Usernameka's Blog

bedno pisakralo!hahahhaaahahahah

akademskim obrazovanjem do romske elite February 21, 2009

“Akademskim obrazovanjem do romske elite”

Priredile Grbić Milana i Savić Svenka

Saradnici: Aleksandrović Marija, Balinović Aleksandar, Beljić Milan, Jovanović Aleksandar, Jovanović Đorđe, Jovanović M. Jelena, Jovanović Tanja, Mihajlović Romeo, Nikolić Jelica, Nikolić Ružica

Univerzitet u Novom Sadu, Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije

Novi Sad

2008.

 

Ova knjiga javlja se u vreme koje je, kako bi rekle neke feministikinje, istorijsko,  kada se dešava nešto što bi moglo biti početak pokretanja ključnog zamajca promena u politici poboljšanja položaja romske populacije.

 

Danas se procenjuje da na teritoriji Srbije živi između 300.000 i 500.000 [1]građana.ki romske nacionalnosti. Statistike su nesigurne, prikupljanje podataka osoba koje su nevidljive pred zakonom, usled nedostatka osnovnih dokumenata ide vrlo sporo i teško.

 

Od desetoro romske dece koja se upišu u prvi razred samo jedno  će završiti srednju školu[2].

 

Za stipendije Romskog Obrazovnog Fonda (REF)[3] prijavi se oko 140 osoba, oko 50 njih je iz Vojvodine, 50 iz južne Srbije i oko 40 iz okoline Beograda.

Ovo su ljudi koji danas predstavljaju akademske građane.ke Srbije romske nacionalnosti.

 

U Parlamentu Republike Srbije neretko se mogu čuti nacionalističke izjave i tamo danas nema predstavnika romske populacije. U Parlamentima Beogradskog i Niškog Univeziteta nema predstavnika romskih studenata.kinja, niti postoje studentske organizacije koje okupljaju ove studente.kinje.

 

U ovom vremenu ovom knjigom se predstavlja jednogodišnji projekat pod nazivom “Izgrađivanje romske intelektualne elite na Univerzitetu u Novom Sadu”. Ova knjiga dolazi,mislim ne slučajno, iz Vojvodine, multietničke sredine u izdanju Univerziteta u Novom Sadu, Ženskih studija i Futura publikacije, a priređuju je Svenka Savić i Milena Grbić.

 

 

Svenka Savić je  profesorka lingvistike na Filozofskom fakultetu i dugo radi na poboljšanju položaja romske populacije, posebno Romkinja.Veliku ulogu vec  decenijama igra kao osoba od poverenja i podrška mladim Romima i Romkinjama koji studiraju na Univerzitetu Novog Sada, u izgrađivanju njihove spremnosti da uđu u akademski svet  i kompetentno zastupaju svoje intrese.

Autorka je velikog broja knjiga sa tematikom lingvistike, roda, ženskih i manjinskih prava.

 

Cilj ove knjige je bio, kako navodi jedna od priređivačica, Svenka Savić izgrađivanje modela visokog obrazovanja romskih studenata na Univerzitetu kao instituciji, ona je ponudu za promenu rada sa romskim studentima u visokoškolskim institucijama kod nas,  no mislim da ova knjiga može imati mnogo širu upotrebu s obzirom na izuzetno malo informacija o samom postojanju, položaju,  problemima i funkcionisanju tzv. romske akademske elite na teritoriji Srbije.

Po mojim saznanjima ovo je jedina knjiga koja se bavi ovim pitanjem, što  mislim da je čini još značajnijom.

