Jelena Savic

I am a fuckn artist!

Ženski marš iliti please don’t stop the bulshit January 28, 2017

(Ovo je integralni tekst. Drugi deo teksta (1.2.) uz minimalne izmene objavljen je na sajtu Proletter).

“Misliš da si feministkinja ako marširaš? Nisi ako nemaš bedž za solidarnost. #pokupibedz @Jelenatoken”

1.1. Globalno

Održan je pre neki dan “Ženski marš protiv fašizma” u Beogradu kao deo “Marša milion žena”, a povodom inauguracija Trampa, novog američkog predsednika. Mediji su pokrivali događaje iz preko 300 gradova u SAD-u, i ne znam koliko sa drugih krajeva planete. Gledala sam na Tviteru beskrajne slike žena sa transparentima i osećala dosta veliki otpor svemu tome. Pun plato u Vašingtonu. Čini se dosta energije i kreativnosti je uloženo u protest. Roze kapica nikad više.

Uglavnom pratim vesti na Tviteru. Do mene je tako na Tviteru dospela i slika dve žene koje su se na nekoj škotskoj planini skinule i na ledjima napisale svoju poruku: “Solidarnost za maršom žena” [1]. Pomisih više onako zasićena i otrovana golim ženskim telima u javnom prostoru—e, baš ne razumem ovakve reklamne poruke u stilu National Geographic-a.

Osim uobičajenog nošenja transaprenata, kako sam na Tviteru saznala, žene u Americi su ostavljale poruke i na ulošcima koje su lepile po zidovima na ulicama[2]. Osetim i tu zamor. Mislim, simpatično, i onako, bez mnogo smisla za mene. Nastavila sam da pregledam nalog u potrazi za nekim smislenijim sadržajem.

Neke bele žene su tvitovale: “Neverovatna snaga i pokretačka moć ženskog marša pokazuju da nećemo biti gurnute u stranu, učutkane ili zaustavljene!”, uz sliku tri pesnice, bele, tamno i svetlo braon, uz haštag “čuj nas kako urlamo” [3].  Pff. Kakav zanos. Zanosan je taj marš. Toliko žena. I onako, to mi je bilo dosta neobično. Pomislih, pa ja vas, bele žene, čujem vrlo dobro. Stalno vas čujem, uvek i svugde, i samo vas i čujem. Čujem i kako urlaju vaše prakse isključivanja kao razulareni psi kad se ljubazno osmehujete dok sprovidite vaše prakse isključivanja, sve uz “draga”.

Setim se jedne hipi sestre iz Danske ili Nemačke, ne mogu da se setim, koja mi je na dogadjaju koji se ticao odgovornosti u umetnosti na Centralno-evropskom univerzitetu gde studiram rekla da su njoj dosadne te priče o isključivanju Crnkinja iz tog sveta. Dosadne. Pred celim auditorijumom. I niko ništa, pun auditorijum belih žena. Unela sam to u pesmu[4], zaista, poezija nije luksuz[5].  Za svoja prava VI umete da urlate, u to ne sumnjam. Za razliku od toga, kad Crnkinje ili druge manjinske žene uz osmeh vama kažu “ne”, onda su one odmah stereotipno “besne Crne žene”[6] uglavnom, teške za saradnju. “Ne” se ne očekuje ni od Romkinja, onda je to “urlanje”, isto. Onda su one necivilizovane divljakuše. Ne dopada se to mnogim ne-Romkinjama. Umara ih i prosto neće da se bave time. Zna se ko su “dobre Romkinje”, one sa kojima je “lako biti u solidarnosti”, koje su lake za saradnju, koje ne opterećuju svojim prisustvom, koje se izvinjavaju, neosetnog subjektiviteta, koje sa “draga” odgovaraju “da, draga”, i o tome sam pesmu napisala[7], zaista, poezija nije luksuz[8]. Već sam iziritirana.

Pregledam dalje postove i vidim neke druge bele žene su izašle na ulicu obučene i kao sifražetkinje sa porukom: “Isto sranje, drugi vek”[9] , a bilo je i poruka: “Ruke su mi umorne od držanja ovog znaka od 1960“, i “Ne mogu da verujem da i dalje protestvujem zbog iste stvari”[10]. Pomislih, jesu li ove ozbiljne? Pomislim samo na istoriju isključivanja drugačijih žena od strane sifražetkinja i u kontekstu rasizma zapitam se o politikama sećanja[11]. Zapitam se kad će feministkinje da počnu da govore o tome kako su tome na šta se sada žale doprinele?

Gledala sam isto tako kako žene i u Keniji marširaju[12], i javljala su mi se pitanja tipa — “kako li se sada ovaj marš žena iz Kenije razume iz Amerike?”, i ludilo od narativa me nateralo da ustanem od računara na neko vreme. Naravno i u Srbiji je održan ovaj marš [13], a o tim ludilima bih kasnije malo više.

Na ovim marševima bilo je predstavnika i predstavnica raznih kolektiva i organizacija. “Amnesti internašnal”, dežurna, iritantna, moralizatorska organizacija po meni, sa armijom privilegovanih belih, obrazovanih ljudi, sa pravom na pravdu, u kojoj se, ne sumnjam, zapošljava po principu privilegija socijalnog i obrazovnog kapitala, je svoje žute postere ispisala porukama u vezi sa ljudskim pravima, tipa: “Izbeglice, dobrodošle”, “Ženska prava su ljudska prava”, “Moj glas je moje pravo”, “Otpor je ljudsko pravo”[14].

Amnesti takođe prenosi sliku tri, koliko mi se čini, bele žene, koje su nosile znak na kome je pisalo: “Ja sam jača od straha” koji je izgovorila Malala Jusuf[15] sa komentarom: “Kakav odličan znak! Ovaj citat Malale Jusuf deluje veoma adekvatno danas”[16]. Hm, kako deluje? Pa deluje bezobrazno meni, ne znam. Ne možeš zabraniti ljudima da citiraju tuđe javne izjave. Ali eto, da kažem da je meni to delovalo veoma divljački istrgnuto iz konteksta i aproprijatizovano, kolonizovano. Kao neki apel namučenih ljudi koje onda privilegovani ljudi koriste da izjednače svoje privilegovane subjekatske pozicije i legitimišu svoje ciljeve, bez mnogo svesti o zahtevima tih koji upućuju apel.

