Jelena Savic

I am a fuckn artist!

Kako Korona virus može preuzeti tvoje telo (Pre nego što išta osetiš) March 21, 2020

Nezvanični prevod dela “Kako Korona virus može preuzeti tvoje telo (Pre nego što išta osetiš)”

How the Coronavirus Could Take Over Your Body (Before You Ever Feel It)

https://nymag.com/intelligencer/2020/03/the-story-of-a-coronavirus-infection.html?fbclid=IwAR13OQggzmvY9XGkg0d97q1XynRiEMlZfAOpz7yPQflWpW3rALRdSoktVlA

Pozvao si prijatelja i dogovorili ste se da odete na ručak. Iako mu nije vreme, dan je kao prolećni, tako da ste izabrali da sednete naplju, i to deluje kao  bezbednije. Kao i obično, preduzeo si sve mere predostrožnosti : koristio si sredstvo za dezinfekciju, seo na adekvatnu udaljenost od drugih u resotranu, pokušavaš da izbegneš da dodiruješ lice, iako je to najteži deo. Nekim delom sumnjaš da je cela priča prenaduvana.

Ono što ne znaš da je pre deset dana, otac tvog prijatelja bio gost biznis partnera u Univerzitetskom klubu, gde je pokupio Korona virus od žene brokera kriptovalutom. Tri dana kasnije, on je kašljao  u svoju ruku pre nego što je otvorio vrata stana da pozdravi svog sina. Pljuvačka pacijenta sa COVID 19 može da sadrži pola triliona virusnih čestica po kafenoj kašičici, a kašalj ih raspršuje u maglu. Kada je tvoj prijatelj ušao kroz vrata i udahnuo, 32.456 virusnih čestica smestilo se u njegovim ustima i grlu.

Virusi su se umnožavali u njegovom telu od tada. Dok govori njegov dah ide iz njegovih usta i grla stvarajući male čestice sluzi koje sadrže virus koje onda nevidljive dospevaju u vazduh preko vašeg stola. Neke od čestica padaju po još ne pojedenoj hrani na tvom tanjiru, neke doleću do tvojih prstiju, neke su uvučene u tvoje nosne sinuse i smeštaju se u tvoje grlo. Do momenta do kada pružaš ruku da se pozdraviš sa prijateljem, tvoje telo nosi 43. 654 virusnih čestica. Do momenta do kada se rukujete, taj broj raste na 312.405.

Jedna od kapljica dospeva u plućno krilo i smešta se na toplu i vlažnu površinu, oslobadjajući virus u sluz koja obavija tkivo. Svaka čestica je okrugla i veoma mala; ukoliko bi povećali ljudsku vlas kose tako da izgleda kao da je veličine fudbalskog terena, virus bi bio veličine od oko 10 cm. Spoljna membrane virusa sastoji se od uljanog sloja koji ima proteinske molekule koji štrče i zovu se proteini bodlje. One štrče kao izbočine na loptastoj glodalici, igrački za pse. U sred virusa nalazi se uvijena nit RNK, genetski material virusa. Inicijalna kapisla.

Kako virus putuje kroz sluz u plućima, on nailazi na jednu od ćelija koje pokrivaju površinu puća. Ćelija je znatno veća od virusa, na skali fudbalskog terena, ona je se prostire na oko 66 cm. Bilioni godina evolucije napravili su je takvom da pruža otpor napadačima. Ali, ona ima slabost-zadnja vrata. Na njenoj površini je izbočina od proteina koji se zove enzim za konverziju angiotesina (angiotensin converting enzyme 2) koji se jos zove i ACE2 receptor. Normalno, ovaj molekul igra ulogu u regulisanju hormonske aktivnosti u telu. Danas, on će poslužiti kao sidro za Korona virus.

Kako se bodlja Korona virusa sudara sa površinom ćelije pluća, njen oblik odgovara ACE2 ćeliji tako da će se prilepiti za nju kao lepak. Membrana virusa prodire u membranu ove ćelije, ubacuje RNK u unutrašnjost ćelije pluća. Virus je ušao.

Virusni RNK se daje na posao. Inače, svaka ćelija ima svoj DNK koji proizvodi kopije delova sebe u RNK formi. RNK se kontinuirano kopira i šalje u telo ćelije gde daje uputstvo kako da se prave proteini koji su važni za sve funkcije ćelije. RNK i protein zvani ribozom su kao radionica Deda Mraza u kojoj patuljci vredno spremaju igračke po njegovom nalogu.

