Usernameka's Blog

bedno pisakralo!hahahhaaahahahah

i onda stojiš sama tako…. August 6, 2011

U poslednje vreme razmišljam o ženstvenosti. Postoji problem u patrijarhalnom društvu misliti o ženstvenosti van rodnih uloga. Iz nekog mog iskustva koliko vidim sve žene koje ulažu u svoj izgled dobijaju “pažnju” većine muškaraca, da ne kažem skoro od svih. U svakom slučaju te su žene primećene.

E sad većina tih žena koliko imam uvida smatra da je to važno, kako izgledaš, a isto tako znaju da je i većini muškaraca to važno. Da prolaze “bolje i lakše” u životu sa takvim izgledom.Počinju već da računaju sa tim.Počinju da ulažu u svoj izgled više nego u bilo šta drugo jer znaju da je to resurs, a da ih one kao žene nemaju previše u patrijarhalnom društvu.

Teskobno je nekad pričati sa nekim od tih žena. Nemam drugu reč. Neke su čudno naivne, neke nemaju mnogo informacija o društvu u kom se nalaze.Neke misle o stvarima o kojima ja ne znam ništa. Neke su stručnjakinje….U svakom slučaju snalaze se u svom svetu kako znaju i umeju.To su živi svetovi, ljudski…

 Iuglavnom imaju tipove. Oni uglavnom znaju nešto više o nekim drugim sferama u kojima one nisu vične…vrlo često ni ja…..Ima teskobe u njihovom društvu. Postoje neka pravila, meni vrlo teška, koje te žene poznaju i sa njima se nose.

Isprepletani su njihovi muški i ženski svetovi, sasvim prirodno, kompleksno, ali sa nekim vidljivim podelama…

I te žene su ok. Nemam neki poseban odnos prema njihovim životima. Verujem da su im životi sasvim…ljudski, ne mogu da budem njihova prijateljica. Ne mogu jer je moj svet drugačiji. Naši su životi isprepletani. I ja vidim sebe kako ih nemo posmatram. Nemam neki poseban odnos prema njihovim odlukama da ulažu u svoj izgled. To su teške odluke, čiju cenu one plaćaju. Ne znam, imam utisak da se često misli da one ne plaćaju tu cenu.Da one samo traže da im neko nešto plati za izgled.

Kako ide taj proces, ne znam tačno….kad ostanu same sa sobom šta misle, šta osećaju.

Da su bile danas dovoljno lepe, da mogu da budu zadovoljne sobom, jer to paradoksalno znači da bolje  mogu da upravljaju svojim životom….

Upravljaju upravljajući muškom željom i slikom drugih o sebi kao ženi.

TO su veštine koje one pokušavaju da savladju u toku života. Načine na koje se upravlja željom, uslove, situacije, tipove,oprema i rekviziti, poze i mirisi.

Sasvim zanatski. Nema previše filozofije rekla bih.
Valjda filozofiju ovog zanata pisali su muškarci svih epoha i usvim društenim oblastima. Ko je žena, šta hoće, čemu služi, šta može, šta ne može, kako da se ponaša, kako da izgleda.Ne mislim da žene danas same ne učestvuju u tome…samo one generealno nemaju toliko moći.

Šta one misle o ovom zanatu, kakvi su im dani i kakve su im želje, koliko košta izučavanje tog zanata i šta im je još u ponudi …

Upravljanje tuđom slikom o sebi i željom kojom zapravo nikad ne možeš stvarno da upravljaš, jer postoje oni koji ti zapravo i stalno i jedino i uvek nude da upravljaš tom željom na odredjeni način ,jeste jedan mukotrpan posao.
Zašto one to rade…. jer je to i pored prostora za lične odluke u velikoj meri nužnost.

Da li je to moralno? Da li je to pošteno?Verovatno da nije, al nije moralno ni da postoji takva nužnost.