Čini mi se, ovaj marš je otkrio jedan opšti bezobrazluk, i potvrdio dobro poznatu stvar —  svako misli da razume i da ima pravo da govori u ime drugih, i svakome je njegova briga najveća.

Greenpeace na Tviteru u svom mačo, herojskom, avanturističkom i kolektivističkom, adrenalin maniru objavljuje: “nije bitno ko je glavni, bitno je šta ljudi mogu zajedno da postignu” [17], uz slike pesnica raznih nijansi braon i jedne bele. Počele su tog momenta baš da me nerviraju te pesnice i pravo ljudi da upotrebljavaju te pesnice u bojama drugačijim od svoje. Čuj, nije bitno. Opet ukidanje istorije. Poništavanje svake istorije dominacije. Da se zapita čovek na čemu ti ljudi tamo rade i koliko uopšte razumeju to na čemu rade. Eto, istorijski se pokazalo da je itekako bitno. Da je to možda najbitnije, da je to ono pitanje gde leži odgovor za mogućnost te zajedničke akcije. Pitajte samo Crnkinje, feministkinje iz ’70-tih. Pitajte Odri Lord na primer. Pitajte i neke žene prve nacije u SAD-u ili Australiji. Pitajte Romkinje. Pitajte. Opet sam se pitala ko dodjavola radi u tom Greenpeecu stvarno, kad bi radili neki presek po rasnoj, klasnoj, nacionalnoj strukturi na primer, šta bi bili nalazi?

Podsetilo me je to a moj odlazak na dogadjaj koji se ticao samoodrživosti i ekologije u Budimpešti[18] koji je pokazao da su tu uglavnom privilegovani, beli, obrazovani ljudi koji bi da dele lekcije o zaštiti planete, bez mnogo pitanja zašto baš tu i njihovim redovima nema diverziteta, čitala sam im pesme na tom događaju[19].

Na maršu su bile i predstavnice “Majke pokreta”. Majka Trejvona Martina (Trayvon Martin) je rekla na maršu: “Nije bitno ko je predsednik, mi ćemo nastaviti da se borimo” i dodala: “Ženska prava su ljudska prava”[20].  Zadržala sam se na ovom snimku, delovalo mi je važno da čujem šta ove žene imaju da kažu, iako mi je jasno u širem smislu, ipak nisam razumela kontekst “ženska prava su ljudska prava”, uglavnom mislim da su im muška deca stradala od belih policajaca i belih “patriota”, i opet mi je palo na pamet kako je ovaj marš baš jedan čaroban miks, kako njihova poruka ide pored nekih iscrtanih golih leđa belkinja u Škotskoj, dok onako cinično postavljam pitanje rasizma tih “gololedjnih” žena, što stavljalju svoja belačka tela u fokus, kao nekakav univerzalni označitelj, praksa poznata i srbijanskim umetnicama poput Tanje Ostojić[21], ili ih zamišljam u malo verovatnim situacijama, kako u njihovoj zblanutoj familiji sede sa dečkom Crncem iz američkog crnačkog geta. Mislim slično i za proteste urođeničkih, prvih naroda u Americi, naročito ljudi koji brane pravo na zemlju i resurse od kompanija bezočnih belaca[22].

Ne može se reći, bilo je i poziva online medija koji zastupaju crnačke poglede tipa: “Dame, a sada u formaciju” [23], sa znakom pesnice upotrebljenom nekoliko puta u nijansma braon boje i jedne bele. Opet te pesnice. Iritantan poziv na sabornost po meni. Da služiš rok zajedno sa belkinjama recimo u ratu protiv rasizima, homofobije, islamofobije i čega sve ne, što sada oličava Tramp, univerzalni označitelj za neprijatelja, jer “pakao, to su drugi”[24], ko što je nama bio Sloba valjda. Kao, sad je sve iza nas. Sve što su belkinje učinile da podrže dolazak Trampa i ideologija koje on predstavlja je iza nas, pa sada ne treba da se govori o tome, nego hajdemo mi sve zajedno. Pomislih: “Bezobrazluk od ovih Crnkinja, da se govori u tuđe ime tako”. Ali utisak mi je da je to jedan opšti princip.

Po slici koju sam videla na Tviteru na kojoj je jedna devojka, sama bez bilo kakvih verskih obeležja, nosila poster na kome je žena zabrađena, ne običnom maramom, već američkom zastavom, uz poruku: “Mi, narod”, pretpostaviću da je bilo i predstavnica manjinskih verskih grupa[25].  Zanimljivo, i u ovom slučaju, ona ne nosi maramu, nije zabrađena, al ima poster. Hajde, nema veze. Neću da budem sitničava, ali već sve to deluje suviše kao šablonski problem.

Da se vidi raznolikost, bilo je i predstavnica queer populacije, kako god da se razume queer. Jedna osoba je na jakni nosila natipis: “Ja sam bila queer dete”, kao i “Queer deca posmatraju” [26]. Pa, dobro, pomislih. Pitala sam se kako li je to biti queer i organizovati protest sa onima koji to nisu. Setila sam se lezbejki, Crnkinja, al i belkinja, odbacivanih od belih hetero feministkinja, sifražetkinja i onih drugog talasa, koje su se borile za svoja prava[27], kao što se sada evo bore ovim maršom. Jer, ne čini se da ih je dotakao previše život queer osoba, ili život Crnkinja baš toliko. Nego eto, sada opet moraju da se bore za isto, SVOJE pravo pre svega, da ih neko ne drpa za njihovu belu pičku kako ja vidim. Ne čini se da ih je nešto veća podložnost drpanju i silovanju drugačijih žena u toj meri pomerilo[28], na kraju krajeva i kada je uspostavljen institute zaštite od silovanja to je bilo zarad čuvanja čestitosti kao robnog kvaliteta belih žena, a njihova čestitost je retko kada i bila smatrana važnim predmetom zaštite[29]. Zanimljivo je da je to tako i danas. Da bele obrazovane žene uglavnom nemaju posebne potrebe da intervenišu zarad nekih problema manjinskih grupa, ali recimo, pitanje abortusa ih dotiče dotle da kažu da će to pravo braniti to smrti[30]. Jeste to opšte pravo, al ne daj Bože OBRAZOVANIM BELKINJAMA da ga ugroziš. Istorijski gledamo, bele, obrazovane žene nisu suviše marile da li Crnkinje, pa i siromašne belkinje, imaju pristup zdravstvenim uslugama, pa ni abortusu.[31]

