Jelena Savic

I am a fuckn artist!

Ćuti dok te karam October 24, 2017

U Srbiji ne smeš da ne voliš da te neko jebe na ovaj ili onaj način. Tako, to treba da nauče svi kojima je društvena pozicija takoreći jebozovna. Na primer, žene, manjine, siromašni, nezaposleni, bolesni, neobrazovani, deca, životinje prvo nauče kako taj metod “ćuti dok te karam” ovde radi pa kako da se lepo naguze da ih, ako ništa, manje boli.

Sa druge strane, treba reći, izdrkava se ko stigne i ko može. Pa sad, treba primetiti, ako neko od ovih kategorija jebenih stigne i uzmogne, jebaće sve druge. To je zakon bezvlašča “jebi ili budi jeban/a”.

Tako, eto, fascinirana sedim u busu punom ljudi koji izgledaju kako svi razjebani ljudi mogu da izgledaju, u proseku na njima nema više od 150 eur vrednosti, patetična jedna jadna izjebana ljudska skupina. Čim sam ušla, dečko izmedju 15-17 godina mi na pitanje da li može da pomeri svoju torbu kako bih sela kaže iz ne zna se kog razloga “evo imate ovde drugo mesto”. Ne shvatam zašto mu je problem da pomeri ranac, ali na ovo odjebavanje ne reagujem pa sednem gde mi ovaj mladi čovek kaže. I fascinirana primećujem dok se autobus puni i ljudi stoje oko njega on ne pomera ranac, niti ga iko pita da ga pomeri. Fascinantno. Samo treba da se zauzme stav da ćeš nekog da naguziš, pa će svi svoje guzice da pokorno sklanjaju nebitno koliko ti je mali kurac. No dobro. Zanimljivo je što se taj nadrkani stav da govoriš ljudima gde će i kako da sede, stoje i žive nauči vrlo rano u Srbiji.

Eto, preko puta mene sedne keva sa izgledom izmrcvarene životinje, podgojena, obučena bedno, kosa u haosu, kontam da ima oko 35 najviše, jer ovde ljudi sa 35 izgledaju kao da imaju 45, i njeno dete, klinac od nekih 4 godina, koji ne zna kako da sedne a da te ne išutira i ne ostavi trag na tvojim pantalonam svojim kaljavim čizmama.

Ajde, sve je to u redu, dete je dete. U suštini svi mi vrlo rano naučimo da “to su naša deca”. Onda taj klinac onako slučajno počne da gazi moje bele patike. Kao kontaš “dete je”, ajde, neka ga. I pomerim ja dokle god sam mogla svoje bele patike sedeći neudobno. I onda to “naše dete”, fascinantno, iz ne zna se kog razloga, počne namerno da gazi po mojim patikama. Lepo gleda i gazi. Jebe se njemu.

“Vidiš”, kažem ja sebi,  “ko te jebe, ko te jebe kad ne znaš kako ovde klinci od 4 godine znaju bolje da se kurče od tebe. Ko te jebe, kad ne znaš da zauzmeš taj ‘jebaću te ja’ stav nakurčeni, tako da se male usrane guzice sklanjaju od tebe. Ko te jebe kad ti ‘naša deca’ kažu gde ćeš da sediš i odredjuju i kako ćeš da sediš”. I tako fascinirana približim se bez osmeha klincu i lepo ga upitam: “Izvini, a jel možeš da me ne gaziš?”.

Keva kaže: “ pa nisam ja videla da vas gazi”.

Ja kažem bez osmeha: “ da, više puta”.

Bez osmeha nastavim ja da sedim gledajući kroz prozor. Klinac se još jednom prevrće i opet me šutira. Ništa ja ustajem da sidjem, opet bez osmeha.

E jebiga, preterala sam.

Bez osmeha ne možete da prodjete, to se ne dozvoljava.