Čim se virusni RNK susretne sa ribozomom, taj ribozom počinje da ga čita i da gradi virusne proteine. Ovi proteini pomažu virusnom RNK da se kopira, a onda ove kopije dalje zaposedaju druge ribozome drugih ćelija. Drugi virusni proteini blokiraju odbranu ćelije. Uskoro, normalno funkcionisanje ćelije je kompletno preopterećeno zahtevima virusnog RNK, njena energija i funkcionisanje su okupirani izgradnjom komponenti bezbrojnih kopija virusa.

Dok su tako ustalasane komponente su prebačene na neku vrstu ćelijske pokretne trake i kreću se ka povšini ćelije. Virusna membrana i poteini bodlje omotavaju se oko RNK niti  i nova čestica virusa je spremna. Ove čestice se sakupljalju u unutrašnjim balončićima, takozvanim vezikulama, koji se kreću ka površini, pucaju, i oslobadjaju desetine i stotinje hiljda novih čestice virusa u tvoje telo.

U medjuvremenu, proteini bodlje koji su bili inkorporirani u nove viruse smeštaju se direktno u ćelijsku membranu domaćina, prikače se na površinu susedne ćelije, kao piratski brod za bespomoćni trgovački brod. Te dve ćeije se onda spajaju, i sav sadržaj virusnog RNK sliva se u novu ćeliju domaćina.

Uzduž i popreko tvojih pluća, grla, usta, scena se ponavlja iznova dok virus prodire i okupira ćeliju po ćeliju. Po pretpostavci, ako se virus ponaša kao njegov rodjak SARS, svaka nova generacija inficiranih ćelija nastaje u toku jednog dana i može napraviti na milione novih virusnih čestica. Proizvedeni virus  ulazi u sluz, napada krvotok, i sliva se u digestivni trakt.

Ti ništa ne osećaš od ovoga. Zapravo, osećaš se sasvim dobro. Ako te nešto muči, to je dosada. Bio si dobar gradjanin, ostao kod kuće distancirajući se od drugih, i nakon dva dana neprestanog gledanja serije Paklene ulice (Fast and Furious), odlučiš da ćeš poludeti ako ne izadješ napolje.

Pozoveš svoju bivšu i dogovorite se da se prošetate pored reke. Nadaš se da će situacija kao da je kraj sveta možda dovesti do nečega, ali maska za lice koju ona nosi ubije vajb. Isto tako, kaže ti da je odlučila da se useli kod dečka kog je upoznala u Landmarku. Nisi ni znao da je bila u Landmarku. Ona te toplo zagrli i kaže ti da je bilo super što ste se videli, ali ti odlaziš osećajući gubitak. Ono što ona ne zna je da si samo sat vremen pre otišao u vc i zaboravio da opereš ruke. Nevidljivi tragovi fekalija koje ostaviš na njenoj jakni sadrže 893.405 virusnih čestica. 47 sekundi kasnije ona odlazi kući,  kači svoj kaput i počeša se po nosu pre nego što je oprala ruke. U tom momentu 9.404 virusnih čestica prenosi se na njeno lice. U roku od pet dana, ambulantna kola odvešće je na Sinajsku planinu (bolnica)

Kao u prodajnom lancu podstaknutom privatnim kapitalom, razmontirane na delove i ostavljene da umru, tvoje inficirane ćelije raspršuju virusne čestice dok ne pregore same sebe i dok im ne prodje rok trajanja. Dok se delovi raspadnutih ćelija šire kroz tvoj krvotok, imuni sistem konačno oseća da nešto nije u redu. Bela krvna zrnca detektuju fragmente mrtvih ćelija i puštaju hemikalije zvane citokini (cytokines) koji služe kao alarm za uzbunu, aktivirajući druge delove imunog sistema da krenu  u akciju. Kada ćelije identifikuju ćeliju koja je postala inficirana, one napadaju i uništavaju je. U tvom telu, bukti mikroskopska bitka kod Somme, a tvoj imuni ssistem baca bombe kako na neprijatelja tako i na svoje trupe. Kako je pokolj sve veći, temperatura raste i inficirana mesta postaju upaljena.

Dva dana kasnije, dok sedaš da jedeš, shvataš da ti je i od pomisli na jelo muka. Ležeš i spavaš par sati. Kada se probudiš, shvatiš da ti je samo još gore. Pluća deluju tesno, imaš suv kašalj koji neće da prestane. Pitaš se: da li je takav osećaj? Kopaš po lekovima uzalud i na kraju nadješ toplomer. Držiš ga ispod jezika minut i on pokazuje: 38.9. Jebiga, misliš, i otpuziš u krevet. Kažeš sebi da bi mogao biti prosto običan grup, i ako baš dodje do najgoreg, ti si mlad i inače si zdrav. Nisi u grupi sa visokim rizikom.