I onda mi se vrata pakla otvaraju kad mislim o ovim stvarima. Relativno skoro slušam Nadu Sekulić kako govori o uslovima za porodilje u svom istraživanju pod nazivom “O kulturi rađanja – istraživanje o problemu nasilja nad ženama tokom porođaja”[32] i kaže, prafraziram, nema razlike u odnosu lekara prema siromašnim Romakinjama i drugim siromašnim ženama. Siromašne žene podjednako trpe. Pa neće biti drugarice Sekulić rekoh, ovo drugarice neizgovoreno. Pogledajte samo statistike i koliko puta su Romkinje siromašnije od najsiromašnijih ne-Romkinja, plus izveštaje naših nesrećnih romskih nevladinih organizacija koje se ubiše, evo deset godina, da sroče očigledno impotentne birokratske izveštaje[33], kako ima razlike. Deset godina nedopiranja do belih akademkinja. Mučna pitanja u filozofiji nauke, reprezentivnost i proizvodnja znanja. To da postoji razlika im nije ni premisa zapravo. Romkinje su više – manje, subjekti bez sadržaja, slobodno reprezentovani i zamenjeni telima belih žena. Romski ženski subjekti su više kao iz crtanog filma. Nema veze koliko izveštaja se napiše o njima i njihovim životima, one su i dalje kao likovi iz crtanog filma.

Kad sam već kod crtanih karaktera, kako ponekad pratim i nekakvu scenu stripa, budući da je u opštem gubljenju kursa u politikama reprezentacije naših romskih pisača izveštaja i javnih politika postalo zabrinjavajuće ako ne znate da su postojali i romski strip junaci, skorašnje rasprave u domenu pouplarne strip kulture[34] dovele su me i do tvitova koji pokazuju prisustvo ljudi iz ove zajednice na ovom maršu, kako sam uspela da razaznam u pitanju je, ipak, beli muškarac, ne žena, (hajde da se nadam da je bilo i žena) koji drži poster na kom se vidi  Ms. Marvel, bela super-heroina koja izgovara “OTPOR”[35] , a neke su ljubiteljke fantastike, koju isto tako neredovno pratim imale i veliki poster sa slikom Džabe, kriminalnog bosa iz serijala Ratovi zvezda, sa pride crvenom kapom na kojoj piše: “Učinimo Ameriku opet velikom”, kog davi zarobljeničkim lancem kojim je vezana za njega princeza Lejla (glumi Carrie Fisher), zgoda, bela žena, u svom metalnom, seksi, zarobljeničkom kostimu, koji je, doduše, kritikovan, kao i uopšte izgled i sudbine svih junakinja, seksualnih fantazija muškaraca, pravljenih za muški pogled.

Intresantno jeste kad žene nađu u tim slikama politike otpora. “Mora im se to dozvoliti”, kažem sebi. Pa i ja uživam kad slušam Anu Nikolić i Rastu, moju omiljenu selebriti Romkinju i mog omiljenog lika haslera, naravno. Jao, da imam kola, e, pa samo bi oni gruvali. Slušam i Bubu Corellija. Skoro odem u svojoj potrazi za unovčivim znanjem (ha,ha) na neki feministički seminar o bezbednosti na internetu. Iz nekog razloga, zanimljivo, feministički i levo orijentisani seminari se održavaju u hotelima u kojima seminare imaju i ljudi iz OEBS-a. U toj ugodnoj atmosferi ja u pauzi slušam Bubu Corellija, a jedna mlada feministkinja, naša “učiteljica” na seminaru, draga žena, Bosanka, protestvuje, ne dopada joj se, i čudi se što to slušam. To su patrijrhalni tonovi, mačo muškarci, kapiram ja to i ugasim. Ona voli Džastina Bibera pa smo njega slušale, mada sam joj mislim stavila do znanja da ne može da mi vrednuje izbore. Koherentnost stavova je uvek problmatična boljka naših borbi. Mora se dozvoliti ženama njihova vrsta zabave jer “šta će im feminizam, ako ne mogu da plešu”[36]. Ali, zanimljivo, ipak, da se odlučiš baš za toliki pano i u tom trentku. Zamišljam kako idem sa velikim panoom na ledjima ala SNS, na kom su Ana Nikolić i Rasta sa nekom porukom: “Voli svoju ženu kao Rasta Anu”. Ili da puštam Bubu Corellija i njegov meni omiljen hit “Nju bi da ljubim“. Nekako, šta znam, ne ide mi.

1.2. i lokalno

Srpski marš protekao je “u potpunom redu”, bez incidenata. Pre marša napisala sam na Tviteru ovo: “samo da vam kažem —  feminizam ima previse tabooa da bi na marsh otislo vise od 100 zena a feminizam je 90tih potrosio svoje marsheve zalud”[37], a onda saznajemo “ kolona sa oko 100 učesnika kretaće se, kako su najavili organizatori, do zgrade Vlade Srbije, a potom preko Trga Slavija do Hrama Svetog Save. Aktivistkinje na čelu kolone nose veliki transparent “Ženski marš protiv fašizma”, dok su na začelju dobošari koji pevaju partizanske pesme.”[38] Divno. „Učesnike je obezbeđivala policija, ali nikakvih incidenata ili uobičajenih kontra-protesta crkvenjaka, desničara i drugih velikih junaka nije bilo ni na pomolu. Možda im je bilo previše hladno. Ipak je minus” piše Lazara Marinković[39], slavljenički, prozivački i izazivački. Ne znam šta da mislim. Kakav uspeh. 100 žena iz cele Srbije. Profilisan antifašistički, zašto ovaj marš nije okupio više žena? Pa nisu li skorašnje prava na abortus izazvana? Trebalo bi da nas čudi. Ali, naravno da ovo nikog ne čudi.

