Jelena Savic

I am a fuckn artist!

Ulica ili do Kurca April 3, 2017

“A kad pogledamo, ma mahom su se pristojno udebljali, a uz to i omatorili. Ma, reklo bi se, ne sećaju se ni Slobe više. Davno je to bilo. Ne veruju ni u šta, a  hoće, matori i lenji, da žive kao opozicija, penzionerski. Ne bi na ulice, osim što im ne bi ljudi ni izašli, ne mogu da šetaju više, donekle i kapiram. No, suštinski oni ne bi ni da se dižu tenzije iz fotelje, ni oko čega, kontam. Ne bi da se zameraju, kontam, jebiga, kad i Evropa i Rusija podržavaju lika.”

****

Kakve pokunjene face. Vredelo je pratiti izbore samo da bi se video pokunjen, upitomljen i ožalošćen nastup pojedinih kandidata. Najpre me je zabavilo videti Jeremića kako sebi tihim, pomirljivim glasom objašnjava što se to, zaboga, desilo, zašto je dobio manje glasova i od imaginarnog lika – Belog. Kaže on sebi: „U redu je, sine, živiš u jednoj zemlji ludaka, neuralgičnom društvu, koje nema mozga. Hvala im što su glasali, al prosto nema drugog objašnjenja“.

Lokus kontrole apsolutno van. To je baš traumatično kad istripujete svoje postojanje, svoju važnost, pa vas stvarnost burtalno išamara. Eto, mi obrazovani bez posla to tako svaki dan. A dodatno, mora biti šok kad istripujete kako ste vi neki stvarni protivnik mraka. Ako na to dodamo u prigodnom patrijarhalnom mačizmu i tripovanje ‘opasnog’ vučijeg porekla, u toj vlastitoj strasnoj zabludi izjednačavanje u folkloru sa nekim tamo stvarno opasnim momcima, koji su stvarno imali tudje živote u rukama, i u svojoj stvarnoj božanskoj režiji presudjivali krvnički i bez milosti, a ispostavi se da su vas naivne i željne navukli da tripujete gledajući se u ogledalu terenskih slugu mnogo velikih i ozbiljnijih igrača, onda vam stvarno nije lako.

I dok ste se ložili da ste vi, sa svojim folklornim patrijarhatom, najveća pretnja stvarnim mračnim gospodarima, i bavili se kukavno uživljavanjem u rolu mahanjem pesnicama i držanjem za ruke sa ženom, u svojim najvećim bitkama nacionalistički lajali na zvezde, te indignirani stidljivo prijavljivali učiteljici izborne marifetluke nekih stotih pipaka hobotnice, bez drame, desili su se izbori.

Čudno je bilo da je Jeremić stvarno očekivao da će neko da glasa za njega i da on ima šta da ponudi. Al’, Jeremić ni posle ovih izbora ne planira da odustane. Ne. I on će brže, bolje, jače. Nema načina da se iz ovakve napaljene fantazije boljestojećih urednih dečaka o mestu predsednika u odeljenju izadje sa ikakvom spremnošću da se preuzme odgovornost. I nema načina da se nauči nešto iz ove, jebote, kako će se tek pokazati, skupe lekcije.

Prosto, likovi poput Jeremića ili Tadića ne razlikuju fantaziju od stvarnosti jer im je suviše lako da žive u svojim fantazijama. Oni su savršeno nedotaknuti preterano stvarnim životima nas kojima u punoj punoći vladaju mračni gospodari svakog dana i skoro svugde. Onako, žena im se nekad rasplače kad se ovaj njihov svet i naš svet mraka dotaknu i kad ih neko nazove pogrdnim imenima i kriminalizuje. A u jebote, zamislite da nemate pozicije, i da niste poslanik, i da nemate posao, i da radite na ulici za bedne pare, i da vas ucenjuje lokalna gospodarska banda po institucijama za najosnovnije, a vi nemate izbora.  Možete da gladujete. A jebote, zamislite kako bi vam se žena naplakala, i koliko bi vam se deca naplakala, sunce ti jebem!

