Usernameka's Blog

bedno pisakralo!hahahhaaahahahah

margine… March 18, 2010

 

Kooptacijski i gentrifikacijski model savremenog kapitalizma na primeru alternativnih kulturnih praksi
Ciklus: Neposlušnost

12.03.2010. u 17:00 h
Govori: Hajrudin Hromadžić, sala 105 NBS (ulaz iz Skerlićeve)

Predavanje će biti posvećeno prikazu dva, kapitalizmu vrednosno svojstvena, fenomena kooptacije i gentrifikacije, koji će biti podvrgnuti analitičkom preispitivanju mahom iz perspektive alternativnih (supkulturnih) praksi. Niz teorijsko-istraživačkih doprinosa, čija se istorijska putanja može i treba pratiti već od prve knjige Kapitala, svojim produkcijskim intenzitetom i tematskom raznolikošću ukazuju na opravdanost teze da po pitanju fenomena kooptacije i gentrifikacije svedočimo o svojevrsnom intrinsičnom svojstvu kapitalističkog sistema. Kako se radi o vrlo širokim problemskim motivima, akcenat će biti na testiranju iznesenih teza u kontekstu alternativno-kulturnih praksi na konkretnim primerima dvaju ljubljanskih supkulturnih skvotova, Metelkove i Roga. Pitanje koje ostaje otvoreno glasi: može li (građansko-civilno-aktivistička) neposlušnost biti jedan od odgovora na kooptacijske i gentrifikacijske tendencije neoliberalnog kapitalizma?

Hajrudin Hromadžić u zvanju je docenta za predmetno područje medijskih studija na Sveučilištu u Rijeci. Objavio je knjigu Konzumerizam: potreba, životni stil, ideologija (2008), autor je nekoliko desetina naučnih i stručnih tekstova s područja medijskih studija, antropologije i sociologije svakodnevnog života, zatim kulturnih studija, kao i većeg broja publicistickih radova, eseja i prevoda.

Kako artikulisati marginu?
Ciklus: Neposlušnost

12.03.2010. u 18:00 h
Govori: Nikola Petković, sala 105 NBS (ulaz iz Skerlićeve

Modeli pozajmljivanja glasa kao manifestacije neposlušnosti i agensa promene u delu A. Gramšija, Gajatri Čakravorti Spivak i Žerara Granela

Predavanje će će biti fokusirano na lociranje i trasiranje pojma i koncepta native informant, koji je u diskurs kulturalne kritike i zamišljene istorije nestajanja prezenta uvela američka filozofkinja Gajatri Čakravorti Spivak devedesetih godina prošlog veka. Strukturno ishodište pojma vratiće izlaganje u istoriju, podsećajući slušaoce na nasleđe italijanskog filozofa Gramšija i njegove ideje organskog, generičkog intelektualca kojom je ovaj mislilac nameravao potkopati dinamike hegemonije, da bi potom, na kraju dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka, bila utemeljena ideja „tvrtke“ Žerara Granela. Predavač će pokušati da sugeriše modele unutar institucionalne neposlušnosti u borbi jedinke za reprezentaciju u kontekstu amorfnih, bezličnih, prikrivenih instanci moći.  
Nikola Petković, književnik, profesor, književni kritičar, publicista i prevodilac, predaje na Odsjeku za kulturalne studije i Odsjeku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Rijeci. Naučne i stručne radove, poeziju, prozu i književnu kritiku objavljivao u mnogim domaćim i inostranim zbornicima, listovima, časopisima. Predavač je na poslijediplomskom studiju komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od naučnih knjiga objavljene: Hibridni identiteti i kulture granica (2010), A Central Europe of Our Own: Postmodernism, Postcolonialism, Postcommunism and The Absence of Authenticity (second edition), Frankfurt (2008), Srednja Europa: mit, zbilja, utopija (2002), A Central Europe of Our Own: Postmodernism, Postcolonialism, Postcommunism and The Absence of Authenticity (2002).
Polja interesovanja su mu kulturne studije, književnost, teorija i politika identiteta…
 

 

Ovo predavanje je bilo dosta zanimljivo po meni. Gentrifikacija, iako je očigledno jedan pojam dosta obradjivan u nekim drugim zemljama, po rečima predavača, je meni relativno nov. Počela sam da se intresujem za njega tek sa suočavanjem sa idejom čistog, belog, urednog, reprezentativnog Beograda, u vreme Univerzijade, koju je sprovodio Djilas Dragan, gradonačelnik, odgovoran gradjanima.kama ove zemlje za slanje „lepe slike, bez siromašnih koji žive u bedi “u svet.