Odavno feminizam nema nekog odjeka u životima žena u Srbiji. Ne znam u čemu je problem za te žene. Ja mogu da kažem u čemu je problem za mene koja sam odrasla na srbijanskom feminizmu, od koga sada imam popriličnu mučninu. Evo da se ograničim samo na listu na kojoj se nalaze feministkinje Srbije. Na Tviteru sam pre samog marša podelila i ovaj post: “mislis da si feministkinja ako marshiras? nisi ako nemas bedz za solidarnost #pokupibedz @Jelenatoken” [40] uz sliku sa šest bedževa. O čemu se radi?

Bedž prvi

Baviti se feminizmom je u Srbiji klasna privilegija belih, obrazovanih žena, uglavnom iz Beograda. Ako ste siromašni i radite u NCR-u[41], što je još privilegija, a to je firma iz indijskih filmova koji su nam možda nekad bili smešni i daleki, gde vi sedite sa setom slušalica i mikrofonom i odgovarate praktično non-stop na beskrajne upite zaposlenih iz nekog tržnog centra iz Amerike, dok istovremeno odgovarate na čet zahteve, u sobi prepunoj drugih operatera, uglavnom muškaraca, uglavnom bolje obrazovanih, neretko seksitički nastrojenih, a od kojih zavisite da vas upute u komplikovan sistem. U toj eksploatatorskoj firmi, u uslovima koje nam je milosrdno preporučio Vučić onomad u Skupštini, vi radite ludačke noćne i dnevne smene koje traju ceo dan, i nemate snage da pogledate bilo kakva kucana slova na papiru od celodnevnog buljenja u ekran, a kamoli da otvorite kompjuter i da se informišete uopšte šta se dešava oko vas, što nam je dotični drugom prilikom iz Valjeva preporučio isto tako[42]. Posle par meseci vaše izmrcvareno, izlomljeno i iskrivljeno telo i imunitet, razvaljen odustvom sna, dnevnog svetla, kuvane hrane i stresom, uglavom vas dovedu do bolesti, čira na želucu na primer, do ispijanja lekova za smirenje ili lekova protiv visokog šećera. Feminizam nije pokazao neko posebno intresovanje, ni uspeh da u svoje redovi uključi žene koje rade u NCR-u, a kamoli neke druge, manje “srećne” žene. On ne nudi nikakvo posebno rešenje za žene u NCR-u. Slabe vajde imaju one od partizanskih pesama, iako idejno, zaista, ova paradigma daje neke odgovore. Njima ovaj marš protiv Trampa i fašizma deluje kao igrarija žena koje mogu da priušte u životu šetnju u toku dana, kada njima odgovara. One se pitaju—a zašto nema marša zbog toga što ja radim kao rob u NCR-u i nema ni izdaleka naznake da ću moći da radim nešto drugo? Zašto nema nikakve sigurnosne mreže, pa da dam otkaz kad me hasluje nadređeni ili nadrkani muškarac pored koga moram da sedim svaki dan? Na primer.

 Njih ne intresuju isto tako akademski levi feminizmi belih žena. Šta je Altiser rekao njima bi moglo da bude od koristi možda, ali one to nemaju snage, ni vremena da čitaju, da uče. Nemate vi privilegiju da se obrazujete kad ste siromašni i kad morate da radite bilo šta. A u tim elitnim akademskim krugovima je doduše i blam da kažeš da ne razumeš šta Altiser govori, a kamoli da ne znaš ni ko je, evo napravih i strip tim povodom[43]. Posle posla one imaju toliko kapaciteta da mogu da sede i da odgledaju neku seriju, kad to gledaju, makar niko ne može da im ukazuje na to da nešto ne znaju, pa da se osećaju glupo, ili imaju toliko snage da na slobodan dan odu i da se odvale od alkohola, da bi utihnule svoj osećaj bezvrednosti i eksploatacije basovima sa novog albuma Ane Nikolić i Raste. Njima recimo tekstovi gospodjice Maus Maki “hoću da trošim tvoje pare po Bahamima”[44]  dobijaju žešći naboj posle par meseci pa skoro pravog robovanja na poslu, koji, jeli, treba da budu još i srećne što imaju, ili pak tekstovi Elene feat Jala Brata[45] koji postaju vrlo smisleni kada  očajne uviđaju kako bi im život bio lakši da imaju muškarca koji “miriše na zločin”, sa kolima, “da vide u njemu što nije ni jedna” koji, ako ništa, može makar da ih pokupi kad rade treću smenu po ovom minusu, bar neki put, kad im je stvarno loše, a ne mogu na bolovanje. A razmišljalju i da možda platu ulože u svoj izgled, i da se oprobaju u pevačkoj karijeri na Zvezdama Granda, na primer, pošto im je to svetlija i perspektivnija tačka nego nekakvi protesti, marševi protiv fašizma, pesme i slogani njihovih roditelja, i kad ih izgovaraju mlade žene poput Sanje Pavlović[46], kojoj želim svu sreću, koje kako ja vidim, poučena iskustvom rada sa ženama u Autonomnom ženskom centru, jesu mlade entuzijastkinje sa eksploatisanom verom u feminizam, jer nemaju druge valjda.

Bedž2

Iz noćnog kluba idemo pravo u četiri zida, gde bez pritisaka “uobičajenih kontra-protesta crkvenjaka, desničara i drugih velikih junaka”[47], arhe-neprijetalja, provode živote žene sa invaliditetom, beskrajno nevidljive u našim životima. Samo jedna crtica kao inspiracija za ovaj bedž bila je preterano ponavljana neprijatna situacija da slepe žene, koje koriste poseban program za čitanje, ne bivaju uključene time što se na listu šalju slike bez opisa, na primer.

