Usernameka's Blog

bedno pisakralo!hahahhaaahahahah

Prošlo je August 20, 2015

Skrivam se u mimohodu Kejžovom filmu isečcima bednim neprihvatanjima
sada i ovde budućnosti izgubljene u bozonovim česticama
Šetnja me njegova isijava i srebrnkaste su staklaste metafore mojih hladnih srca
Na -6 ili -7 iako su jednostavne kristalne forme
Shvatam nekome je posao da pravi male pahulje u specijalnim uzgajvačnicama i tretira ih sa nežnošću
Perfect match
One su ljubavne
O ljubavi i prijateljstvu pomirena nikada ne mogu naučiti jer je sve otišlo u paramparčad i postoje prazna mesta dijangostifikovana zvana Cigani na kojima suvereno šetaju beli obrazovani hetero muškarci zombiji belim hodnicima fakulteta u belim mantilima i sa stetoskopima
u dosta sumornoj perspektivi
Razgovarajući u retrovizoru taksija u habermasovski optimističkim odjecima javne sfere
Ugodno je dok u američkom gradu izvana pada kiša što je daleko
Kako on priča sa Kajli kao pristojno izvitoperena umirena duša mahovina mračnjaštva, pornografije, ikona i popularne kulture
Dok ona ima svoje voštane figure
Krijem se kroz globalizacijski efekat vremena i prostora
Između duboka dva blaga rezonantna ozvučja
Potonula u granje i nedomišljene živote glumaca malih belih čarobnjaka koji sa nelagodom primećujem kako ih nije sram nedopustivo stare na ekranu
Lako je tebi da pokrećeš tim elektrosignalima društveno priznate kategorisane grupe mišića
Između rekognicije i redistribucije krijem se na dingoskom ostrvu Frejzer
Postoji takvo ostrvo
Plašljivo se hranim krvlju jednoroga oivičene egzistencije ovim definicijama stvarnosti
Umirena njenim odlučujućim ubodom odsecam po slobodnom izboru krupno parče mesa sa sebe ruke ogrezle u performativne kontekstualne interpretativne paradigme
utemeljujem se u slepa mesta i sebičnosti od kojih okrećem glavu u gađenju bioupletena u glatka demonska živuća crna odela
praznine
konačno nema treninga imaginacije za epistemološki performans
jedine građevinske blokove koje pokušavam da bacim jesu oni od gustog tkanja svesti o nesvodivosti i nečemu subjektivnom neartikulisanom neupotrebljivom u tom svetu iza stakla gde nema čarobnjaka koji govore mojim reptilskim retro rezidualnim rudimentalnim jezikom
krijem se
od masovno sinhronizovanih bučnih demonstracija tuđih uznemiravajućih prisutnosti ohhhhhhhhh
da uperjam nepodnošljivost ponovljivosti sutrašnjih dana dok umorno blinkam iza kamere
wingardium leviosa! Baš… Gde moj troglavi duh-pas spava i telo implodira otežalo mikrohranjeno česticama neizgovorenih patnji ne-subjekata
stopljena u treperenju poniklom odlučnim životnim trganjem bas žica i u odjecima
prošlo je