Naravno, u nekom smislu si u pravu. Za većinu ljudi sa Korona virusom, to je dokle virus ide. Kad odleže u krevetu, bude im bolje. Ali, zbog razloga koje naučnici još ne razumeju, oko 20% ljudi se opasno razboli. Uprkos tvojoj relativnoj mladosti, ti si jedan od tih.

Nakon 4 dana visoke temperature i osećaja upale svih mišića, shvataš da si bolesniji nego što si kad bio u životu. Imaš suv kašalj koji te potresa tako da te bole ledja od njega. Boriš se za vazduh, pozoveš Uber i uputiš se u najbližu bolnicu (ostaviš 376.345,090 virusnih čestica po raznim površinama u autu i još 323.443.865 čestica u vazduhu).

U hitnoj službi pregledan si i stavljen u izolaciju. Doktori čekaju rezultate testa na Korona virus, urade rendgen pluća koji otkriva mrlje na snimku uzrokovane nagomilavanjem tečnosti tamo gde je bitka imunog sistema bila najntenzivnija. Ne samo da imaš COVID 19, nego je to dovelo da intenzivne i opasne upale pluća koja se naziva akutni respiratorni stres sindrom   (cute-respiratory-distress syndrome) ili ARSS.

Kako su svi krevet već zauzeti drugim COVID 19 pacijentima, stavljen si na poljski krevet pored pet pacijenata. Doktori ti stavljalju infuziju koja polako kaplje da bi tvoje telo imalo dovoljno nutritivnih sastojaka i tečnosti, kao i antivirusni lek. Nakon jednog dana po dolasku u bolnicu, tvoje stanje se pogoršava. Povraćaš nekoliko dana i počinješ da haluciniraš. Tvoj puls se usporava na 50 otkucaja u minuti. Kada pacijent u sobi pored umre, doktori uzimaju njegov respirator i stavljalju ga tebi. Do momenta kada te sestra intubira, ti si polusvestan osećaja prodiranja respiratora u tvoja pluća. Ležiš samo dok ona lepi cev preko tvojih usta kako bi stabilizovala respirator.

Kreširaš. Tvoj imuni sistem je uleteo u “citokinsku oluju” (cztokine storm), preteran rad takvog intenziteta da se više ne bori samo sa virusnom infekcijom već sa tvojim ćelijama. Bela krvna zrnca jure plućima, uništavajući tkivo. Tečnost puni male alveole koje normalno puštaju da krv absorbuje kiseonik. Suštinski, daviš se, iako respirator pumpa vazduh obogaćen kiseonikom u tvoja pluća.

To nije najgore od svega. Intenzitet imunog sistema je takav da pod njegovim pritiskom, organi počinju da prestaju da rade, proces poznat kao sindrom višestruke disfunkcije organa (multiple-organ-dysfunction syndrome) ili SVDO. Kada tvoja jetra otkaže, ona je nesposbna da procesuira toksine iz tvoje krvi, tako da te doktori kače na mašinu za dijalizu. U odsustvu kiseonika tvoje moždane ćelije počinju da odumiru.

Lebdiš izmedju života i smrti. Sada kada si ušao u SVDO, tvoje šanse su 50-50 ili gore. Budući da je pandemija iscrpela resurse bolnice do pucanja, šanse su ti i manje.

Ležeći na poljskom krevetu, u magnovenju čuješ kako te doktori kače na drugu mašinu  (extracorporeal-membrane-oxygenation (ECMO). Ova mašina će preuzeti rad tvog srca i pluća i možda te održati živim dok tvoje telo ne uspe da uspostavi nekakav balans.

I onda si preplavljen osećam mira. Osećaš da si dostigao vrhunac svoje borbe. Najgora opasnost je prošla. Sa pobedjenim virusom, tvoj imuni sistem se povlači, i počinje tvoj spori i bolni put ka punom oporavku. Nekoliko nedelja kasnije, doktori će ukloniti cev iz tvog grla i izvući ventilator. Apetit će se vrtiti i boja će se vratiti u tvoje obraze, i jednog letnjeg jutra izaćićešna svež vazduh i pozvati taksi da te odvede kući. Kasnije upoznaćeš devojku koja će ti postati žena, imaćete troje dece, od kojih će dvoje imati svoju decu, i oni će te posećivati u staračkom domu van Tampa.

Barem je to ono što ti tvoj mozak govori, dok se poslednje ćelije tvoje moždane kore raspršuju u talasima, kao alge koje rastu u ponoć u laguni. U izolacionom bloku, tvoj EKG daje jednolični ravni zvuk. Doktori vade respirator i daju ga pacijentu koji je stigao tog jutra. U zvaničnoj statistici COVID 19 pandemije, bićeš zabeležen kao žrtva pod brojem No. 592.