Gentrifikacija kako sam shvatila znači da se jedna deo grada u kom obično žive sirmašniji osvaja od strane bogatijh i uticajnijh i iz kog se isteruju na neki način ovi siromašniji. Poput etničkog čišćenja, samo suptilnije i na klasnoj osnovi.

U slučaju Roma skoro da ima i elemente etničkog čišćenja, meni se čini. Fašistička praksa koja se, međutim, sprovodi uz pomoć kapitala i političkog uticaja, vrlo često sa pričom o ekonomskom prosperitetu i društvenoj odgovornosti, u slučaju Roma, brizi za ljudska prava Roma, koju su preseljeni u „humanije“ životne prostore kontejnera.

Zanimljivo kako se gentrifikacija sprovodi uz ove suptile mehanizme obećanja boljeg života nakon investiranja kapitala u neki prostor. Sve izgleda lepše, uređenije, „dovodi se u red“, jedini problem je što samo izabrani mogu da kroče onda na taj prostor, prostor se uzima od manje bogatih, manje uticajnih , marginalizovanih, i čisti za bogate, uticajne, bele.

I sad imamo recimo te stanove u bloku 67.koji su ogradjeni žicom, a i deo ulice je zatvoren, deo javnog prostora.i onda nastaju naselja ogradjena žicom, u kojima u lepim skupim kućama žive neki ljudi za koje ovi ljudi sa druge strane žice predstavljaju bezbednosni rizik, pa je neophodno odvojiti ih od sebe žicom, zidom, granicom, vizom… čime god….blokovi naselja ogradjeni žicom.

Ovi u ogradjenim delovima su se valjda toliko obogatili na račun ovih iza žice, razlika u bogatstvu je tolika da bi ovi sa druge strane žice jedino mogli da imaju intres da u taj bogati deo udju da bi otimali , krali, ubijali i slično, u najmanju ruku uznemiravali bi ove fine bogate ljude svojim siromaštvom i bedom, a to nije lepa slika, krši pravo tih finih ljudi da ne gledaju siromaštvo i bedu, da….

E sad, gentrifikacija podrazumeva da tu već postoje neki ljudi koje onda isterate nekim mehanizmima, bilo da se tu povećaju cene i život u tom delu grada postane preskup za siromašne, bilo tako što im onemogućite da se zaposle, bilo tako što ih bagerima preselite, nadju se razni mehanizmi….i onda često imate ljude koji su time pogođeni i ljute se. Koliko imaju uspeha u borbi sad ostavimo po strani….

Kod kooptacije, kako sam razumela, slučaj je takav da se do tačke ljutnje ni ne dodje.To je jedan više unutrašnji mehanizam, trojanac koji se ubaci u sistem…ili mozda neki sofiticiraniji bag….

Postoji mehanizam da se preuzmu simboličke karakteristike, obeležja, jezik, manifestacije nečeg što je margina, alternativa, kontrakultura, a da se zapravo time ta pozicija umrtvi i domestifikuje.

Primer je bila rege muzika koja je toliko povezana sa nekakvim revolucionarnim praksama, a zapravo je u velikoj meri komercijalizovana i zamagljuje političku realnost Kube na kojoj je vlast i dalje represivna.

Taj proces može da se dogadja u politici, u umetnosti, u kulturi, u radu NVO, u najrazličitijim oblastima.

Simptomatično da se margina teško bori sa ovim . valjda opšte poznata priča o kapitalizmu koji sve može da svari i pretvori u profit.

Da li bi bila kooptacija situacija u kojoj je naš NVO posle 5.oktobra?

Recimo NVO su bile neka alternativa, onda su došle u situaciju da su na vlast došle demokrate. Demokrate sa demokratskim floskulama, jezikom ljudskih prava, protiv korupcije, protiv nasilja, protiv fašista,“proevropski“demokrati,potpisuju „Dekadu Roma“ i naravno kapitalistički i tržišno orjentisani. Takva im je retorika.

E onda ta vlast  ogradjuje žicom, krije banerima romska naselja, iseljava bagerom, postavlja svoje ljude po romskim naseljima sa kontejnerima kako bi zaplašila stanovnike tih naselja da ne govore o tome kako im je loše u tim kontejnerima i slično….zabraljuje prajd, politizuje društvo, zauzima pozicije u svim mogućim institucijama, zatvara 6 studenata na 5 meseci sa smešnim optužbama za terorizam, seče platane, zadužuje se, omogućava sumljive privatizacije, ne prekida veze sa bivšim režimom, ulazi u savez sa njima..blablabla….

