Jelena Savic

I am a fuckn artist!

put a lite on March 17, 2009

I crno oblačno lice pomera se na horizontu u mraku, dok stojiš u nečemu što se izmiče pod nogama, koje ne vidiš, gledaš u visinu, u mrak na nebu, u obrise iz crtanog filma. Uz strah ustaješ sa odlukom i staješ i gledaš i ne prestaješ da gledaš , kažeš sebi ne smem da prestanem da gledam, moram da gledam i gledaš i da li da misliš šta će biti ako nastaviš da izazivaš svojim gledanjem, ali gledaš ne možeš sad da analiziraš jasno, jer znaš da moraš da gledaš, i onda shvatiš …..da je najlakše da upališ svetlo. Upališ svetlo i dok se još uvek pitaš se šta će sad biti. Ali sve polako nestaje postaje svetlo. Najlakše je da upališ svetlo, zašto to retko kome padne na pamet u snu.

 

Advertisements
 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s