Kako sam ustala ona počne da jebe. “Eto, otišla je ova nadrndana teta. Danas su svi nadrndani, smetaju im deca. Možete misliti dete od 4 godine je zakačilo, a ona se nadrndala. To nisu normalni ljudi, to danas sve nenormalni i narkomani. Bože sačuvaj” kaže keva uzavrelo i ustaje sa klincem.

Nastavlja da sere i staje iza mene, kao da ja nisam tu, obraća se nekome, ne zna se kome niti iz kog razloga. To vole naročito jebači i jebačice, da se prave da niste tu, a da vas jebu. To je osnovni paradigmatski prilaz kojim se kaže “jebem te ja u zdrav mozak, stoko”. Jer vi ste onda stoka, koja ne razume, vi ste parče mesa koje može da se jebe, da se drmusa i šamara, udara pesnicama, sve to može i rečima. I vi onda, pošto im je dignut tako kurac simbolički, vi treba da skupite svoju guzicu, da se uterate do zida i da ćutite dok oni ne uspostave osećaj dominacije i ne odu svojim poslom.

Tako jebačka zajednica u Srbiji funkcioniše. Ispituje se granica dominacije kurčevite, pa se meri čiji je simbolički kurac veći i ko će koga jebati od najviših političkih krugova do razjebanih nesrećnih siromašnih keva.

Nema nikakvog zakona niti etike, nema ni izvikanog parohijalnog palanačkog morala, nema ničega u javnoj niti u privatnoj sferi, samo kurac. Go kurac. Simbolički kurac-malj. Jer na kraju sve je to do jebanja pa je sve otišlo u kurac.

I tako okrenem se i kažem unezverenoj mami kojoj je pena na usta nadošla jer je odjednom veliki problem što se ne smešiš njenom detetu kad te šutira, kalja i namerno gazi, da nema razloga da podiže ton niti da me vredja, već da obrati pažnju na dete. Ovo čigledno trigeruje kevu još gore, jer sam joj na svo sranje nad kojim nema kontrolu u svom životu valjda još rekla i da je u tom simbiotskom paćeničkom procesu vaspitanja u koji je krvoločno investirana  neuspešna, pa ona počne nekontrolisano da preti i da psuje i jebe mater i demonstrira detetu kako da se propisno na srpski način naljuti jer neko ne ćuti dok ga karaju, da se ja samo fascinirana okrenem i odem ne mogavši da ne ispustim otrovno i pogano “ženo, leči se”.

Nije to bilo nužno, no odbijam, stvarno odbijam da budem simbiotski patrijarhalni rob kakav sve ženske figure valjda treba da budu sa svakom infantilnom figurom bilo da ima 4 ili 44 godine. I jebe mi se za vaše male dečake koje učite da nema granica i da nema žene koju oni ne mogu da gaze kad im se hoće i kako im se hoće. Jebe mi se za vaše dečake koji sa 4 godine nauče da oni koje oni namerno gaze treba da im se smeše, i da ako to neće, onda im treba jebati mater nenormalnu i narkomansku, jer oni, na nesreću odrastu. A jebe mi se za vaše dečake i za vaše razjebano roditeljstvo isto tako.

Tako ja mislim dok ona meni jebe mater dok se udaljavam od nje, nesrećne acting-out majke kojoj je život toliko očigledno sjeban.

No, to je mogla biti bilo koja osoba u tom autobusu zapravo, bilo koja razjebana sirotinja čiji je mozak tako sistemski razjeban hormonima stresa, i koja skače habituirana da kolje u borbi na život i smrt, ako joj se učini da će još jednom morati da se nosi sa porukom da ne vredi ništa, u očaju pokušavajući da ubedi sebe da ima zašto da živi.

I tako, u potpunoj oskudici digniteta bauljalju razjebane srpske majke po jebi ili budi jeban/na Srbiji, reže i laju gubeći razum. I tako, fascinantno, naši razdrkani autobusi  i naše godine u obezvlašćenoj raspadnutoj prćiji jebačkoj preriji “jebaću te u zdrav mozak, stoko” Srbiji prolaze.

 

Advertisements