Usernameka's Blog

bedno pisakralo!hahahhaaahahahah

Etika kuknjave January 2, 2012

Uvek znam koja je to težina.Ne zanimaju me više preterane analize emocionalnih  i psiholoških stanja….ni vlastita, posebeno ne tuđa. Nepristojno je zaranjati u emocionalna stanja drugih, nepristojno je kad te pozivaju na tako što. Ne tiču me se. Opterećuju me. Zarobljavaju me. Ako ti se ne svidja, daj otkaz- sebi. Osećam se kao servis. Otudjeno. Ne pomažem, neću više, hoću da se bavim vlastitim usavršavanjem, usavršavanjem okoline. Isključivo efikasnošću. Isključivo me zanimaju mehanički prinicipi, politike, a zanimaju me i neke sporedne stvari, nešto lepo. Sve me manje zanima servisiranje, bilo muškaraca, bilo žena.

Etika kuknjave emocionalnih blata u kojima treba da se valjamo.Etika nepoštovanja granica i neotesanosti.Isto tako mrzim kad neko počne da tandrči u javnosti. Da pljuju i da pakosno gledaju jedni druge. Smrtni neprijatelji koji beznadežno mrsko postoje, ubice , guraju se i treba im presuditi. Treba ih mrko gledati, psovati. Žestoko. U smrdljivom gradskom prevozu. Dok pored sedi bar deset beskućnika, naslonjenih na prozore, spavaju, sa torbama koječega, većeg dela njihovog života,  iz kojih vade nešto i jedu. Puše u prevozu neke opuške sa ulice. Je nepodnošljivo kretenski uz to slušati okršaje slučajnih smrtnih neprijatelja,  u mržnji.

Kada izadjem na ulicu ulazim u doba  divljaštva u kao nekom civilizacijskom vremenu. E moš misit šta sve samo postoji! I oni koriste mnoga dostignuća…kad dodju kući- možda imaju toster, recimo, to je fina sprava. Šta je to što se desi, to su delovi tih ljudi..nerazumni…

Slika napaćenog seljaka iz nekih ubogih krajeva, gde je sva prioroda protiv postojanja čoveka i svaki se zalogaj plaća, i svaki se korak zaglavljuje u blatu, u kamenu, hrana je oskudna, hladno je, leto kratko traje, krtole su male i bezukusne. Životinje slabo rastu, crkavaju od neuslovne sredine, sirote, mršave, preumorne od preteškog života. Pomračine i magle, blato i kamen i kratak, težak san. Žile su jedino prerasle i drobe šta stignu.

Sićušnih života, žilavo se drže za rukohvate autobusa gledajući, spremni da brane. I ta elementarna  egzistencija postiže se vlastitim teškim radom, i njihovi životi održani su patnjom, uz Isusa, mučenici. Al evo sad su našli da ne budu pokorni, arlauču i izvrću svu svoju snagu iz te patnje nasušne, brane  to sedište životom kao  veknu poklonjenog hleba u pustari u kojoj su odrasli. Naučili su vežbajući ovo u kulturi oskudice, u oskudici.

Nerazumni, surovi, ubogi, mučenici, opskurnu snagu i bespredmetnu pravednost manifestuju jedni na drugima u javnom prevozu, osvetnici, dok zimi  po celom tramvaju sede beskućnici u svojoj dnevnoj i spavaćoj sobi. …..Pitam se tako šta će njih da spreči da udju kad uvedu nove kartice za sasušene kore ovog javnog dobra….

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s