Bedž 3

LGBTTIQ zajednica u Srbiji ima svoju elitu koja je uspela da podigne vidljivost ove populacije, i da uglavi neke od njih u fotelje, ali to je uglavnom sve, ja bih rekla. Ne čujem aktiviste i aktivistkinje u nekim sferama koje mogu da zaintresuju ljude koji isto tako možda rade u NCR-u, sem za možda one koji su “u fazonu”, pa ih zanima da odu na neku LGBTTIQ žurku. Pitam se kako žive siromašni, ostareli, ružni i nesavršeni pederi i lezbejke ovde. Kakve živote vode, u kojima bi im ovaj pokret bio važan. Po nekom mom iskustvu, to su male aktivističke zajednice koje uglavnom služe za samoosnaživanje i pronalaženje partnera, nešto više prvo u slučaju lezbejske zajednice, ili uglavnom drugo za gej zajednicu, gde mali krugovi ljudi mogu da nadju svoje utočište i možda posao, gde se razlike teško tolerišu, gde postoje dublji problemi izmedju lezbejske i gej zajednice, da ne govorim o priscima da se izgleda kao sa reklame, o elitizmu i izbacivanju Roma iz klubova koje posećuje mahom gej populacija i tabuu partnerskog nasilja u obe zajednice. Trans ljude ne vidimo naravno nigde u mainstreamu. O bi, interseksualnim ili aseksualnim osobama skoro ništa ne čujem. Oni su samo slovo u toj skraćenici. U izveštajima nekih organizacija koje se bave prevencijom polno prenosivih bolesti pominju se prostituke, trans muškarci, Romi uglavnom, kao najsiromašnija i najugroženija grupa. Ne znam ko zastupa nijhova prava zaista. Romske nevladine sigurno ne, a nisam sigurna da LGBTTIQ pokret radi na ovome. Oni se bore oko toga ko će da bude organizator sledeće Parade, jer to neko finansira valjda.

Al ono što je posebno iritantno za mene je akademski feministički queer. Eto, kad je bila Džudit Batler da govori u slobodi okupljanja i drugim stvarima u Beograduje to izazvalo “nezapamćeno intresovanje” i okupilo mislim više ljudi nego na ovom maršu[48]. Poltronski, sledbenički i servilni odnos prema ovoj teoretičarki njenih blaziranih fanova i fanica, sa osećajem da su krem de la krem feminizma, i njihov nadobudni elitizam, monopolistički položaj u produkciji znanja i narativa o feminizmu umara zaista. Iako mi je donekle i razumljivo, umara i ćutanje žena koje u femizmu to osećaju, ali stoje zastrašene tim šupljim feminističkim carstvom nebeskim. Nemam ništa protiv teorije. Zanimljivo je razmeti teoriju performativnosti i performans. Posebno jer je kod nas sve performans. I solidarnost je performans. Jednom su mi tako ove žene rekle kad su me pozvale da govorimo zajedno na njihovoj tribini o solidarnosti: “Nemoj da se uplašiš od visokih teorijskih i filozofskih zahteva koje postavlja jedna od njih”. Jesus. Ako stvarno hoćeš da kažeš obrazovanoj Romkinji da je niko i ništa, i da nikad i neće moći da bude neko i nešto, to je da joj posle svih njenih borbi da stekne to obrazovanje, pokažeš da misliš da je sve to džabe, da ona nešto nije u stanju da shvati, da je tretiraš kao da to obrazovanje nema, da joj oduzmeš i sposobnost razumevanja. To znači da joj oduzimaš poziciju subjekta znanja i mesto u toj epistemičkoj zajednici, zajednici znanja. Performans akademskog feminizma. Poezija nije luksuz pa sam jednu pesmu napisala tim povodom[49].  To još nisam naučila da svarim. Naučila sam kako se postaje solidarna: dovedete Romkinju – tokena, dakle figuru iz crtanog filma, na vaš event, nakačite bedž, izgovorite nekoliko citata Batler, pomolite se, prekrstite po volji, pa sebi svako jutro uz meditaciju sugerišete da ste solidarni, na perfect britanskom engleskom, oduševite se kako ste to lepo rekle, popijete iz svoje hipsterske džezve posebnu organsku i free-trade kafu sa posebnim mirisom, ili iz svoje šarene šolje sa feminističkom porukom “Solidarne” sok od cvekle i djumbira, tako, sad ste proglašene za solidarne. Čuj, da idem na marš sa ovim ženama. Bože. Zašto slušam Nikoliju? [50]Da se smirim i očistim od feminističkog performansa solidarnosti. Ne, ne idem na marš ni sa kim ko ne sluša i ne razume zašto ja i cela Srbija slušamo “do daske” pojačane pesme Nikolije, Ane Nikolić, Bube Corellija, eto., a posebno ko ne razume svoj doprinos potrebi da se sluša ova muzika, i na ovaj način.

Bedž 4

Na listi ima i žena koje zanima eko-feminizam. Neke su za razliku od lebdenja u akademskim visinama posvećene lokalnim akcijama. Nemam ja problem sa dihotomijama, njih teoretizuju i vaspostavljalju performativno feministkinje, žene koje gledaju da nam učine našu stupidnost lakšom, koje misle da su krem de la krem, jerbo kako drugačije da budu drugačije i posebne. U svakom slučaju jedna je žena posvećena lokalnim akcijama poslala na listu poruku ovog sadržaja: “iskreno da vam kažem ja se nalazim na periferiji Vršca, dva puta sam uspela za 4 godine da očistim divlju deponiju ali sada nema šanse. Slala sam slike komunalcima i pisala peticiju i ništa, čak sam pisala i zelenoj patroli da mi pomogne. Na zalost nas mentalitet je takav, dolaze noću sa kolima i iz gepeka izvlače kese djubreta i bacaju kod mene, strašno ali ne znam više kako da im stanem na put, rekla sam komunalcima da stave kontejnere, skrivene kamere, betonske stubove pošto dolaze i cigani, i to iz dva pravca i ne vredi, navodno sve to košta“ (sintaksa u orginalu, kurziv moj). Dolaze i Cigani, i to malim — cigani. Na sve zagađenje, još i Cigani. Eto ti ga sad, da zagađuju. Opet mi je u glavi Budimpešta i internacionalni belci, zabrinuti za održivost planete. Psujem evo. Nije bilo reakcija na ovaj anti-ciganizam na listi. Žene na listi zapravo ne reaguju na razne pljuvačine. Ne pokazuju nikakvu solidarnost, koju onda tako odu da izmarširaju. To im je ovako na listi “valjanje u blatu sa svinjama”. A ne mislim da je van liste drugačije. Jednom mi je jedna koja je radila u Autonomnom ženskom centru rekla “ma ne mogu ja da budem feministkinja posle posla”. Ne znam, možda treba neki projekat, ili možda su trebale neke Amerikanke da predlože da se reaguje na listama na anticiganizam jer je to deo fašističke ideologije.