 

Knjiga je podeljena po segmentima koji ulaze u okvir ovog rada

  • Izgrađivanje mentorskog programa (stariji studenti sarađuju sa mlađim upisanim na UNS)

drugi, treći, četvrti, sedmi deo

 

  • strategije zapošljavanja diplomiranih romskih studenata u godinama koje su pred nama

peti deo

 

  • kurikuluma za novu akademsku disciplinu-Romologiju- na UNS-u (romski jezik, istorija, kultura, umetnost)

šesti deo

 romska-elita

 PREDGOVOR

U predgovoru Svenka Savić daje neke osnovne koordinate u kojima nastaje ova knjiga. Od 90tih do danas ukratko se označavaju osnovne tačke rada na unapređivanju obrazovanja romske populacije. Predstavljaju su bitni akteri na ovom projektu kao što su Udruženje romskih studenata (2000)i Unija romskih studenata  Univerziteta u Novom Sadu (2005) i Udruženje građana Ženske studije i istraživanja (1997-2008)

Mislim da ovo može biti korisna informacija svim studentima.kinjama koji do sada nisu imali prilike da saznaju za ove organizacije.

 

DRUGI DEO pod nazivom ISKUSTVA MENTORSKOG RADA sadrži segment  o predistoriji mentorskog rada sa romskim studentima na Univerzitetu u Novom Sadu (UNS). Tu možemo saznati da rad otpočinje 1997. sa malom grupom od svega 5 Romkinja upisanih na Fakultete, traje do 1998, zatim od 2003. do 2008. Škola romologije nastaje sa idejom da se pokrene mentorski vid rada i ta ideja rezultira dalje projektom predstavljenim u knjizi.

 

Upoznajemo se sa procesom rada, uvođenjem u probleme pri projektovanju ovog rada,  sa pojmom mentorkog rada i šemom:supervizorka-mentori.ke-studenti.kinje, uočavaju se posebnosti apsolventenske grupe koja je predviđena kao mentorska: veliki broj onih koji imaju dug apsolventski staž i neće skoro diplomirati i njihova uključenost u rad nevladinog sektora, ovde vidimo dalje andragoški aspekt analiziranja obrazovnh potreba mentora.ki. Iz ovog se može zaključiti da je zaista veliki deo benefita ovog projekta upravo u znanjima, veštinama, sposobnostima koje su stekli.e sami.e mentori.ke tokom rada sa studentima.kinjama.

Ono što bih izdvojila kao bitno u ovom delu su:

5 osnovnih kriterijuma za napredovanje u studijama

1.Odgovornost prema studijama i predmetima, što podrazumeva prisustvovanje predavanjima, učešće u vežbama, izlazak na kolokvijume, obuka na sredstvima, obavljanje stručne prakse i izrada seminarskih radova uz mentorski rad nastavnika.

 

2.Količina opšteg znanja, a posebno strukture odgovarajućeg predmeta( ili kurseva)

3.Retoričke sposobnosti izražavanja na ispitima, kao što su sigurnost u iulaganju i stručnost( bogat proesionalni rečnik,upotreba terminologije, frazeologije ustaljene u datoj disciplini) korišćenje izvora saznanja iz savremene literature

 

4.Mogućnost primene izloženog znanja na ispitu što se može oceniti kao potpuno moguće, nepotpuno, delimično, improvizacija

 

5.Uslovi studiranja koji obuhvataju finansiranje, stanovanje, stalne aktivnsoti na studijama od značaja za struku, ali  i Univerzitet, grad, državu

 

 i problemi koji nisu drugačiji od problema neromskih studenata.kinja ali koji se kod romske studentske populacije više ispoljavaju

1.Studenti.kinje ne prijavljuju ispit u predviđenom roku za prijavljivanje

 

2.Ne izlaze na prvi ispitni rok nego ostavljaju više ispita za poslednji ispitni rok u godini;tako se akumulira količina ispita od kojih se položi eventualno jedan ili nijedan

 

3.Ako se više od tri puta izlaze na ispit, ne traže svoje pravo da polažu pred komisijom

 

4.Kad dođe do problema izazvanog njihovom neaktivnošću, najčešće to ne rešavaju sami, nego traže intervenciju nekog autoriteta(unutar romske zajednice ili unutar nastavničkog kadra)

 

Na kraju ovog poglavlja mogu se naći uputstva za mentore, što može koristiti onima koji bi ponovili ovakvu vrstu rada: Đorđe Jovanović, jedan od mentora navodi 10 pravila za rad, a postoje i uputstva za vođenje zapisnika, uputstva za pisanje diplomskog rada, sažetka rada, prikaza knjiga, što smatram da je izuzetno korisno i onima koji će čitati ovu knjigu.