Kako bi onda nacionalizam i mlataranje pesnicama pomoglo, ne znam. Zamislimo da može da se zamisli to, taj stvarni svet koji traži stvarnu odgovornost i stvarna rešenja za zemlju sa najvećom pretnjom od siromaštva u Evropi i velikim razlikama izmedju bogatih, recimo suviše često poslanika, i sirotinje raje. Koliki je ovo problem pokazuje blamažni fakat da svi oni koji su glasali za izmišljenog Belog mnogo bolje prepoznaju i razlikuju ove svetove fantazije i stvarnosti od Jeremića, i svih ostalih nebuloznih kandidata ispod.

Treba reći, bilo mi je tužno videti Jankovića posle izbora. Dakle, nema mnogo onih koji bi da ugroze svoj komfor, nit onih čija lica na tv-u ne izazivaju momentalno prebacivanje kanala. I eto, Janković se ponudio, ali džabe. I on kao i Beli kaže da je pobedio. Svako bi da se drži svojih fantazija. No, Beli je i ovde superiorniji, on je svoju fantaziju unapred objavio, proslavio, iživeo. Svi smo mi pobednici u nečemu, nekad,  pa neka mu bude, neka bude da je Janković pobedio. Kontam da Janković, kao neki pristojan čovek, možda sada da ode da tihuje negde malo posle ove očekivane ne-pobede. Al ko zna, politika izvlači najgore iz ljudi, pa evo on se ljuti, al onako više sebi u bradu gundja, a onda kao da u snu nešto govori da mladi treba da idu na protest. Bolje bi mu bilo da ućuti, da se ne blamira. Ko i svima njima što su se zentali od toga da zovu na ulicu, jerbo znaju da su za djubre, da su zombiji nesposobni da animiraju i svoje članstvo.

Možda će Jankovića opet pozvati u pomoć demokratske snage, da im bude maskota, ko zna. Pošto su sami bez ideja i programa, valjda usled odsustva mogućnosti da u svojim i dalje boljestojećim životima, koji im se ne rizikuju, nauče o urgentnosti i ozbiljnosti situacije, ne bi čudilo. Dakle, možda se opet odluče za nesrećnog čoveka, pošto sami nisu u mogućnosti da nauče dovoljno o tome kako jeste došlo krajnje vreme, i da poučeni time ne treba da posegnu za uobičajenim individualističkim idejama o tome kako se može bez zajedničke platforme iz svojih udobnih fotelja, a o kojoj su sada nešto razni likovi naknadno pametni. A ti su ljudi iz ekipe demokrata koji sebi mogu da dozvole fabulozne kritike poput Jovanovićeve, i nekakve jadničke i jeftine napadačke strategije poput Čankove. Mmogu, očigledno jer za njih nije poslednje vreme, i njima nije dovoljno loše, u sred Mordora.

A kad pogledamo, ma mahom su se pristojno udebljali, a uz to i omatorili. Ma, reklo bi se, ne sećaju se ni Slobe više. Davno je to bilo. Ne veruju ni u šta, a  hoće, matori i lenji, da žive kao opozicija, penzionerski. Ne bi na ulice, osim što im ne bi ljudi ni izašli, ne mogu da šetaju više, donekle i kapiram. No, suštinski oni ne bi ni da se dižu tenzije iz fotelje, ni oko čega, kontam. Ne bi da se zameraju, kontam, jebiga, kad i Evropa i Rusija podržavaju lika.