Bedž 5

Naravno, zaintresovane i zabrinute su žene sa ženske liste, feministkinje, bele žene, za rasizam u Americi. Čitale su Bel Huks i Odri Lord. Uvek to vredne učenice naglase. Tako im i tribina na primer “Ko ima pravo na feminizam” na BEFEM festivalu[51] koji je mahom pravljen za njihove male krugove, počne sa citatom jedne od ove dve. Naravno dovedu i lepu Crnkinju da im priča o rasizmu u nekoj evropskoj, al’ onako, pristojno dalekoj zemlji. To je dokle je njima rasizam najbliže prisutan. Nema Romkinja za tim stolom. Bože sačuvaj da im neka Romkinja sad približava njihov rasizam sad i ovde. To je naporno. Bitno je da se priča o solidarnosti. Sprdnja i performans. Nema Romkinja, ne postoje. Ne postoje Romkinje, dakle, ne postoji njihov rasizam. Pa više se osećam da postojim, uvaženo i osnaženo kad slušam SHA –TOP MODEL [52]. Bar mi čovek ponudi da sam nafurani objekat nekakve želje u nekom seksističkom kontekstu, postojim; u feminističkom kontekstu biće da ne postojim, kao ni mnoge druge žene, drugačije, i da taj feminizam nekako nije moj, nego zna se čiji valjda.

Bedž 6

Bljuvanje po muslimanima i migrantima je dozvoljeno isto tako na listi. Jedno vreme su bili učestali mejlovi zbog kojih se dosta žena isključilo sa liste. Tako je jedna žustra kritičarka onog što vidi kao feminizam poslala poruku: “Ja sam uz Nemice, Šveđanke, Iranke, gejeve i ostale koje šerijat ubija, a protiv neselektivnog izbeglištva koje uvozi kulturu koja uzrokuje terorističke napade, ubistva, silovanja, i pljačke. Vi ste slabe jer ne verujete ni u šta, tj, verujete u ‘diskurse’ i ‘konstrukcije’ a ovi koji dolaze veruju u te svete spise čiji značaj vi umanjujete, dok ih vi podržavate i opravdavate, oni vam se smeju i vaš selektivni ateizam njima ide na ruku. Kako je super što kao najnazadnije vidite hrišćanstvo, koje je reformisano više puta i na kojem se temelji zapadna civilizacija u kojoj je žena dobila sva prava, a oko islama ispletate maštarije zbog krivice oko Srebrenice. Ja kažem, ako mi se ne sviđa ovaj domaći pravoslavni fundamentalizam, ne sviđa mi se ni ovaj uvozni. ISIS radi tačno ono što sveti spisi nalažu, oni su pravi vernici, ali pošto je u feminizmu proučavanje religija ili pokušavanje da se razumeju religiozni ljudi uvek nekako ostavljano po strani, sad imamo ovo: da feministkinje podržavaju unazađivanje prava žena.” A onda i ovo : “…Kakvo zatrpavanje, ovo je goruće pitanje, lista je redovno zatrpana manje bitnim stvarima, žene se siluju na ulicama Evrope, ljudi su uplašeni, siluju se deca na bazenima, jevreji doživljavaju holokaust ponovo… mi se bavimo time šta je Tramp rekao pre deset godina, da voli da vaćari žene, bavimo se našim radionicama gde se držimo za ruke, i pravimo se da oko nas ne gori celi svet. Što više postova o ovim pitanjima, to bolje. Evo i od mene nekih dobrih klipova..”. Poslala sam neki mejl u kom sam se izvinjavala usled transfera blama u svoje ime muslimankama i migrantkinjama ako ih ima na listi. Fascinira spremnost da se toleriše ovakav diskurs po meni. Nema razloga, sudeći po ovoj listi, da bilo koja muslimanka ili žena izbeglica stane pored srbijanskih feministkinja po meni.

Naravno, u svemu ovome Romkinje nisam čula niti videla. Možda nisam informisana. Ne znam. Ne znam šta se dešava sa ženskim romskim pokretom. Možda treba neko zvanično da proglasi smrt post-soroševskog romskog aktivizma, od Roma muškaraca generalno nisam ni očekivala bilo kakav znak otpora. Na CEU samo poziv od akademske predstavnice, Romkinje zaposlene na CEU, citiram, da se “malo posle kafice prošeta protiv ovih ludih režima koji šire anti-manjinske diskurse”. Ono, ugodan je taj akademski život, ovaj protest ako ništa deluje definitivno zabavno.