 

TREĆI DEO -ROMSKI STUDENTI I STUDENTKINJE UPISANI NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU? potpisuje MilenaGrbić. Ovde se  predstavlja analiza podataka dobijenih putem upitnika studenata.kinja u školskoj 2007-2008. 

 

Neki od zanimljivih zaključaka, koji bi mogli biti korisni onim osobama koje žele da se bolje upoznaju sa karakteristikama i problemima romske studentske populacije u Novom Sadu, jesu da

·         Ovi studenti.kinje najčešće završavaju više stručne škole, trogodišnje ili četvorogodišnje, kojima se stiče znanje za neposredno zapošljavanje, kako napominje Milena Grbić, malo njih dolazi iz gimnazija.

·         Zatim, da je dropout veliki posle svake godine, što nije mnogo drugačije od proseka osipanja u neromskoj populaciji, no da je gubitak veliki s obzirom na to koliko uopšte ima romskih studnata.kinja.

·         35% dobija neku vrstu stipendije koja nije institucionalnog tipa. Milena Grbić navodi da bi bilo od značaja da se stipendiranje studenta institucionalizuje s obzirom na Dekadu Roma.

·         Problemi postoje i za one koji dobijaju stipendiju u smislu kašnjenja rata ili sposobnosti da se uopšte popuni prijava za stipendiju, što opet po Mileni Grbić nije specifikum romskih studenta.kinja, ali ovi problemi  kod njih imaju teže posledice.

·         Posebno je uočljiv mehanizam snalaženja studenta da se dođe do stipendija: ukoliko se godina obnovi, stipendija se najčešće gubi, pa se zato ili prelazi na drugu grupu istog fakulteta ili drugi fakultet, dok

·         Studentkinje takav finansijski problem najčešće rešavaju- udajom!

·         Smeštaj studentka populacija uglavnom ima kod roditelja 25%, 20% njih živi u iznajmljenom stanu, 37% je u studentskim domovima, uglavnom lošijeg kvaliteta.

·         Veliki je broj onih koji studiraju na teretu budžeta zahvaljujući merama afiramtivne akcije, sami nisu uspeli da steknu dovoljan broj bodova. Takođe dosta njih nije dovoljno znalo o programu koji upisuje. Što kako navidi autoraka, ukazuje na potrebu da se studenti.kinje bolje pripremaju pre upisa.

·         Iako retko ko od  njih navodi da je nezadovoljan.na studijama, teško upisuju narednu godinu, a samo mali broj njih diplomira.

·         Studenti slabo prepoznaju teškoće na studijama i slabo koriste institucionalne mehanizme mogućnosti za sticanje znanja kao što su konsultacije.

·         Još jedna bitna stavka jeste da su romski studenti.kinje uključeni u rad nvo i to uglavnom rosmkih nvo, te da bi bilo dobro raditi na povezivanju rnvo i ostalih nvo.

 

ČETVRTI DEO- O PRISUSTVU TIMA U AKADEMSKOJ ZAJEDINICI I MEDIJIMA potpisuju Romeo Mihajlović i Svenka Savić.

 

U ovom delu se predstavljaju aktivnosti u okviru akademske zajednice

·         Senzibilizacija rukovodstva Univerziteta za potrebe rosmkih studenata.kinja

 Najznačajnije je da je kao proizvod prvog segmenta proizašlo obezbeđivanje jednog mesta za predstavnika romskih studenata.kinja Univerziteta u studentkom parlamentu od 2008!

