to uglavnom znači ne zakerati mnogo, ne kritikovati, ne buniti se previše, ne deranžirati i ne dovoditi u pitanje njihov merni instrument, njihovo veličanstvo kitu. Možete to da radite eventualno  samo dozirano, kontrolisano, vrlo oprezno, umiljato, smireno, čini se nemate pravo da otvreno izražavate šta mislite , a tek ne da popizdite. Nemate pravo da odskačete u bilo čemu. Morate da se kontrolišete, da se samonadzirete.

Oni mogu biti neumereni u koječemu, ali smatra se da nisu oni ti koji su na proceni i testu. Oni misle da oni uvek odlučuju o stepenu noramalnosti žene, budući da sebe vide kao idealne , kojima ništa ne fali, koji apsolutno ne moraju ništa da menjaju, koji nemaju nikakve probleme u komunikaciji i ponašanju u svom emotivnom životu, da su oni merilo razuma i pravednosti. I odlično je što misle da bi bilo koja žena bila srećna sa njima. Samo ako bi je oni blagodarili svojim darovima, samim sobom, tako suviše nesavršenim i nekad u tom slepilu nakaznim vlastitim personama. Oni misle da bi one koje oni procene kao poželjne prosto primile njihovo veličanstvo zdušno i spreda i otpozadi, blagoslovene. Kako misle da su oni skoro uvek dovoljno dobri za svaku ženu.

Moram da dodam da može da se desi ali da ovo vrlo retko važi u obrnutom slučaju.

Prosto popizdit zato što misle kako su oni fer u svojim procenama sebe i žena kad procenjuju normalnost.  I zanimljivo je još kad jednom donesu svoje sudove i presude, onda je to završena priča. Vi ste smešteni na tom otpadu luđakinja van kalupa idealne zlatne nepostojeće  umerenosti primajućih i negujućih barbika  i gledaju vas onako kao na neku nepoželjnu potencijalnu neprijatnost koju bi najbolje bilo izbeći. To sve valjda treba samo da klizi, da vam lepo njihova kita glatko uđe u svaki vaš atom u svaki domen vaše ličnosti. Da prosto vaše granice prestanu da postoje, ma da ta kita kao vetar kroz letnji veš  prođe kroz vaše biće. E to je onda to.Bez bilo kakvih trenja i otpora….Samo što to može jedino sa lutkama za jebanje valjda.

Najstrašnije bi bilo onda još pokušavati intenzivirati kontakt, što najčešće žene rade.  To je razumljivo kad vam bude jasno da vas neko odbacuje zbog nečega što vidi kao slabost, neko ko vam je važan pri tom, ne dajući nikakvu šansu složenosti tog odnosa, brišući svaku ideju bliskosti koja je do tad možda postojala vrlo surovo, poništavajući vas i vaše emocije. Teško je to razumeti i prihvatiti da vam oni za koje mislite da bi vam prvi pomogli kada vam je teško zalupe vrata pred nosom.

Vrlo je teško uspostaviti autonomiju i autoritet u ovako setovanom okruženju. Bez tog pratećeg asortimana njihovog ponašanja i kreiranja situacije, uz neku normalizaciju osećanja i podrške stekli biste utisak da je ok da iznesete i govorite o svojim emocijama, ali ne.

Vi  onda u toj situaciji kada ste slabi morate još dodatno da branite svoju prostu egzistenciju i da nalazite razloge svog postojanja i svoje vrednosti.

Vrlo je teško da sebi oslobodite prostor prvo i da razmislite šta vi uopšte osećate prema toj osobi, koliko vam je to važno, koliko vas to pomera i kako da se dalje nosite sa tim.

Ovim se onemogućava bilo kakva strategija ravnopravne međuljudske komunikacije koja bi vam pala na pamet možda, koja bi vam omogućila opstanak zajedništva, to je toksična sredina koja izjeda svaku nadu u to da možete imati jednako poštovanje.

Ovaj tretman dovodi do toga da shvatite svet kao jedno vrlo surovo mesto, dehumanizovano, gde je sve podeljeno vrlo jasno i nasilno, gde se bliskost briše u sekundi, emocionalnost shvata kao slabost, gde vas ljudi odbacuju jer ste im rekli da vam je stalo do njih, jer misle da ste sada slabi , da ste se pa skoro ubili time, i da samim tim  što ste ukazali na emocije nemate kapaciteta da se nosite sa nekakvim gubitkom,da emocije vama vladaju, da ste  „emocionalne lude“, da ste u padu, dead man walking….

Više me to poražava, kad shvatim kako ti , najčešće muškarci, misle  o ljudima, o tome koliko oni misle da ima malo snage i ljubavi u njima samima, a posebno u  ženama. I lekcija je to o zajedništvu, o zajednici u kojoj živimo, vrlo je definiše i pretvara u jednolično, crno i surovo mesto sa izraslim ogromnim normativnim kurčevima posvuda….

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s