Nije sve tako crno. Feminizam je potreban. Jeste. Meni je doneo dosta toga korisnog. Naučio me je da vidim neke odnose moći. Jedini problem je što teško dozvoljava da se vide odnosi moći u njemu samom. Iako dozvoljava upravo pojedostavljivanje ovih odnosa, do svođenja na jednog arhe-neprijatelja oličenog u Trampu. Ako mi je zbog nečeg drago što sam ušla u krugove filozofa, to je jer sam naučila da reč bulshit tj., proseravanje, može da bude filozofski termin[53] i da postoje dobre alatke za detekciju bulshita tj., proseravanja, pa tako verzirani Najdžel Varburton[54] ironično tvituje: “Politika je upravo postala mnogo jednostavnija: sada smo u manihejskoj borbi dobra protiv zla…”[55]. Fascinira koliko je ovo uspešna strategija za mobilizaciju. Čini se baš su nam potrebna ova instant “cukrena i pink lolly pop” rešenja, posle kojih – ništa. Danas šarenilo na TV-u, sutra sasvim čudno, kao da ga nije ni bilo. Nisam ja generalno protiv uličnih akcija, ali kako bilo, kod nas čak ni te priče više ne pale. Danas je srbijanski feminizam ostao strahovito ograničeno upotrebljiv u životima običnih, pa i mlađih žena. Zašto je to tako? – valjda je vreme da se, al’ onako iskreno, feministkinje zapitate. Da se VI zapitate. JA više nemam šta sa VAMA da se pitam i zapitkujem i da gubim vreme pomažući VAMA, belim, obrazovanim ženama da razmete. Mislim, jest lepo što je podsetila jedna učesnica: “Ne zaboravite da su bele žene glasale za Trampa[56], pa tako “VI uradite SVOJ posao”.[57] Ja bih rekla da bih posle toliko vremena bila stvarno naivna ako ne kažem: “Mene ste dosta navalačile i vukle za nos vašim rečenicama koje počinju sa “draga” i izneveravale moje poverenje uvek iznova, podjednako kao i muškarci. Moja zdravorazumska procena je – ja nemam više vremena, i vi ne zaslužujete moje poverenje. Ne verujem vam. I na kraju šta ja imam od toga da marširam sa vama? Jel’ te parole vaše mogu da se jedu? Pošto nemam nikakvu sigurnosnu mrežu feministkinja, koje su me osnažile da se obrazujem i tako magijom “izađem iz začaranog kruga romske bede”, u kom me, jeli, drži moja zajednica, imam preča posla, da izađem iz kruga bede u kom me vi, zajedno sa belim, privilegovanim muškarcima držite.

Jedino što mene interesuje sada je kako da ne budem eksploatisana do poslednjeg atoma snage u nekoj stranoj firmi ili da ne robujem nekom muškarcu, a da zaradim za hleb, I svakako za novi album Rastin, i za dva stana, koje mi mama nije ostavila u amanet, pa da mogu u jednom da mirno živim, a drugi da izdajem, i da na miru marširam, i za nova kola, koja nije mogao tata, ni muž da mi kupi, da mi se keva ne muči kad ide na pijac, i rezerve za život bar za šest meseci u džepu, za svaki slučaj, da ne upadnem u zavisnost od rada na VAŠIM projektima solidarnosti. A vi samo nastavite sa svojim projektima, želim vam svu sreću u osnaživanju Romkinja, i trubljenju o njihovoj patrijarhalnoj kulturi, i sprečavanju njihovih ranih udaja, koje ih valjda oneomogućavaju da imaju prava da se kasnije svojim izborm “pametnije udaju”, po sličnim principima, ili da počnu da rade, da imaju svoje pare, i da budu eksploatisane pristojnije, od belih muškaraca i žena vlasnika korporacija, i to nastavite sve sa Romkinjama na projektima. Evo, dok slušam Stoju[58] i prljavi zvuk Raste huslera[59], i dok mislim kakve štikle, bruseve i podvezice ću da kupim onda kad zaradim toliko para, stvarno, želim vam svu sreću, da.

A kad smo već kod selebritija treba reći, slavne američke ličnosti iskazale su podršku maršu— Ališa Kiz, Madona, Šer, Rijana, a Vog piše: “Naravno da je Rijana imala najbolji protestni izgled na ženskom maršu”. Zapravo, citat je: “…kasnije te večeri ona se presvukla u svoju Dior ‘sve treba da budemo feministkinje’ majcu, ispod blejzera na pruge za šou solidarnosti koji se nastavio”[60]. Predivno, odzvonilo mi je — šou solidarnosti. Divno, pravi naslov. Na tom rijalitiju masovnih razmera zahvalila se Hilari preko Tvitera, kaže hvala učesnicama marša što: “ustaju, govore i marširaju za naše vrednosti”, i dodala da je, “to jednako važno kao i do sada”[61]. Ne znam da li da idem dalje sa komentarima. Dakle, tako nekako ispada, učesnice marša, hvala što ste ustale za vrednosti bele, bogate, ženske, lažljive, političke elite, sad kad ste ljute na bele, bogate, muške, lažljive poličare. Evo, možda vam pomogne nezasluženi tekst o tome kako živeti sa ljutnjom[62] ili film “Ja nisam tvoj Crnac”. [63] Ne-vaša draga Jelena.

bedzevi

Feministički bedževi solidarnosti Bedž1: I ja ne radim u NCR-u i imam privilegiju da šetam solidarno #feministkinja Bedž2:I ja nisam slepa pa mogu da pročitam ovaj natpis i kupim ovaj bedž #feministkinja Bedž3: I ja se okupljam! Kupovinom ovog bedža VIP ufur za sledeći Džuditin solo u KCB-u i poljubac! Solidarno za afterperty! #samoelita #feminista.kinja Bedž4: I ja sam protiv zagadjenja planete i Cigana sa konjima što istovaruju djubre gde god #feministkinja Bedž5: I ja sam protiv rasizma u SAD-u! Anticiganizam? Nikad čula. #feministkinja #sestretorade Bedž6: I ja sam protiv opresije u SAD-u! A mogli bi i ovi migranti na marš, ne samo da lenčare i da napadaju žene! #osvešćenafeministkinjaoftheday

 Reference

 

[1] https://twitter.com/anna_b_hodgart/status/822874207633739777

[2] https://twitter.com/i/moments/822917330376101891

[3] “The overwhelming strength and driving force of the #WomensMarch shows we cannot be sidelined, silenced or stopped! #HearUsRoar  https://twitter.com/maudegarrett/status/822861538000138241

[4] https://usernamekaspoetry.wordpress.com/2016/10/11/power-to-the-people/

[5]https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&ved=0ahUKEwjJsdWrvt_RAhUECCwKHQ81CbMQFgghMAE&url=http%3A%2F%2Fwww.vanderbilt.edu%2Fwomantowoman%2FPoetry_is_not_a_Luxury.pdf&usg=AFQjCNGbZelfo-z1TERrJNIE_5T-bIL2TQ