Jebiga, šta sad oni da kenjaju kad narod ionako ne zanima politika, a njih, ionako, prati i podržava desetak članova i uža familija. Ma trebali su kao Drašković lepo u redove, veću vajdicu bi imali. Ili kao ove profe da se ispotpisuju bre, bez blama, čisto ko suza. Ovako nemaju više ni kome da se prodaju, totalni škart. Ni nama Ciganima više ne mogu da se prodaju, eto, sve i da daju po koje kilo brašna ili sendvič, a tek Romima glavnima za Rome da ne pričamo, oni su odavno pristali poslušno na raport.

Ma kontam, ovi likovi ni ne veruju da je toliko loše narodu. Čim glasa za Vučića. Narod je kriv, jebiga, što toliko nema da proždire svako obećanje onih na moći koji im drže život u rukama na lokalu, a, jebiga, kojima, fakat, i Evropa i Rusija drže ledja. I narod je kriv, jebiga, što ide na Adu umesto da glasa za njihovo prdežasto demokratsko “ništa, a da se zovem opozicija, i poslanik“.

Tako, sad će uskoro brže, bolje, jače čistka na svim nivoima. Sad će red, rad i disciplina, kontam. Evo, ulični prodavci trče već da zakupe regularno tezge, jer komunalna sada ima da šiba i da čisti i bez fantomki, da nam bude lep i lepši Beograd na vodi ili ne, lepši nego za Djilasa.

Pa eto, ko zna zašto je to dobro. Za četiri godine možda se pojavi neki stvarni lik spreman za suočavanje sa sadašnjošću. Do tada poterani i uterani u svet fantazije ustajalim fantazmima lenjih ušemljenih demokrata možemo, da bi održali zdrav razum valjda, da glasamo za neke makar inteligentnije i zabavnije fantazije od njihovih, kao na primer za izmišljenog Belog, pa kako nam bude. Drugog sem sprdnje nad vlastitim životom nemamo. Ili da se ide na ulice. Nadajmo se da će ove šetnje da potraju, iako kontam da je bilo kradje, sumnjam da je bilo toliko da bi to menjalo znatno rezultat, hobotnica je to, ali nadjamo se da će šetnje da potraju. Iako ni one u USA nisu bile dugog daha, al dobro, nek se vidi nek se zna, pa ako ništa samo da se isprovocira gospodar kome su nas na upravu parazitski političari opozicije ostavili bez ikakvog stvarnog otpora.

Pa sada, ako ništa, možemo da se lepo, brže, bolje, jače i ozbiljnije damo u potragu za nekim stvarnije boljim životom, u nekim više stvarnim zemljama, sa više stvarnim i odgovornijim političarima, i stvarnijim rešenjima. A možda odemo i do Kurca i Merkelove, oni vole ovako svojski da podrže ljude u Srbiji.

U pravu je Jeremić, u neuralgiji jesmo, al’ od ponudjenih praznih priča o demokratskoj Srbiji na Balkanu, punom čuda, koja u fantazijama opozicionih (kobajagi) kandidata, samo što se ne dogode. Ta čuda, u koja ni oni ne veruju, i od kojih svejedno nikad neće odustati, bezumno, dokazujući svoju apsolutnu nesposobnost za učenje (za razliku od superiornog nam gospodara),prosto jer im se isplati, dese se samo ako na dan izbora ne odemo na Adu.

Eto tako, u beskrajnim reprizama na devastiranim i okupiranim medijima, koji osim propagande i fantazije gospodara imaju još da nam ponude i „Srećne ljude“ iz 1993, jasno je da život u zemlji Srbiji traži neke hrabrije i bolje političare i bolje ljude. Pa tako, sigurno je da te ljude,  koji smo mi, možemo, ako nam se ne svidja ovde, potražiti negde drugde. Ovde ćemo,  ako se ovako nastavi mahom biti veoma, veoma loši, gladni, siromašni, bolesni, halapljivi, bezočni, prezreni i gnevni ljudi – podanici. Samo sada još više, jače, bolje…. tako da, izbor nam je – ili ulica ili do Kurca, ovako ili onako.

I samo da nam  bude sexi i dobro zezanje:

 

Advertisements