·         Senzibilizacija rukovodstva pojedinih fakulteta Univerziteta

Drugim delom je nizom susreta profesora i studenata pokriven uočen nedostatak međusobnog poznavanja.

·         Senzibilizacija šire akademske zajednice za dostignuća romskih studenata

Treći deo predstvalja prezentacije radova sa romološkom tematikom, večeri poezije, koncerte romskih studenata i prezentacija Projekta. Tekstovi za medije –serija intervjua sa uspešnim Romima i Romkinjama u Srbiji koji su uključeni u knjigu u dodacima ovog dela. Tu su intervju sa Srđanom Šainom, Rozalijom Ilić i Zoranom Mulićem. Tu je i pres kliping koji prati ceo projekat .

 

Posebno je akcentovan zajednički rad romskih i neromskih studenata.kinja na studentskim pravima, kao i mogućnost otvaranja dela sajta Univerziteta za aktivnosti i rad romskih studenata.kinja.

 

U PETOM DELU-ZAPOŠLJAVANJE DIPLOMIRANIH ROMSKIH STUDENATA Milan Beljić i Svenka Savić dolaze do  zaključka da i nakon diplomiranja romska populacija nailazi na implicitnu diskriminaciju u svim institucijama i organizacijama, kao i da ne postoje strateški planovi za njihovo zapošljavanje.

 

U dodatku se može videti projektna dokumentacija na osnovu koje se dolazi do ovakvog zaključka, smatram da je ovo izuzetno bitan deo sa obzirom na često minimiziranje i neprepoznavanje implicitne diskriminacije.

 

U različitim institucijama  kao što su Okružni sud, Opštinski sud, Nacionalna služba za zapošljavanje, Dom zdravlja, Klinički centar i slično po istraživanju projektnog tima(posetama i razgovorima s nadležnim licima)  ima malo ili ni malo zaposlenih Roma.kinja sa diplomom, no u JKP “Čistoća” polovina radnika upravo je romske nacionalnosti, no uglavnom su to nekvalifikovani radnici.

Zanimljvo je da do razgovor nije došlo uprkos obraćanju upravi vrtića “Radosno detinjstvo”, te da su Merdijan, Intesa i Kontinental banka uputile na glavnu filijalu u Beogradu za bilo kakve inforamcije, kako navode autor i autorka.

 

Jedno od rešenja koje se predlaže je da Izvršno veće Vojvodine u odgovarajuće dokumente unese odredbu prema kojoj su institucije sistema obavezne da zapošljavaju diplomirane Rome i Romkinje na osnovu strateških planova.

 

U ŠESTOM DELU -IZGRAĐIVANJE KURIKULUMA ZA ROMOLOGIJU NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU Svenka Savić predstavlja istorijat ideje o razvoju romologije i navode neka mesta na kojima se ova oblast izučava.

 

U svetu se imenuju Karlov Univerzitet u Pragu, Filozofski fakultet u okviru Indologije, Odsek za Romološke studije, Sorbona u Parizu, katedra za romski jezik, u Rumuniji se romologija predaje u okviru pedagoških predmeta.U dodatku se može videti lista B.A. i M.A.kurseva na programu Romoloških  studija na Filozofskom fakultetu Čarls univerziteta u Pragu.

Tu si i pojedinačni kursevi ili kursevi u okviru opšeteg kursa u Gracu, Mančesteru, Sofiji, Budimpešti.

 

Na području bivše SFRJ 1984. u Sarajevu održan je međunarodni skup ne temu jezik i kultura Roma, nakon toga Dekada se izdvaja kao bitan oslonac za razvoj ove oblasti u Srbiji uz individualne inicijative, no ono što se naglašava je nedostatak kadrova.

 

Od 2006. u Novom Sadu postoji Škola romologije, interdisciplinarni i interkulturni studij, kako navodi Svenka Savić. Veoma je važno za studente romske nacionalnosti da imaju informaciju o postojanju ovog kursa, kao i informaciju o tome da ga  može posećivati student.kinja bilo kog fakulteta ili univerziteta.