I NVO je u situaciji da donacije više ne stižu, jer imamo „demokratsku“vlast. I onda su NVO osuđene na kompanije, …pa su recimo na projektu javnog zdravlja osudjeni da  traže pare od jedine funkcionalne firme na lokalu koja je u industriji duvana…. i na vlast kao izvore finansiranja. Ne možete ništa ta uradite sistemski ako niste dobri sa onima na vlasti. Naravno. I tako, nećete mnogo da lajete na vlast ako mislite ozbiljno da radite neki posao.Nećete mnogo da dižete frku ako vlast krene tu i tamo sa bagerima….

Kako smo čuli.e od predavača mehanizam:Radikalni glasovi se izoluju, idelisti postaju „realisti“ i na kraju ulaze u dijalog u kom su uvek u lošijoj pregovaračkoj poziciji-funkcioniše bez greške.

Ne znam ko vrši nekakvu relevantnu kritiku vlasti danas. Niko pametan valjda….

Onda  recimo šta se dešava sa romskim studentima.kinjama.

Akademska kritika bi trebalo da ima težinu. A u ovom društvu Romi imaju puno razloga za kritiku. Valjda, tek kada se nauči jezik akademskih i političkih institucija može se vršiti nekakva institucionalna politička promena . E sad, pošto će da završe fakultet, da se obrazuju i budu konkurentni, a pri tom se počinje negde prepoznavati potreba da se udovolji nekakvim formalnim standardima inkluzije, svaka institucija će, da bi pokazala da je inkluzivna, da ima potrebu za nekim Romom.kinjom kojim će moći da maše u svojim dokumentima, u javnosti, fonderima, vlasti…gde bilo….a taj Rom.kinja pretpostavlja se neće imati zadatak da kritikuje, dabome,  nego da maše glavom odobravajući….

A zanimljiv moment je  na koji način će romska akademska elita da krene da se utrkuje oko ponude vlastitih kapaciteta tim institucijama, jureći poziciju radi ličnog boljitka, smatrajući daje u javnom intresu zadovoljenje ličnog intresa verovatno…

I tako jednog dana vidimo nema kritike, akademci su se lepo smestili po institucijama i organizacijama, u javnoj sferi sve sami „ugledni“, obrazovani Romi.kinje, očigledno nema problema romska zajednica, eto, vidi njih kako su se lepo snašli u ovom inkluzivnom društvu, svaka ima svog Roma. I tako…

E sad pitanje je gde je prostor upotrebe sredstava koje imate na raspolaganju i ostvarivanja nekakve konkretne politike u javnom intresu.

Na koji način da radite, a da ne postanete kooptirani?opet, valjda, nikad starije pitanje….kako da ljudi biraju između lične koristi i javnog intresa?

Ne znam…recimo…ako pristanemo na ovaj sistem koji postoji i u kom radimo, nije loše da radite i budete dobro plaćeni za to….

Loše je ako  ste  izabrani da radite na mestu na kom bi trebalo da radite u nekom javnom intresu  i budete dobro plaćeni za to, a zapravo vi ste dobro plaćeni da nikako ne radite u javnom intresu i vi pristajete na to jer ste dobro plaćeni za to, još gore ni ne vidite gde je tu javni intres i smatrate sebe velikim borcem za javni intres.

Zanimljivo je da kooptacija ide često upravo sa tim da niste u stanju ni da vidite da ste kooptirani, ili da je to nešto mnogo loše. Postoji nekakav potencijal koji se kooptira u samom nastanku valjda, izvade se oči, zapuše usta, odseku ruke i noge i stave vas u matriks, ili već sami sebe ponudite za ovaj tretman jer se osećate važno ili dobijete nešto time….

Ne volim ovo objašnjenje, deluje kao da ljudi nisu svesni šta im se dogadja i da se oduzima prostor slobode izbora i mogućnost valjanog izbora…. ali onda je  još i gore, ljudi su svesni, ali su, jednostavno, oportunisti.kinje

Ta ideja oportunizma mora da se obradjuje onda puno puta iz raznih uglova.

Ne znam. Ideje solidarnosti, političke svesnosti, lične odgovornosti su ponudjene kao moguća rešenja ovog problema i verovatno da tu leži osnova, samo je pitanje na koji način  uliti  ove ideje u svakodnevicu.

Cini mi se društvo ne podržava ove modele, imamo japijevske , takmičarske i elitističke“ozbiljne“modele. A oni delovi društva koji kao treba da rade na izgradnji ideje solidarnosti su prožeti upravo ovakvim modelima u svom radu  , pa nisu u stanju ni da se okupe za stolom….

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s