[6] http://psycnet.apa.org/?&fa=main.doiLanding&doi=10.1037/0033-3204.32.3.458

[7] https://usernamekaspoetry.wordpress.com/2016/08/10/dobre-romkinje/

[8]https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&ved=0ahUKEwjJsdWrvt_RAhUECCwKHQ81CbMQFgghMAE&url=http%3A%2F%2Fwww.vanderbilt.edu%2Fwomantowoman%2FPoetry_is_not_a_Luxury.pdf&usg=AFQjCNGbZelfo-z1TERrJNIE_5T-bIL2TQ

[9] https://twitter.com/Anna_Mazz/status/822872936038141953

[10] https://twitter.com/Anna_Mazz/status/822872936038141953

[11] http://www.telegraph.co.uk/women/womens-life/11914757/Racism-and-the-suffragettes-the-uncomfortable-truth.html

[12] http://www.nydailynews.com/news/millions-attend-women-march-world-trump-inauguration-gallery-1.2952229?pmSlide=1.2952324

[13] http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/zenski-mars-protiv-fasizma-odrzan-u-beogradu_793532.html

[14] https://twitter.com/AmnestyUK/status/823597566935887872, https://twitter.com/WilliamButkus1/status/822894166468415492

[15] https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/peace/laureates/2014/yousafzai-bio.html

[16] https://twitter.com/AmnestyUK/status/822806261846724608

[17] “It doesn’t matter who is in charge. What really matters is what people can accomplish together” https://twitter.com/Greenpeace/status/823411613780688896

[18] http://budapest.degrowth.org/

[19] https://usernamekaspoetry.wordpress.com/2017/01/26/where-are-the-people/ https://usernamekaspoetry.wordpress.com/2017/01/26/where-are-the-people2/

[20] “It does not matter who the president is, we’re going to continue to fight” https://www.washingtonpost.com/video/national/trayvon-martins-mother-were-going-to-continue-to-fight/2017/01/21/ced2c0ce-e00b-11e6-8902-610fe486791c_video.html

[21] http://www.seecult.org/vest/goli-zivot

[22] https://vimeo.com/195993623

[23]  “Ok Ladies, now let’s get in formation” https://twitter.com/TheRoot/status/822850951644114945

[24] http://kultivisise.rs/osvajanje-slobode-zan-pol-sartra/

[25] https://pbs.twimg.com/media/C2ukvVnUcAAW9LO.jpg

[26] https://pbs.twimg.com/media/C2uAyHEWEAINDCI.jpg

[27] http://bit.ly/2kmPYIw https://www.amazon.com/This-Bridge-Called-My-Back/dp/091317503X

[28] http://psycnet.apa.org/journals/pst/32/3/458/, http://www.racismreview.com/blog/2014/01/23/sexual-violence-enslaved-black-women/

[29] http://chicagounbound.uchicago.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1052&context=uclf

[30] http://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/tekst-novinarke-o-abortusu-koji-je-uzburkao-regiju-za-ovo-sam-spremna-da-poginem-ne-zaebavajte-se-proci-cete-kao-poljska/5443943/

[31] https://www.amazon.com/American-Health-Dilemma-Americans-Beginnings/dp/0415924499

[32] http://bit.ly/2k79I61, http://bit.ly/2k4rkiu

[33] http://www.politika.rs/sr/clanak/320833/Romkinje-su-izlozene-nasilju-vise-od-ostalih-zena

[34] http://www.comicsbeat.com/rromani-representation-peter-david-apologizes-and-roma-pop-responds-with-a-statement-and-goals/

[35] https://pbs.twimg.com/media/C2tRgwYUUAQrGKP.jpg

[36] http://www.lib.berkeley.edu/goldman/Features/danceswithfeminists.html

[37] https://twitter.com/JelenaSomething/status/822550232156303362

[38] http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/zenski-mars-protiv-fasizma-odrzan-u-beogradu_793532.html

[39] https://www.vice.com/rs/article/solidarno-protiv-fasizma-zenski-mars-u-beogradu

[40] https://twitter.com/JelenaSomething/status/822569350339162112

[41] http://www.bilten.org/?p=1333

[42] http://rs.n1info.com/a211792/Vesti/Vesti/Polemika-bivse-radnice-Gorenja-i-Vucica.html

[43] http://stripgenerator.com/strip/564064/serbian-philosopher-making-a-point/

[44] https://www.youtube.com/watch?v=-e7wuBJ4mvU

[45] https://www.youtube.com/watch?v=hn9inzQ-MsY

[46] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:645789-Zenski-mars-protiv-fasizma-u-Beogradu

[47] https://www.vice.com/rs/article/solidarno-protiv-fasizma-zenski-mars-u-beogradu

[48] http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2015&mm=11&dd=23&nav_id=1066196

[49] https://usernamekaspoetry.wordpress.com/2016/07/28/white-feminist-sisterhood/

[50] https://www.youtube.com/watch?v=KTbZhA8wHl4

[51] https://www.youtube.com/watch?v=RdCCUsjSdcM&t=62s

[52] https://www.youtube.com/watch?v=s3H_8S8c5II&index=14&list=RDGibeWKPYgPo

[53] https://philpapers.org/rec/FRAOB

[54] https://en.wikipedia.org/wiki/Nigel_Warburton

[55] “Politics just got much simpler: we’re now in a Manichean struggle of good vs evil… “ https://twitter.com/philosophybites/status/823111914091900928

[56] https://pbs.twimg.com/media/C2t9LSxWIAUIkQC.jpg

[57] https://twitter.com/kimayad_/status/822809915836219392

[58] https://www.youtube.com/watch?v=jDzdmCMHY-c

[59] https://www.youtube.com/watch?v=Ek5yiu7rmO8

[60] http://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-svet/52163-vise-od-milion-ljudi-na-marsevima-zena-sirom-sveta, “ Of Course Rihanna Had the Coolest Protest Look at the Women’s March”, http://www.vogue.com/13524284/rihanna-womens-march-dior-timberlands-molly-goddard-donald-trump-protests/

[61] http://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-svet/52163-vise-od-milion-ljudi-na-marsevima-zena-sirom-sveta

[62] http://www.aaihs.org/an-open-letter-to-white-liberal-feminists/?utm_content=buffer9cad7&utm_medium=social&utm_source=twitter.com&utm_campaign=buffer

[63] http://www.imdb.com/title/tt5804038/

Advertisements