U kojim situacijama kada i kako one to rade ne znam tačno.Nekad je to smešno, nekad je to napadno, nekad je to vrlo  suptilno i na neki način lepo.

Ako hoćete da izađete iz te nužnosti imate veliki problem.
Sasvim jasno ne možete da ne budete u svetu u kome je vrlo važno kako izgledate. Ne možete da izadjete iz sveta u kom vas procenjuju na osnovu izgleda. Standarde imate pa u skladu sa tim dobijate ili “kazne” ili “nagrade”.

I kazne i nagrade stižu vam od ljudi do kojih vam možda nije stalo.Subjektivan je osećaj tu čije vam je mišljenje važno i koji su vam ljudi, koje su vam situacije ili institucije referentne.

Postoje vrlo jasna pravila u patrijarhalnom društvu povodom vašeg izgleda.

I u grupama u kojima pokušavate da nadjete izlaz iz ovih uloga postoje pravila povodom vašeg izgleda.

Čini se da se pojavljuju poteškoće ako prihvatate ženstvenost kao svoju odluku, ako uzmemo da je to moguće, u grupama koje se bore protiv patrijarhalnih rodnih uloga.

Zašto i kako donesete tu odluku pored svesti da je to sredstvo kojim možete da upravljate željama?
Hoćete da se osećate dobro i dalje hoćete nekakve kompromise, da. Ne znam da li postoji prostor da se ovo prihvati kao arguement pored argumenta nužnosti.Dosta vam je kažnjavanja. I tako vaša briga o telu, vaša “ženstvenost” u tom smislu postaje vidljiva.

Čini se često da se ove grupe ne bore za slobodu odluke, bore se za određeni tip odluke.

Postoji problem sa ženstvenošću u ovim krugovima. Teško vam ljudi veruju, ako prihvatate ženstvenost šta vama tačno smeta u patrijarhatu?

Dalje, ne žele da upravljate njihovim željama. To su bolni procesi kroz koje ti ljudi ne žele da prolaze i ljute se na vašu brigu o izgledu i ženstvenost.

Jer to je valjda nužnost, da burno reaguju na svaku pojavu ženstvenosti. Jer im je vrlo teško u patrijarhalnom društvu da ne reaguju na određeni način na ženstvenost i pored, ako uzmemo da je to moguće, izbora da reaguju ili ne i na koji način.

To što vi kažete ili mislite više nije bitno. Bitno je da ste viđeni kao da imate oružje u rukama i niko više ne želi da bude u vašoj blizini i niko vam više ne veruje.
Slobodni ste da komunicirate “ravnopravno” sa onima koji imaju svoje oružje u rukama i koriste je, svoju muškost. Dakle, vi ste vrlo elegantno i brutalno kažnjeni i prebačeni u jednu drugu kategoriju, osuđeni ste na stalne komentare, pozive i zahteve za igrom i “nagrade” od tih drugih.
Uvek postoji pitanje da li ćete da manipulišete, jer možete da manipulišete, jer postoji kondicioniranost reakcije i želje  i sve ostalo što ste vi nema više veze bilo za patrijarhalne ljude ili za one koji hoće da se oslobode tih rodnih uloga.

Vrlo je zamorno sve to. Da uporno odbijate one koji bi da vas “nagrade” za vašu odluku, da ne koristite tu moć i da pokušavate da ubedite one koji su vam važni i koji bi zapravo trebali i sami da rade na tome da ne vrednuju tu odluku a priori negativno,ma kako to teško bilo, da vas ne kažnjavaju.

Zapravo je odbacivanje od onih koji su referentni najbolniji proces, nemaš kuda. Ostaješ bez tih ljudi koje voliš i koji ne mogu drugačije valjda, iako misle da je važno da se radi drugačije….
I to je cena koju imaš da platiš svojim malim referentnim grupama i ljudima koji su ti važni za svoje kompromise u patrijarhalnom svetu….
To valjda ne može da se oprosti…i onda stojiš sama tako….

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s