Cilj je svakako akreditacija ovog programa koja se planira na diplomskim akademskim studijama. U dodatku je pokazano kako izgleda izborni kurs Uvod u romologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2005-2008. na studijskoj grupi žurnalistika, na osnovnim akademskim studijama i koji nosi 4ESPB.

 

SEDMI DEO odnosi se na EVALUACIJU RADA NA PROJEKTU i pišu ga Svenka Savić i Milena Grbić. Sastoji se od tri segmenta koja bi mogla biti korisna pri eventualnom ponavljanju ovakvog ili sličnog projekta na Beogradskom ili Niškom univerzitetu

·         Studenti vrednuju rad mentora

Tu se dolazi do zaključka da je od početka trebalo uključiti razmenu romskih i neromskih studenata.kinja kao cilj, ne kao slučajnost.

Uočeno je da je bilo manje inicijative samih studenata.kinja da kontaktiraju sa mentorom.kom.

Da misija mentorskog rada treba da bude objašnjena studentima od početka kako bi se precizirale uloge studenata.kinja i mentora.ki od početka.

A postoje i predlozi samih studenata.kinja da se radi sa celom grupom istovremeo, i da mentori.ke povezuju studente.kinje sa profesorima.kama

·         Mentori vrednuju rad supervizorke

Ovde se očavaju česta pozivanja na stečena znanja i veštine, kao i kritički tonovi upućeni strogosti i zahtevnosti supervizorke. Smatram da je i sama spremnost da se kritike iznesu dovoljan dokaz prostora u kom se neguje kritičko mišljenje!

·         Romske studente procenjuju nastavnici Univerziteta u Novom Sadu

Iz trećeg segmenta se vidi nedovoljno znanje profesora.ki o romskoj populaciji kojoj predaju, nemanje uvida u redovnost prisustvovanja predavanjima uopšte svih studenata.kinja, nezaintresovanost za bilo kakvo posebno tretiranje pri iniciranju kontakta, niti pomoći romskim studentima.kinjama.

U dodatku su odgovori profesora.ki na postavljena pitanja na osnovu kojih se došlo do zaključaka trećeg segmenta.

 

 Predlažu se seminari za profesore.ke Univerziteta posvećeni dubljem ulaženju u karakteristike i probleme ove populacije, potpisivanje na časovima, kao i  rad na pokretanju samih studenata da koriste pomoć u terminima za konsultacije.

 

Ovu knjigu bih pre svega preporučila studentima.kinjama romske nacionalnosti, jer sam u radu sa ovom populacijom došla do zaključka da postoji niz problema na koje ova knjiga može da odgovori.

To su između ostalog: međusobno nepoznavanje i nepovezanost,  nedostatak informacija o studentskim grupama, organizacijama koje uključuju romske studente.kinje, slaba vidljivost rada ovih grupa, slaba sposobnost da se definišu problemi pri studiranju, uopšte neizgrađen romski identitet.Možda bi upravo ova grupa mogla da se samoorganizuje i pokrene ovakav jedan porjekat na Beogradskom ili Niškom Univerzitetu.

 Ovu knjigu bih preporučila i svima koji se bave studentskom populacijom i studentskim pravima, pre svega članovima.cama studentskih Parlamenata na nivou Fakulteta i Univerziteta koji nisu romske nacionalnosti, kako bi dobili bolji uvid u potrebe ove grupe kojoj je svaki.a pripadnik.ca sa diplomom dragocenost od izuzetnog značaja za poboljšanje položaja čitave populacije.

 

 

[1] „Jednaka dostupnost kvalitetnog obrazovanja za Rome u Srbiji“, prevod sa engleskog Savić Vanja , Institut za otvoreno društvo, , 2007, str 17

[2] Ibid, str. 36


 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s